Politika

IZNENAĐENJE PREDSEDNIKA EVROPSKOG SAVETA ŠARLA MIŠELA: Da li je EU u 2024. godini "ustala na pogrešnu nogu"?

Predsednik Saveta Evrope Belgijanac Šarl Mišel izjavio je da će biti kandidat za izbore za Evropski parlament u junu i dodao da namerava da napusti sadašnju funkciju u julu, pre isteka mandata.

Izvor: YouTube/Euractiv/Screenshot

Nova godina počela je u Briselu iznenađenjem: predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel neočekivano je izjavio da će napustiti svoju funkciju do jula, otvarajući Pandorinu kutiju evropske politike ranije nego što se očekivalo, mnogo pre junskih izbora za EU.

Aleksandra Brzozovski sa portala Euractiv.com izvestila je u nedelju (7. januara) da će ovaj potez verovatno ubrzati postupke u vezi sa procesom donošenja odluka o najvišoj funkciji u EU.

S obzirom na to da je nejasno da li je ovaj potez koordiniran sa liberalnim taborom, može biti rizičan za Mišela i koristan za njegovu političku rivalku Ursulu Fon der Lajen.

Obično odluka rukovodstva EU – doneta između Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta – traje mesecima, ali sada će lideri EU morati da požure, a imaju bar jedan dobar razlog: Mađara Viktora Orbana.

Oni će dobiti dve šanse da odluče o Mišelovom nasledniku na dva samita u junu. U suprotnom, evroskeptični lider Orban – čija će zemlja preuzeti predsedavanje Savetom EU 1. jula – mogao bi da preuzme ulogu privremenog "čuvara” do novembra.

"Ne želim da predviđam odluku koju će Evropski savet doneti u junu, […] ali postoji nekoliko opcija, a ako Evropski savet želi da izbegne Viktora Orbana, to je vrlo lako", rekao je Mišel u medijskom pozivu u kome je Aleksandra učestvovala.

U krugovima EU je opšte poznato da je Mišel mesecima razmišljao o svom sledećem koraku u karijeri. Međutim, ovim potezom i dalje je nejasno na šta on zapravo cilja.

S obzirom na to da je Mišel rekao da će se kandidovati kao vodeći kandidat svoje belgijske stranke Reformistički pokret desnog centra (MR), postoji šansa da bi on mogao potencijalno da cilja na mesto predsednika Evropskog parlamenta.

Međutim, ovo bi se moglo pokazati kao rizična opklada, jer liberali možda neće biti u poziciji da zauzmu bilo koju glavnu ulogu.

Briselski insajderi se pitaju i da li je ova odluka usaglašena unutar liberalnog tabora, jer Mišel do sada nije dobio podršku javnosti sa svoje strane.

Takođe, ankete pokazuju da će ekstremna desnica verovatno postati treća sila u parlamentu, što vrši veći pritisak na proevropske snage da formiraju protivtežu.

Mišelov iznenadni potez bi, u stvari, mogao da pomogne kampanji njegove političke rivalke, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen – čiji odnosi sa Mišelom nikada nisu bili laki. Može da tvrdi da ostaje do kraja i da "neće napustiti brod".

Inače, četrdesetosmogodišnjem bivšem belgijskom premijeru koji je četiri godine predsedavao sastancima šefova država ili vlada 27 zemalja EU, sadašnji mandat prestaje tek u novembru.

(JA/EURACTIV.rs)