Stvaranje palestinske države bio bi najbolji način da se osigura bezbednost Izraela, rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj nakon virtuelnog sastanka ministara spoljnih poslova bloka
Virtuelni razgovori usledili su nakon Boreljovog petodnevnog putovanja na Bliski istok, gde je posetio Izrael i Zapadnu obalu, Bahrein, Katar i Jordan.
U komentarima novinarima nakon razgovora, Borelj je rekao da je izvukao „osnovni politički zaključak" iz svojih diskusija širom regiona.
„Mislim da je najbolja garancija za bezbednost Izraela stvaranje palestinske države", rekao je on.
„Uprkos ogromnim izazovima, moramo da unapredimo naša razmišljanja o stabilizaciji Gaze i buduće palestinske države", dodao je Borelj.
Prošle nedelje, on je izneo neke ideje za nacrt mape puta EU koja gleda u budućnost nakon okončanja borbi, o čijim početnim elementima su razgovarali ministri spoljnih poslova EU.
Među uslovima je bio i zahtev da Izrael ne okupira Gazu nakon okončanja aktuelnog sukoba i da kontrolu nad teritorijom treba predati palestinskim vlastima.
Kratkoročno, Borelj je rekao, nakon posete nizu arapskih država, da postoji hitnost u zbogreagovanju usled očajne humanitarne situacije u Gazi.
„Rezolucija Saveta bezbednosti UN koja poziva na hitne humanitarne pauze je veliki korak napred, ali moramo da obezbedimo njenu brzu primenu", rekao je on.
U raspravi u ponedeljak, ministri spoljnih poslova EU takođe su se pozabavili mogućnošću da sukob dodatno rasplamsa nestabilnu situaciju na Zapadnoj obali i uvuče druge regionalne aktere.
„U svetlu povećanog nasilja ekstremista i doseljenika, postoji realan rizik da bi situacija mogla eskalirati", rekao je Borelj.
„Izveštaji o brodu koji su oteli Huti su još jedan zabrinjavajući signal rizika od regionalnog prelivanja", rekao je on.
Glavni diplomata EU je takođe najavio da je zadužio diplomatsku službu EU (EEAS) da razvije opcije u vezi sa budućnošću posleratne Gaze, o čemu bi trebalo da razgovaraju ministri spoljnih poslova bloka kada se sastanu sledećeg meseca u Briselu.
Decembarski sastanak „će nam omogućiti da ponovo sagledamo stanje i fokusiramo se posebno na stabilizaciju Gaze" i „revitalizaciju rešenja o dve države", rekao je Borelj.
Pregled palestinske pomoći
Kontinuirani nalet diplomatije EU dolazi pošto je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (VFP) rekao da se civili u Gazi suočavaju sa „neposrednom mogućnošću gladovanja" zbog nedostatka zaliha hrane.
Izrael je obećao da će uništiti vladare Gaze Hamas nakon što je palestinska militantna grupa izvela najsmrtonosniji napad u istoriji zemlje 7. oktobra, u kojem je, prema vladinim zvaničnicima, ubijeno oko 1.200 ljudi, većinom civila, a oko 240 uzeto za taoce.
U Gazi je 13.000 ljudi, uglavnom civila i više od 5.000 dece, ubijeno u izraelskom vojnom odgovoru, prema brojevima koje je objavilo Ministarstvo zdravlja Gaze predvođeno Hamasom.
EU je najveći spoljni donator za Gazu i okupiranu Zapadnu obalu, sa 1,2 milijarde evra predviđenih u budžetu između 2021. i 2024. godine, pružajući finansijski spas za razvojne organizacije koje podržavaju Palestince kroz oko 100 projekata.
Koledž komesara Evropske komisije trebalo bi da 22. novembra odobri nastavak isplate razvojne pomoći palestinskim teritorijama nakon što je interna revizija utvrdila da njeno finansiranje nije nenamerno finansiranje terorističkih grupa.
Izvršna vlast EU objavila je 9. oktobra da će obustaviti razvojnu pomoć Palestincima, da bi se kasnije istog dana povukla nakon što su se zemlje EU žalile da su prekoračile granicu.
Revizija nije pronašla dokaze da je finansijska podrška EU preusmerena terorističkim grupama, ali preporučuje stroži nadzor za buduća plaćanja, prema nekoliko zvaničnika EU upoznatih sa njenim sadržajem.
Odobrenje za reviziju bi značilo da bi prva isplata nehumanitarne pomoći palestinskim primaocima od početka rata između Izraela i Hamasa prošlog meseca mogla biti obavljena kako je planirano do kraja novembra.
(EURACTIV.rs)