Predsedavajuća Veća ministara BiH Borjana Krišto u razgovoru za Euractiv.hr kaže da vladajuća koalicija u toj zemlji ima kapacitet za nastavak sprovođenja reformi koje su nužne za ulazak u EU
Nakon što je krajem prošle godine postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina je nedavno od Evropske komisije dobila i preporuku za otvaranje pregovora.
U njenom slučaju je ta preporuka uslovljena, odnosno službeno Sarajevo može očekivati otvaranje pregovora tek nakon što usvoji bar neke od zakona koje traži Brisel. Reč je o zakonima o sudovima, zatim o spečavanju sukoba interesa i sprečavanju pranja novca, kao i o izmenama Izbornog zakona.
Konačnu odluku o otvaranju pregovora s kandidatom donosi Evropsko veće, odnosno šefovi država ili vlada 27 članica EU. Oni bi odluku o početku pregovora trebalo da donesu na samitu sredinom decembra.
I dok je u ovom trenutku najmanje sporno otvaranje pregovora s Moldavijom, a prilično je izgledno, uprkos pretnjama iz Budimpešte, da će i Ukrajina dobiti zeleno svetlo, BiH i dalje visi o koncu.
U Sarajevu se nadaju da bi i BiH mogla dobiti početak pregovora u decembru, odnosno do kraja ove godine. U protivnom, na otvaranje pregovora moraće, kako se sugerira u izveštaju Evropske komisije, čekati mart sledeće godine. Međutim, otvaranje pregovora u sledećoj godini povezano je i s brojnim rizicima, budući da je 2024. u znaku izbora za Evropski parlament.
O tim i drugim temama EURACTIV.hr razgovarao je sa Borjanom Krišto, predsedavajućom Veća ministara BiH. Radi se o premijerki države, ali kako je naziv premijer ili premijerka u BiH, s obzirom na složeno uređenje zemlje, "rezervisano" za šefove vlada entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske, kao i kantona unutar Federacije BiH, ta funkcija se na državnom nivou zove predsedavajući, odnosno predsedavajuća Veća ministara. Krišto je ujedno i prva žena na čelu Veća ministara BiH.
U razgovoru za Euractiv, Krišto je istakla kako BiH vidi u članstvu EU. Uostalom, približavanje BiH u fokusu je njenog mandata na čelu Veća ministara, koje vodi poslednjih godinu dana.
Članstvo u Uniji jedno je od retkih pitanja oko kojeg u BiH postoji konsenzus sva tri konstitutivna naroda - Bošnjaka, Hrvata i Srba, kao i ostalih građana.
EURACTIV.hr: BiH je u izveštaju Evropske komisije dobila uslovnu preporuku za početak pregovora. Nakon dodele statusa kandidata u decembru prošle godine reč je o nesumnjivo najvećem koraku službenog Sarajeva na putu prema članstvu u EU od sticanja nezavisnosti. Da li ste zadovoljni dobijenom preporukom, iako njena realizacija zavisi od ispunjavanja brojnih uslova?
KRIŠTO: Zadovoljna sam što su u Briselu prepoznali napor i volju svih političkih subjekata u Bosni i Hercegovini da ubrzamo evropski put. Rekla bih da je ostvareni vidljivi napredak u Izveštaju Evropske komisije o BiH pre svega rezultat dobrih politika, stalnih razgovora legitimnih političkih predstavnika konstitutivnih naroda, iskrenih dogovora, kompromisa i konsenzusa.
Svesni smo da je još mnogo posla pred nama kako bismo ispunili uslove za konačno otvaranje pregovora, pa zatim ispunili kriterijume članstva u EU. Ono što je sasvim jasno, u odnosu na sve prethodne godine, načinjen je značajan iskorak po pitanju evropskih reformi, naročito kada je reč o usklađivanju spoljnopolitičkih pitanja BiH s EU, vladavini prava, zaštiti ljudskih prava, uključujući i borbu protiv korupcije.
Pozitivan izveštaj daje nam snažan podsticaj da nastavimo da radimo jače, brže i bolje na ispunjenju preostalih kriterijuma kako bismo konačno dobili finalni datum otvaranja pregovora. Uverena sam da ćemo sve preostale uslove ispuniti do kraja ove godine. To treba pre svega nama u Bosni i Hercegovini, radi nas samih.
EURACTIV.hr: U izveštaju se sugerira da bi BiH mogla otvoriti pregovore u martu sledeće godine. Ipak, u diplomatskim krugovima se tvrdi da je još uvek u opticaju i mogućnost otvaranja pregovora krajem ove godine. Kako gledate na takve najave, jesu li one preoptimistične ili realne?
KRIŠTO: Da, kako sam i rekla u uvodnome odgovoru. Naš cilj je jasan i realan. Sve je spremno da u sledećih mesec dana ispunimo preostale uslove.
Ne bih to nazvala niti optimističnim niti pesimističnim. Jednostavno smo svi upućeni prema tome da iskoristimo pruženu ruku prijateljstva na najbolji način.
Već nam je kandidatskim statusom ukazano ogromno poverenje, a preporuka nam daje dodatnu snagu i motivaciju da se suočimo s izazovima koji su pred nama i dalje nastavimo neumorno i predano da radimo na reformama koje su ključne za našu evropsku budućnost. Veće ministara BiH će u svakom pogledu nastaviti da bude nosilac pozitivnih procesa, naravno u skladu sa našim nadležnostima.
EURACTIV.hr: Kakve su šanse da BiH u kratkom roku ispuni uslove koje je pred nju stavila EU? Na primer, 14 prioriteta je EU definisala još 2019. godine, ali do sada je na njima, zbog unutrašnjih nesuglasica, malo napravljeno? Šta će se prvo naći na dnevnom redu na evropskoj agendi?
KRIŠTO: Šanse su, rekla bih, sasvim realne. Sve su to pitanja koja nas već jako dugo opterećuju i o kojima razgovaramo, pa su u najvećoj meri zapravo usaglašena. Sada nam samo treba malo dodatne političke hrabrosti i volje da se te reforme konačno finaliziraju.
Sprovođenje izborne reforme u BiH, kojom će se implementirati Odluka Ustavnog suda BiH o legitimnom političkom predstavljanju konstitutivnih naroda, kao i sve presude Evropskog suda za ljudska prava, a što se shodno dogovoru političkih lidera u Bosni i Hercegovini treba realizovati do kraja godine, je po meni trenutni prioritet. Verujem kako je upravo ispunjenje ovoga uslova od suštinskog značaja za dalji napredak i stabilnost Bosne i Hercegovine, čime će se, sigurna sam, u potpunosti osigurati i transparentnost i integritet izbornog procesa u našoj zemlji.
Takođe, kako sam navela, mi već imamo spreman set i ostalih evropskih zakona u proceduri, za koje očekujem da će ih Veće ministara BiH usvojiti u sledećih mesec dana, a to su zakon o sudovima, zakon o sprečavanju sukoba interesa, zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, ali i zakon o VSTV-u.
Sada primarni fokus mora biti upravo na usvajaju tih zakona, ali i na usvajanju zakona o proračunu institucija BiH za 2024. godinu, imenovanje državnog koordinatora za IPA-u III i drugo.
EURACTIV.hr : U kojoj meri je BiH pomoglo lobiranje Hrvatske, Slovenije, Austrije i Italije za dobijanje uslovne preporuke o početku pregovora, a u kojoj je meri takav ishod rezultat rada unutar same BiH? Da li je BiH zakazala na planu sopstvenog lobiranja i samopromocije, koji su deo i procesa ulaska u EU?
KRIŠTO: Verujem da institucije Bosne i Hercegovine dobro rade svoj posao. To je konačno jasno vidljivo i prepoznato od Evropske unije. Naravno, mnogi reformski procesi o kojima smo već razgovarali treba da idu brže, ali radimo i na tome i nesporno je da smo na pravom putu.
Isto tako, kontinuirana podrška naših evropskih prijatelja, sasvim je jasno, od velikog značaja. Neizmerno smo im zahvalni na tome. Nedugo nakon predstavljanja službenog izveštaja, svima sam uputila lično pismo zahvalnosti.
Ja ću ipak morati da na poseban način izdvojim predsednika Vlade Republike Hrvatske Andreja Plenkovića. Teško je naći reči zahvalnosti za svu nesebičnu podršku i lični angažman koje Andrej i njegova vlada pružaju mojoj domovini Bosni i Hercegovini.
Takođe, koristim i ovu priliku da zahvalim i svim svojim kolegama u Veću ministara, svojim saradnicima koji zajedno sa mnom neumorno i vredno rade i koordiniraju, ali i svima onima koji su deo ovog velikog procesa. Samo jačanjem poverenja i zajedništva unutar nas samih i fokusom na zajednički cilj možemo uraditi istinske korake napred.
(EURACTIV.rs)