U Srbiji su žene uravnoteženo zastupljene u onim telima na koje se odnose odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. U domenu moći koji meri udeo žena u parlamentima, u vladi i u lokalnim vlastima, Srbija je u regionu druga posle Albanije
U Srbiji su žene danas uravnoteženo zastupljene u onim telima na koje se odnose odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. To znači da bi trebalo da ih bude minimum 40 odsto. U Narodnoj Skupštini od 2014. do 2023. nemamo veliki napredak i procenat se kreće oko 35 odsto. Primetan je napredak broja žena u Vladi i u lokalnim samoupravama.
Videćemo da li će i nakon predstojećih izbora tako ostati.
Iz Akademije ženskog liderstva, za EURACTIV kažu da, uprkos napretku u pogledu povećanog učešća žena u strukturama političke moći, kako izvršne tako i zakonodavne u sadašnjem političkom sistemu, u okviru većinskih partija, žene samo predstavljaju brojeve.
"One su potčinjene hegemonoj vladavini autoritarnih vođa političkih partija, tako da i u parlamentu i u vladi zapravo rade po nalozima muških državnih i partijskih lidera. Tek u nekim opozicionim strankama, kao u slučaju Zeleno levog fronta ili Marinike ili žena iz DS imamo autentične političarke koje imaju i politički uticaj, te imaju i svoju profesionalnu snagu koju unose u politiku - profesorke, naučnice, žene sa uspešnom karijerom", pojašnjavaju aktivisti Akademije.
Koliko su žene zastupljene u aktuelnoj predizbornoj kampanji?
Prvih mesec dana kampanje, analize pokazuju da je podzastupljenost žena čak ispod nivoa prethodnih analiza (GMMP 2020 - Nasilje nad političarkama u Srbiji: žene u politici na tromeđi roda, moći i političke kulture, Za izbore protiv nasilja), odnosno da su političarke koje učestvuju u predizobrnoj kampanji u medijima gotovo nevidljive.
Iz Akademije ženskog liderstva kažu da su povremeno prisutne premijerka Srbije i potpredsednica Srpske napredne stranke Ana Brnabić, nositeljka liste "Srbija protiv nasilja" i potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić i predsednica Srpske stranke Zavetnici i liderka Nacionalnog okupljanja - državotvorna snaga, Milica Đurđević Stamenkovski.
"Činjenica da se vrhunac predizborne kampanje poklapa sa Globalnom kampanjom '16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama' utiče i na medijsko izveštavanje. Stoga je potrebno da se donekle izmeni jedan od zaključaka analize prethodnih izbora koji je glasio da nasilje prema ženama u predizbornoj kampanji mediji ne prepoznaju kao važnu temu. Mediji izveštavaju o nasilju prema ženama, međutim retko problem stavljaju u kontekst predizborne kampanje, no pojedini učesnici u kampanji (kao npr. Zeleno-Levi front) problematizuju femicid i predlažu sistemske izmene koje bi mogle doprineti smanjenju rodno zasnovanog nasilja. Mediji prenose izjave predstavnika resornih ministarstava i institucija - članovi vladajuće Srpske napredne stranke - povodom '16 dana aktivizma' ali se uglavnom temi ne pristupa analitički", naglašavaju oni i dodaju:
"Političarke su retko prisutne na naslovnim stranama dnevnih listova, no i kada se pojave, problematičan je način prezentovanja".
Kako ističe, ovo može da ilustruje primer naslova iz jednog domaćeg medija o tome da je političarka Milica Đurđević Stamenkovski sticala bogatstvo sa, kako se navodi, osuđenim reketašom Kristijanom Golubovićem koji je navodno pretio žrtvama da će im "iskopati oči, spaliti kuću i mučiti decu".
"Ovde se postavlja teza da je političarka samo pojava, dok politiku zapravo vodi njen suprug, navode iz Akademije ženskog liderstva.
Nedostaje tema evropskih integracija u kampanji
U Akademiji ženskog liderstva smatraju da u aktuelnoj kampanji izostaje ključna tema a to su evropske integracije.
"Kada bi imali tu temu onda bi sve druge teme dobile relevantni politički okvir jer bi bile stavljene u kontekst evropskih integracija i strateškog opredeljenja Srbije ka Evropskoj Uniji. Ovako su teme dnevnopolitičke i one koje diktira vlast. Ni jedna tema nije uspela da se probije a da nije inicirana od vlasti. Zatrpali su i zloupotrebu novca u kampanji kao i zloupotrebu donacija za NVO", napominju oni.
Da li bar u odnosu na prethodnu kampanju ima pomaka?
"Za sada mi te pomake ne vidimo. Primetno je samo zastupljenije izveštavanje o nasilju prema ženama. Mi to dovodimo u vezu sa trenutnom kampanjom '16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama'. Nažalost, ni tu se fokus ne stavlja na sistemske odgovore već samo na deklarativno zalaganje protiv nasilja, a žene ubijaju i dalje", kažu za EURACTIV iz ove organizacije.
Situacija u zemljama u okruženju i EU
Prema podacima kojima raspolaže Akademija ženskog liderstva, u domenu moći koji meri udeo žena u parlamentima, u vladi i u lokalnim vlastima, Srbija je u regionu druga posle Albanije.
"Vrednost se kreće od 0-100, s tim da bi 100 bila puna politička participacija. EU-27 prema Gender Equality Index-u za 2023. koji je u oktobru bio prezentovan ima vrednost na ovom pod-domenu 61,4 poena, što znači da nismo daleko od EU proseka, kad je u pitanju brojčana zastupljenost žena u vlasti".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(M.A./EURACTIV.rs)