Šokantni izborni rezultati u Holandiji iznenadili su Evropu i ostavili mnoge posmatrače u nedoumici šta će se dalje dešavati.
Krajnje desničarski populista Gert Vilders i njegova Partija slobode (PVV) sada nastoje da formiraju vladu nakon neočekivano velike pobede na nacionalnim izborima u Holandiji u sredu.
„Iskreno, osećam da je ovo Trampov trenutak za Holanđane. Stvari koje su se desile nakon što je Tramp izabran, osećanja naroda i promene u politici, ovo bi moglo biti slično", rekla je za CNN Ketrin de Vris, profesorka političkih nauka na italijanskom Univerzitetu Bokoni.
Vilders i PVV su možda osvojili najviše mesta (predviđeno je 37 od ukupno 150), ali nije jasno da li imaju dovoljno podrške da formiraju koalicionu vladu.
Najočigledniji put do funkcije za Vildersa je koalicija sa VVD, koja je zauzela treće mesto sa 24 mesta, i Novim društvenim ugovorom, hrišćanskom konzervativnom strankom koja je sledila sa 20 mesta, prema privremenoj rezultatima zasnovanim na 98% prebrojanih glasova. Zajednička lista laburista/zelenih završila je na drugom mestu na izborima, sa 25 mesta.
Nejasno je i kako bi ta potencijalna koaliciona vlada zapravo izgledala. Bilo bi veoma neobično da stranka koja je sveobuhvatno osvojila najviše mandata ostane bez vlade. Moguće je da bi Vilders mogao da preuzme posao koji ga ne postavlja na čelo vlade, mada bi to verovatno značilo ozbiljne kompromise na njegovoj političkoj platformi.
Osim ovih neposrednih zabrinutosti, postoje pitanja o tome šta Vildersova pobeda znači za šire usmerenje holandske i evropske politike.
Uspon evropskog populizma nije baš nov. Italija trenutno ima svoju najviše desničarsku vladu od kraja Drugog svetskog rata, a Slovačka je u septembru ponovo izabrala levog populistu Roberta Fica na funkciju.
EU je generalno dobra u obuzdavanju ovakvih lidera. U nekim slučajevima to može ublažiti njihov uticaj klaćenjem finansijskih šargarepa ili pomoći politikama usmerenim na domaću publiku, kao što je kontrola granica, što takođe može dovesti do problema.
EU teži da odluke donosi jednoglasno, što znači da svaka država članica ima pravo veta. Ovo omogućava državama da zadrže ostatak bloka zbog unutrašnjih stvari, u nekim slučajevima blokirajući ceo budžet EU - preko triliona evra.
Imati više od jednog "delinkventa" u klubu takođe znači da se mogu udružiti. To se može desiti i u Savetu, koji čine ministri i lideri nacionalnih vlada i u Evropskom parlamentu, gde stranke sa desne ili leve strane iz različitih zemalja formiraju saveze.
Desnica je posebno dobra u tome i znatno je povećala svoj uticaj na nivou Brisela poslednjih godina. To je delimično razlog zašto Vildersove pretnje o izlasku iz EU možda zapravo nisu najveća glavobolja Brisela.
Evroskeptici ovih dana, kao celina, ne žele da napuste EU, žele da je vode umesto toga.
Delimično, to je zato što im se sviđaju ekonomske prednosti boravka u EU. A ako nastave da povećavaju svoju političku moć unutar evropskog bloka, imaće mnogo velikih igračaka za igru na svetskoj sceni.
Drugi evroskeptični lideri već su čestitali Vildersu.
„Vetrovi promena su ovde! Čestitam Gertu Vildersu na pobedi na holandskim izborima", rekao je mađarski premijer Viktor Orban.
„Zato što postoje ljudi koji odbijaju da vide ugašenu nacionalnu baklju, nada u promene ostaje živa u Evropi", rekla je liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen.
Čak i ako Vilders nije u stanju da primeni radikalnije delove svog manifesta i ako ga Evropa obuzda u širem smislu, ostaje zabrinutost oko toga šta njegov uspeh čini ostatku evropske politike. Populističke pobede imaju tendenciju da vuku druge dalje udesno.
Najočigledniji primeri za to su u Francuskoj, gde je predsednik Emanuel Makron koristio antiislamsku retoriku kako ga Le Penova ne bi zaobišla, i u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je Konzervativna partija desnog centra skoro neprepoznatljiva posle 13 godina.
Druga zabrinutost je da je Vilders na neki način isključen iz vlade ili je odlučio da se žrtvuje umesto da trguje funkcijom. U Italiji, premijerka Đorđa Meloni nije bila baš radikalna desničarska figura kojih su se neki plašili kada je preuzela vlast 2022. godine, a EU je donekle obuzdala. Nju, dakle, drugi na desnici vide kao prodaju.
Često su oni koji nemaju funkciju ti koji mogu imati najveći uticaj u politici.
Najdžel Faraž, čovek koji je odigrao ogromnu ulogu u povlačenju britanskih konzervativaca udesno i izvođenju Velike Britanije iz EU, nikada nije bio u parlamentu, a kamoli u vladi, a i dalje preti da će pojesti glasove protiv imigracije.
Na godišnjoj konferenciji Konzervativne partije ranije ove godine, Faraža su pozdravili kao heroja brojni delegati, uprkos tome što je verovatno najveća pretnja partiji.
Veoma je teško predvideti šta će se desiti u koalicionim pregovorima koji se vode u Holandiji ili kako bi sledeća holandska vlada zapravo mogla da izgleda. Ali ovi rezultati su zaista šok za mnoge Evropljane i pokazatelj da je stari kontinet zaista na novoj teritoriji.
(EURACTIV.rs)