Ministri inostranih poslova grupe najbogatijih zemalja G7 razgovarali su u utorak (7. novembar) o tome šta će se dešavati nakon kraja sukoba u Gazi i kako revitalizirati mirovne napore na Bliskom istoku.

To bi predstavljalo tek drugu zajedničku izjavu grupe bogatih zemalja o krizi otkako su naoružani ljudi iz palestinske militantne grupe Hamas izazvali sukob napadom na južni Izrael 7. oktobra.

Saopštenje, koje će biti objavljeno pred kraj dvodnevnog sastanka u Tokiju, takođe će verovatno ponoviti da podrška G7 Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom ostaje neograničena uprkos rastućem sukobu na Bliskom istoku.

"Nadamo se da ćemo moći da predstavimo jedinstven stav G7 o situaciji na Bliskom istoku u izjavi ministara spoljnih poslova zemalja G7, za koju razumemo da se trenutno koordinira", rekao je glavni sekretar japanske vlade Hirokazu Macuno.

Pitanje humanitarnih pauza u sukobu pokrenuto je u utorak na radnoj večeri kojoj su prisustvovali ministri Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, navodi se u saopštenju domaćina Japana.

Poziv na humanitarne pauze

Očekuje se da će saopštenje uključiti poziv na humanitarne pauze u borbama kako bi se omogućila pomoć opkoljenoj enklavi, izvestilo je nekoliko japanskih medija.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će Izrael razmotriti "taktičke male pauze", ali je, zajedno sa svojim bliskim saveznikom Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim zemljama, odbacio pozive na prekid vatre za koji kaže da bi omogućio Hamasu da se pregrupiše.

Izvor: EPA-EFE/Abir Sultan

Čini se da se G7 bori da se dogovori o čvrstom, ujedinjenom pristupu ratu u Gazi, što postavlja pitanja o njegovoj važnosti kao sile za borbu protiv velikih kriza.

Jedina druga izjava G7 usledila je nakon sastanka njenih ministara finansija 12. oktobra i sastojala se od nekoliko kratkih rečenica. Ostali članovi grupe dali su zajednička saopštenja.

Podele G7 takođe su bile očigledne u Ujedinjenim nacijama, pri čemu je Francuska glasala za rezoluciju kojom se poziva na humanitarno primirje u sukobu 26. oktobra, SAD se tome protive, a ostale članice grupe uzdržane.

Dugoročni plan

Ministri su u utorak takođe razgovarali o tome šta se dešava nakon povlačenja sukoba u Gazi i kako revitalizirati mirovne napore na Bliskom istoku, navodi se u saopštenju Japana.

Nije bilo detalja o mogućnosti da militantna grupa Hamas bude proterana iz Gaze kao rezultat izraelskog bombardovanja palestinske enklave.

Izrael je bio nejasan u pogledu svojih dugoročnih planova za Gazu. U nekim od prvih direktnih komentara na ovu temu, Netanjahu je ove nedelje rekao da će Izrael tražiti da ima bezbednosnu odgovornost za Gazu "na neodređeno vreme".

Međutim, izraelski ministar spoljnih poslova Eli Koen rekao je za Volstrit džurnal da Izrael želi da teritorija bude pod međunarodnom koalicijom, uključujući SAD, Evropsku uniju i većinske muslimanske zemlje, ili da njome upravljaju politički lideri Gaze.

Diplomate u Vašingtonu, Ujedinjenim nacijama, Bliskom istoku i šire takođe su počele da vagaju opcije.

Razgovori uključuju raspoređivanje multinacionalnih snaga u post-konfliktnu Gazu, privremenu administraciju predvođenu Palestincima koja bi isključila političare Hamasa, prekid bezbednosne i upravljačke uloge za susedne arapske države i privremeni nadzor UN nad tom teritorijom, preneo je Rojters ovog meseca.

(EURACTIV.rs)