Kako je nezadovoljstvo birača u porastu u najvećoj evropskoj ekonomiji, nemački politički pejzaž je sve više polomljen, sa novim političkim igračem koji pokušava da pridobije glasače koji su okrenuli leđa tradicionalnim strankama.
Decenijama se Nemačka smatrala svetionikom političke stabilnosti, gde su scenom dominirale centrističke partije. "Izbori se dobijaju u centru" bila je mantra koja je vodila do izbornog uspeha bivše kancelarke Angele Merkel. Njujork tajms je čak zaključio da Nemci vole da im politika bude dosadna.
Ali sa Nemačkom koja trenutno ima problem sa mnoštvom kriza, od skoka cena energenata do ekonomske recesije, biračko telo sve više ide ka političkom rubu. I neke političke "pridošlice" pokušavaju da izvuku korist iz ovog trenda.
"Ako pogledamo odziv birača i ankete, može li se predvideti da će manje od 50 odsto upisanih birača glasati za neku od tzv. demokratskih centrističkih stranaka na sledećim saveznim izborima," izjavila je nemačka ikona levog krila Sara Vagenkneht nakon osnivanja svoje nove stranke u ponedeljak.
"Većina je izgubila poverenje u ove etablirane stranke", dodala je ona na konferenciji za novinare.
Novu stranku, koja je po svom osnivaču nazvana "Sahra Vagenknecht Alliance" (BSV), prvenstveno čine bivši poslanici Levice. Dok njena stranka trenutno ima oko pet odsto, neka istraživanja pokazuju da njen politički potencijal leži na oko 27 odsto.
Fragmentacija Nemačke
Nova partija Vagenknehtove samo je najnoviji primer procesa fragmentacije koji se već neko vreme odvija u Nemačkoj.
"Fragmentacija se stalno povećava od 1990-ih. Ovo je posebno zbog opadanja lojalnosti nekada popularnih i izborno uspešnih partija. Kriza mejnstrim partija stvorila je prostor za političke konkurente", rekla je za Euractiv Dorote de Neve, profesorka političkih nauka na Justus-Liebig Univerzitetu Giesben.
Iako je malo verovatno da će najveća evropska privreda završiti poput Holandije, gde je preko 15 partija zastupljeno u parlamentu, nedavni razvoj događaja označava novi vrhunac u stepenu fragmentacije.
"Nemački partijski sistem je već više polomljen nego ikada ranije i to će biti pogoršano sa Sarinom strankom", rekao je Tomas Bibriher, profesor političkih nauka na Gete univerzitetu u Frankfurtu, za Euractiv.
"Od nekadašnjih velikih popularnih partija i onih koji su želeli da ih naslede nije ostalo mnogo, osim CDU/CSU (Hrišćansko-demokratska unija i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija) sa nešto više od trideset odsto", dodao je on.
Vagenkneht će prvenstveno imati koristi od nezadovoljstva vladom. Tri vladajuće koalicione stranke imaju trenutno samo 32 odsto. Rejting kancelara Olafa Šolca takođe je opao i nedavno je dostigao rekordnih 19 odsto – manje od polovine najnižeg rejtinga Merkelove ikada zabeleženog.
Opadanje popularnosti vlade posebno je vidljivo na istoku Nemačke. Nedavna anketa je pokazala da bi u saveznoj državi Saksoniji tri vladajuće stranke Šolcove koalicije dobile samo 14 odsto glasova, a da će FDP i SPD verovatno preći izborni cenzus potreban za ulazak u regionalni parlament.
Ribolov na desnoj strani
Ali Vagenkneht nije jedini potencijalni novajlija koja bi mogla da uzdrma nemačku politiku. Prošle nedelje, bivši šef nemačke domaće obaveštajne agencije i "enfant terrible" konzervativne CDU, Hans-Georg Masen, rekao je da i on razmišlja o osnivanju nove stranke.
Masen je trenutno na čelu Verteuniona, udruženja koje tvrdi da predstavlja konzervativno jezgro CDU-a i koje često gura njihovu stranku da zauzme konzervativniji stav. Pošto je ovaj pokušaj u velikoj meri propao u očima Masena, on je u četvrtak najavio da će članovi Verteuniona glasati o tome da li da se otcepe od CDU-a da bi se kandidovali na sopstvenoj partijskoj platformi.
Dok Vagenkneht i Masen dolaze sa suprotstavljenih krajeva političkog spektra, oni se takmiče za istu biračku bazu dok pokušavaju da se dodvore glasačima krajnje desničarske AfD koja trenutno ima rekordnih 23 odsto.
Masen ne krije političku sličnost sa njihovim rivalom na levici.
"Ono što primećujem kod Sare Vagenkneht, ali i kod AfD-a, je da oni jednostavno govore otvoreno i slobodno o problemima koje imamo u Nemačkoj i veoma se slažem sa nekima od njih", rekao je Masen za Die Velt, dodajući da su razlike samo u očiglednosti kada su u pitanju predložena rešenja.
Osvajanje Evrope
Za nove stranke, predstojeći evropski izbori predstavljaju jedinstvenu priliku da testiraju situaciju i izoštre svoj politički profil uoči federalnih izbora i nekih ključnih regionalnih izbora.
"Evropski izbori, da budemo jasni, su naravno takođe toliko važni za nas jer će poslati politički signal širom zemlje", rekla je Vagenkneht u ponedeljak.
Dok savezni i regionalni izbori imaju cenzus od pet odsto da stranke uđu u parlament, ova prepreka ne postoji u vezi sa evropskim izborima. Tako je novim partijama mnogo lakše da vode uspešnu kampanju za Evropski parlament.
"Naravno, evropski izbori su stoga posebno interesantni za manje stranke i nove stranke – takođe iz finansijskih razloga", rekla je ekspert de Neve.
Međutim, da li će Vagenknehtova uspeti da u potpunosti uspostavi svoju stranku, zavisiće prvenstveno od njene sposobnosti da ponudi program koji "ubedi birače na nacionalnom i državnom političkom nivou", dodala je de Neve.
Ovo će biti posebno ključno za predstojeće regionalne izbore.
Tri bivše pokrajine istočne Nemačke, Brandenburg, Tiringija i Saksonija, trebalo bi da izađu na izbore ove godine, a krajnje desničarski AfD trenutno vodi u sve tri.
Vagenknehtova se nada da će uticati na birače sa krajnje desnice, i mogla bi da bude uspešna, pošto trenutne ankete pokazuju da njena stranka u Brandenburgu ima oko 11 odsto.
"Vagenkneht se može nadati glasovima u desničarskom konzervativno-autoritarnom spektru; Kombinacija prilično levičarske ekonomske politike i društveno-politički u najmanju ruku konzervativnih stavova o migraciji, Evropi, ali i manjinskoj politici, sasvim je spojiva", zaključio je ekspert Bibriher.
(JA/EURACTIV.rs)