Italijanska premijerka Đorđa Meloni je 4. januara nazvala fond za spasavanje evrozone „zastarelim", rekavši da je odbijanje Italije da ratifikuje reformu sistema prilika da se on učini „efikasnijim"
Poslanici u donjem domu parlamenta prošlog meseca odbili su predlog za ratifikaciju reforme Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) iz 2021. godine, koja je ojačala finansijsku moć fonda i povećala njegova ovlašćenja da prati države članice u poteškoćama.
Italija tako ostaje jedina zemlja Evropske unije koja nije ratifikovala sporazum, koji se ne može primeniti bez odobrenja svih nacionalnih parlamenata.
Odgovarajući na pitanje na tradicionalnoj konferenciji za novinare na kraju godine kako će reagovati njena tvrdo desničarska vlada, Meloni je rekla da nikada nije postojala većina u italijanskom parlamentu za ratifikaciju, a da je ESM bio „zastarelo" sredstvo.
„Možda bi neodobravanje Italije ratifikacije sporazuma moglo da postane prilika da se on pretvori u nešto efikasnije nego što je danas", izjavila je ona.
„Po mom mišljenju, to je pravac u kome bi vlada trebalo da radi", dodala je Meloni.
Njena vlada je podeljena zbog predloga za ratifikaciju od 21. decembra koji je podnela opozicija levog centra.
Njena stranka Braća Italije glasala je protiv, kao i krajnje desničarska Liga njenog zamenika premijera Matea Salvinija.
Ali treća stranka u njihovoj vladajućoj koaliciji, desničarska Forca Italia pokojnog Silvija Berluskonija, bila je uzdržana.
Stvoren 2012. godine u žarištu dužničke krize u evrozoni, ESM se zadužuje na finansijskim tržištima da bi obezbedio zajmove po stopama ispod tržišnih državama evrozone u poteškoćama, koje zauzvrat moraju da sprovedu reforme u svojim javnim finansijama.
Španija, Portugal, Grčka, Irska i Kipar su ga koristile, ali Italija je i dalje duboko sumnjičava, a mnogi ga smatraju sredstvom za severne evropske zemlje da uvedu štednju na jugu.
U Italiji takođe postoje strahovi da bi, ako bi koristila ESM, bila prinuđena da restrukturira svoj ogroman dug.
U decembru 2022. Meloni je rekla da će „krvlju potpisati“ da se Italija neće pridružiti ESM-u.
Predsedavanje Italije G7
Podrška afričkom razvoju i suočavanje sa opasnostima koje predstavlja veštačka inteligencija (AI) biće dve ključne teme za Italiju tokom njenog jednogodišnjeg predsedavanja Grupom sedam, rekla je Meloni novinarima.
Ona je dodala da će Italija zadržati podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije i upozorila da bi dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla imati "nezamislive posledice".
Italija je početkom januara preuzela rotirajuće predsedavanje G7, koja uključuje Sjedinjene Države, Kanadu, Japan, Nemačku, Francusku, Britaniju i Italiju.
Biće domaćin brojnih ministarskih sastanaka tokom godine, uključujući samit lidera u junu. Međutim, Meloni je rekla da želi da održi specijalnu sednicu pre juna koja će se fokusirati na AI.
„Veoma sam zabrinuta zbog uticaja (AI) na tržište rada“, rekla je ona.
„Danas smo suočeni sa revolucijom u kojoj je ljudski intelekt u opasnosti da bude zamenjen", kazala je Melonijeva.
Ona je rekla novinarima da će podrška afričkom razvoju takođe biti centralna tema G7, rekavši da je od vitalnog značaja da se unapredi lokalna ekonomija i životni standard kako bi se potencijalni migranti odvratili od odlaska u Evropu.
„Ono što mislim da treba da se uradi u Africi nije dobročinstvo. Ono što treba da se uradi u Africi je da se izgradi saradnja i ozbiljni strateški odnosi kao ravnopravni, a ne predatorski. Ono što treba da se uradi u Africi je da se odbrani pravo da se ne mora emigrirati, a to se radi investicijama i strategijom."
Rat na dnevnom redu
Među ostalim pitanjima koja će verovatno dominirati tokom predsedavanja Italije je rat u Ukrajini i sukob u Gazi između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas.
Meloni je pozvala Izrael da izbegava civilne žrtve u Gazi i rekla da je potrebno pronaći trajnije rešenje za palestinsko pitanje.
"Verujem da je greška reći " hajde da uništimo Hamas, a onda ćemo razgovarati o tome'", navela je italijanska premijerka.
„Jedan od najboljih načina jeste da se radi na strukturnom rešenju palestinskog pitanja", dodala je ona, rekavši da bi Evropska unija trebalo da igra istaknutiju ulogu u diplomatskoj inicijativi.
Meloni, koja je preuzela vlast u oktobru 2022. kao prva žena premijer Italije, rekla je da veruje da Zapad treba da nastavi da snabdeva oružjem i daje materijalnu podršku Kijevu.
„Jedini način da se postigne bilo kakvo diplomatsko rešenje u Ukrajini, bilo kakva vrsta pregovora je održavanje ravnoteže između snaga na terenu.
(M.A./EURACTIV.rs)