Kako bi predstojeći izbori mogli da oblikuju zemlje širom Evrope do kraja godine otkriva analiza EURACTIV-a i Europe Elects.

Posle letnje pauze, sledeće glasanje će biti u Slovačkoj, gde su vanredni izbori zakazani za 30. septembar.

Trenutno zemljom upravlja nestranačka vlada na čijem čelu je premijer Ludovit Odor, nakon što je vlada desnog centra pala u maju. Da su izbori održani danas, Smer i Hlas, obe povezane sa Partijom evropskih socijalista (PES), osvojile bi najviše glasova sa po oko 18 odsto, prema proseku ankete koju je sproveo Europe Elects. Za razliku od političke grupe Socijalisti i demokrate (S&D) sa kojom je povezana, Smer je veoma kritična prema neevropskoj imigraciji.

Stranka Progresivna Slovačka (PS, Renew Europe) je u međuvremenu u stalnom porastu, prema anketama poslednjih godina, i sada ima oko 14%.

Trenutno je nejasno da li će Hlas sarađivati sa Smerom ili PS, što će takođe imati važne implikacije na budući pravac zemlje u vezi sa Ukrajinom. PS veoma podržava vladu u Kijevu, dok je Smer kritičniji prema podršci zemlji protiv ruske agresije.

Izvor: EPA-EFE/Christian Bruna

Nakon Slovačke, na red će doći Luksemburg, a građani će izaći na birališta 8. oktobra kako bi izabrali novi parlament.

Dok sadašnja vlada premijera Gzavijea Betela uključuje njegovu liberalnu Demokratsku stranku (DP, Renew Europe), socijaldemokrate i Zelene, nejasno je da li će on moći da odbrani svoju parlamentarnu većinu ili svoju premijersku poziciju. To je zato što bi socijaldemokrate mogle nadmašiti njegovu partiju DP, čak i ako koalicija zadrži većinu, prema aprilskoj anketi TNS Ilres.

Malo je verovatno da će ovo ići na ruku opozicionom desnom centru, jer trenutne ankete ukazuju na to da je Piratska partija na putu da utrostruči broj poslaničkih mesta.

Izvor: EPA-EFE/OLIVIER MATTHYS

U Poljskoj će se održati još jedni parlamentarni izbori, koji su zakazan za jesen, iako još nije objavljen precizan datum.

 Ankete pokazuju da je oko 35 odsto za Ujedinjenu desnicu kojom dominira vladajuća nacionalno-konzervativna partija Pravo i pravda (PiS, ECR) pod Jaroslavom Kačinjskim - što je osam procentnih poena manje od rezultata koji je dobio na izborima 2019. godine.

Na strani opozicije, glavni centristički savez Građanska koalicija, koju je osnovao bivši predsednik Poljske i bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk (PO, EPP), ima oko 32%, što je pet poena više nego 2019.

Izvor: EPA-EFE/Marcin Obara

U Holandiji će 22. novembra biti održani parlamentarni izbori, koje je nedavno pokrenuo sada već bivši premijer Mark Rute.

Ankete ukazuju na tesnu trku između alijanse PvdA/GL (S&D, Zeleni/EFA), agrarne BBB partije i ranije vladajuće stranke, VVD.

S obzirom da se predviđa da će izborna trka biti tesna, obeležena stalnim promenama u rezultatima anketa, veoma fragmentiran politički pejzaž u kojem nijedna od tri najveće stranke ne dostiže prag od 20% jasno daje do znanja da nijedna stranka neće vladati sama.

Parlamentarni izbori i referendumi će takođe biti održani u Švajcarskoj ove jeseni, dok će dopunski izbori za nacionalni parlament biti održani u gruzijskoj izbornoj jedinici Gori-Kaspi, a San Marino bi trebalo da dobije novog šefa države 1. oktobra.

U međuvremenu, indirektni izbori za Senat održaće se u Francuskoj 24. septembra, dok bi na Olandskim ostrvima i Gibraltaru trebalo da se održe parlamentarni izbori 15. oktobra.

Što se tiče regionalnih izbora, oni će se održati u Norveškoj 11. septembra; u Bavarskoj i Hesenu 8. oktobra; u Grčkoj 8. i 15. oktobra; u Trentinu i Južnom Tirolu 22. oktobra i na Madeiri pre kraja oktobra.

Što se tiče lokalnih izbora, očekuje se da će se oni održati u Jermeniji 17. septembra, u Bugarskoj 27. oktobra i u Moldaviji 29. oktobra. Tamo gde datumi izbora još nisu određeni, glasanje se može pomeriti za narednu godinu.

(EURACTIV.rs)