Kako se sukob između Izraela i Hamasa intenzivira, pojavio se malo verovatan razvoj događaja - Kina igra ulogu posrednika u miru. Ali ono što se može postići je prilično ograničeno.

SAD su obećale da će raditi sa Kinom na pokušaju da pronađu rešenja.

Vang je takođe razgovarao sa svojim izraelskim i palestinskim kolegama nakon što je specijalni izaslanik Kine za Bliski istok Zhai Jun doleteo u region na sastanak sa arapskim liderima. On je na sastancima UN-a bio jedan od najglasnijih zagovornika prekida vatre.

Postoje nade da bi Kina mogla da iskoristi svoje bliske odnose sa Iranom, koji podržava Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu, kako bi deeskalirala situaciju.

Američki zvaničnici su očigledno vršili pritisak na Vanga da utiče da se Iranci smire, izvestio je Fajnenšel tajms.

Kina je najveći trgovinski partner Irana, a ranije ove godine Peking je posredovao između Irana i Saudijske Arabije.

Teheran kaže da je "spreman da ojača komunikaciju sa Kinom" u vezi sa rešavanjem situacije u Gazi.

Kako je kineska vlada imala relativno uravnotežen odnos sa svim akterima u sukobu, oni bi se mogli smatrati poštenim posrednikom, rekla je Doun Marfi, vanredni profesor koji proučava kinesku spoljnu politiku na Nacionalnom ratnom koledžu pri Ministarstvu odbrane SAD.

Konkretno, Kina ima pozitivne odnose sa Palestincima, Arapima, Turskom i Iranom, rekla je ona i dodala: 

„Zajedno sa SAD koje imaju dobre odnose sa Izraelom, mogli bi da dovedu sve igrače za sto".

Drugi posmatrači ističu da je Kina i dalje manji igrač u bliskoistočnoj politici.

"Kina nije ozbiljan akter po ovom pitanju. Razgovarajući sa ljudima širom regiona, niko ne očekuje da će Kina doprineti rešenju", rekao je Džonatan Fulton, nerezidentni viši saradnik u Atlantskom savetu koji je specijalizovan za odnose Kine sa srednjim Istok.

Prva izjava Kine o sukobu naljutila je Izrael koji je izrazio "duboko razočarenje" što Kina nije osudila Hamas niti pominje pravo Izraela da se brani.

Naoružani napadači Hamasa izveli su 7. oktobra napad bez presedana na Izrael iz Pojasa Gaze, ubivši više od 1.400 ljudi i uzevši najmanje 239 talaca. Od tada Izrael izvodi uzvratne udare na Gazu, u kojima je ubijeno više od 8.000 ljudi, prema ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas. Izrael je takođe poslao trupe i tenkove na teritoriju.

Nakon bure zbog njegove prve izjave, Vang je kasnije rekao Izraelu da "sve zemlje imaju pravo na samoodbranu", ali je takođe rekao da su akcije Izraela otišle "izvan okvira samoodbrane".

Kina se suočava sa teškim balansiranjem jer već dugo otvoreno saoseća sa palestinskim ciljem. Proteže se do osnivača Komunističke partije Kine Mao Cedunga, koji je slao oružje Palestincima u znak podrške takozvanim „nacionalno-oslobodilačkim“ pokretima širom sveta. Mao je čak uporedio Izrael sa Tajvanom, oba podržana od SAD, kao baze zapadnog imperijalizma. U kasnijim decenijama Kina je otvorila i normalizovala odnose sa Izraelom, sa kojim sada ima trgovinski odnos vredan milijardu dolara.

Ali, Kina je jasno stavila do znanja da nastavlja da podržava Palestince. U svojim komentarima o poslednjem sukobu, kineski zvaničnici, pa čak i predsednik Si Đinping, istakli su potrebu za nezavisnom palestinskom državom.

Izvor: EPA-EFE/JADE GAO

Jedna nuspojava je porast antisemitizma na internetu, koji podstiču nacionalistički blogeri. Neki na kineskim društvenim mrežama izjednačili su akcije Izraela sa nacizmom optužujući ih da su izvršili genocid nad Palestincima, što je izazvalo ukor iz nemačke ambasade u Pekingu.

Ubod nožem člana porodice radnika izraelske ambasade u Pekingu je takođe doprineo napetosti.

S obzirom na neizvesnost, zašto se Kina meša?

Jedan od razloga su njeni ekonomski interesi na Bliskom istoku, koji bi bili ugroženi ako se sukob proširi.

Peking je sada u velikoj meri zavisan od inostranog uvoza nafte, a analitičari procenjuju da otprilike polovina toga dolazi iz Zaliva. Zemlje Bliskog istoka sve više postaju važni igrači u kineskoj inicijativi Pojas i put (BRI), kamenu temeljcu njene spoljne i ekonomske politike.

Drugi razlog je taj što sukob predstavlja zlatnu priliku za Peking da poboljša svoju reputaciju.

Kina veruje da „zalaganje za Palestince ima odjek u arapskim zemljama, zemljama sa muslimanskom većinom i velikim delovima globalnog juga", istakao je dr Marfi.

Rat je izbio u vreme kada se Kina predstavlja kao bolji udvarač za svet od SAD. Od početka godine, promoviše viziju svetskog poretka predvođenog Kinezom, kritikujući ono što vidi kao neuspeh američkog „hegemonističkog" rukovodstva.

Zvanično, Kina se uzdržala od napada na SAD zbog podrške Izraelu. Ali u isto vreme državni mediji „pokreću nacionalistički odgovor, povezujući ono što se dešava na Bliskom istoku sa američkom podrškom Izraela", primetio je dr Marfi.

Kineski vojni list PLA Daili optužio je SAD da „dolivaju ulje na vatru", istu retoriku koju je Peking koristio da kritikuje Vašington zbog pomaganja Kijevu u ratu u Ukrajini. Državne novine na engleskom jeziku The Global Times objavile su crtani film ujka Sema krvavih ruku.

Jedan stav posmatrača je da Peking suprotstavlja svoju poziciju SAD kako bi mogao da smanji globalni položaj svog zapadnog rivala. Ali, ne osuđujući izričito Hamas, Kina takođe rizikuje da potkopa sopstvenu poziciju.

Postoje izazovi sa kojima se Kina suočava u svojim dugoročnim ambicijama.

Jedan je kako može da uskladi svoju diplomatsku poziciju sa sopstvenim iskustvom. Iako izražava solidarnost sa većinski muslimanskim narodima i protivi se izraelskoj okupaciji palestinskih teritorija, Peking je i dalje optužen za kršenje prava i genocid nad muslimanskom manjinom Ujgura, kao i za prisilnu asimilaciju na Tibetu.

Posmatrači kažu da to verovatno ne bi bilo pitanje za arapski svet, s obzirom na jake odnose koje je Kina izgradila sa njima.

Veći problem je što Peking rizikuje da bude viđen kao površan u svom angažovanju, ili još gore, da iskoristi sukob Izraela i Hamasa kako bi unapredio sopstvene interese.

Kina pretpostavlja da ćete „rekavši da podržavate Palestinu osvojiti poene sa arapskim zemljama, a to je pristup bez kolačića", rekao je dr Fulton, napominjući da među arapskim državama nema jedinstvenog glasa o pitanju koje izaziva velike podele.

Vang je tvrdio da Kina samo traži mir za Bliski istok i da „nema sebične interese po pitanju palestinskog pitanja".

Izazov će biti ubediti svet da je to istina.

(EURACTIV.rs)