Bivši nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji je pomogao da evrozona prevaziđe dužničku krizu, preminuo je u 81. godini.
Kao poslanik 51 godinu u donjem domu parlamenta u Nemačkoj, Bundestagu, igrao je ključnu ulogu u pregovorima o ponovnom ujedinjenju Nemačke nakon pada Berlinskog zida 1989. godine. Takođe, preživeo je atentat od strane psihički nestabilnog naoružanog napadača.
I iako nikada nije bio kancelar u Nemačkoj, Šojble je bio nadaleko viđen kao jedan od najuticajnijih nemačkih posleratnih političara.
Aktuelni kancelar Olaf Šolc rekao je da je Šojble oblikovao svoju zemlju više od pola veka i da je Nemačka izgubila "oštrog mislioca, strastvenog političara i oholog demokratu".
Objavljujući na Iksu, nekadašnjem Tviteru, bivši britanski kancelar Džordž Ozborn pohvalio je Šojblea kao "velikog čoveka, koji je ujedinio svoju zemlju i bio poslednji od posleratnih Nemaca".
Za mnoge Grke, međutim, on je bio figura mržnje tokom dužničke krize u evrozoni, kao arhitekta veoma nepopularnog programa štednje nametnutog njihovoj zemlji. Bivši ministar finansija Janis Varufakis rekao je da će mu istorija "strogo suditi".
Volfgang Šojble se pridružio konzervativnoj stranci CDU 1965. i ušao u Bundestag sedam godina kasnije kada je imao 30 godina.
Ujedinjenje Nemačke - vrhovna tačka njegovog života
Kao ministar unutrašnjih poslova Zapadne Nemačke, on je supotpisao sporazum u Istočnom Berlinu koji je ujedinio zemlju u avgustu 1990. Kasnije je ponovno ujedinjenje nazvao "vrhunskom tačkom njegovog političkog života".
Devet dana nakon što je Nemačka zvanično ponovo ujedinjena, pogođen je tokom predizborne kampanje zbog čega je morao da koristi invalidska kolica do kraja života.
Nekoliko meseci kasnije vratio se na javnu scenu sa strastvenim pozivom da se prestonica ujedinjene zemlje premesti iz Bona u Berlin.
On je nastavio da vodi CDU 1998. godine, sve dok Angela Merkel nije preuzela dužnost 2000. godine usred skandala sa donacijama stranaka.
Kada je 2005. postala nemački kancelar, imenovala ga je prvo za ministra unutrašnjih poslova, a zatim za ministra finansija, gde je proveo osam godina fokusiran na balansiranje nemačkog budžeta.
Kako je rešio dužničku krizu?
Postigao je nemački takozvani crni nulti budžetski deficit 2014. i na njega se naširoko gledalo kao na pokretačku snagu politike štednje koju je usvojila evrozona kao odgovor na dužničku krizu koja je počela 2008.
"Dužnička kriza u Grčkoj i krize koje je izazvala nude jasno upozorenje evropskim kreatorima politike da ne dozvole da se javni dug gomila na neodređeno vreme", rekao je on Evropskom parlamentu 2011. godine.
Njegov pristup krizi evrozone naveo ga je da predloži Grčkoj "tajm-aut” od evra, iako je to Atina odbila.
Kako je Grčka uzela tri međunarodna zajma za spasavanje, porezi su porasli, plate i penzije su smanjene, a nezaposlenost je porasla.
Zbog svog "neimilosrdnog" stava prema Grčkoj, Nemac Volfgang Šojble predstavljen je kao "pretnja za Evropu". Njegovo ime se sada povezuje sa s konceptom drakonskih mera ekonomske štednje.
Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis ga je optužio da je doveo "Evropu u ćorsokak".
Napuštajući vladu 2017. godine, Šojble je postao predsednik Bundestaga. Bio je njen poslanik sa najdužim stažom, pobedivši u 14 izbora u izbornim jedinicama.
U govoru u Evropskom parlamentu pre četiri godine, Volfgang Šojble je rekao da bez evropskog ujedinjenja, istoka i zapada, ne bi bilo ponovnog ujedinjenja Nemačke, i upozorio da je "međunarodni poredak zasnovan na pravilima pod pritiskom".
Tek prošle godine se povukao iz političkog života.
(JA/EURACTIV.rs)
Nemac Volfgang Šojble predstavljen je kao „pretnja za Evropu“ posle „