Sastanak vrha članica NATO-a u Vilnjusu najavljivan je kao istorijski, ali njegovi odjeci nisu veliki. Ipak napravljeni su određeni pomaci po pitanju manje izvesnog članstva Ukrajine i vrlo izglednog članstva Švedske.

Kada se podvuče crta ispod sastanaka šefa država ili vlada 31 članice Severnoatlantskog saveza, vidi se da ključnih odluka na samitu zapravo i nije bilo.

Mnogi ovaj samit po ishodu već sada upoređuju s onim koji je 2008. godine održan u Bukureštu, a s kojeg su, ako izuzmemo pozivnice Hrvatskoj i Albaniji da pristupe Savezu - ostalim zemljama koje čekaju na članstvo poslate samo uopštene poruke o "otvorenim vratima".

Izvor: EPA-EFE/VALDA KALNINA

Zelenski razočaran

Prvi i medijski svakako najzanimljiviji slučaj je onaj Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je do kraja verovao da će njegova zemlja u Vilnjusu dobiti, ako ne pozivnicu, ono bar jasne smernice prema članstvu u NATO-u.

Ipak, na kraju je Ukrajina dobila samo obećanje da će jednog dana ući u NATO, ali tek, kako je rekao šef NATO-a Jens Stoltenberg, "kada se ispune uslovi". U praksi, prokomentarisali su analitičari, to znači da bi Ukrajina pred vratima NATO-a možda mogla ostati i večno, a sasvim sigurno godinama.

Toga se, izgleda boji i sam Zelenski koji je pre nekoliko dana, kada je postalo jasno da Kijev u Vilnjusu neće dobiti nikakve vremenske odrednice, ocenio da NATO očigledno nema volje za primanjem Ukrajine. Ukrajinski predsednik otišao je i korak dalje i na postu na Tviteru napisao kako strahuje da bi se budući status Ukrajine mogao određivati za pregovaračkim stolom Rusije i Zapada.

"To znači da je ostavljen otvoren prozor mogućnosti kako bi se o ukrajinskom članstvu u NATO-u pregovaralo s Rusijom. Za Rusiju to znači motivaciju da nastavi s terorom", požalio se Zelenski na Tviteru.

Primanje Ukrajine u NATO visi u vazduhu čak i kada rat prestane

Ipak, ne može se reći da Ukrajina u Vilnjusu nije dobila baš ništa. Iako je samo članstvo u NATO-u Kijevu je na vrlo dugom štapu,Ukrajina je dobila još jednu podršku NATO-a u svom obrambenom ratu protiv Rusije.

Takođe, obećane su joj nove isporuke oružja i municije. Ukinuta joj je obveza Akcionog plana za članstvo (MAP), čime bi i njen eventualni ulazak u NATO jednog dana trebalo da bude jednostavniji i brži. Osnovano je i novo Veće NATO - Ukrajina.

Ipak što se samog članstva u Severnoatlantskom savezu tiče, ono je ostalo da visi u vazduhu. Teoretski, čak i kada se završi rat i kada se redefinišu odnosi Kijeva i Moskve, bilo koja članica NATO-a može reći da Ukrajina "još ne ispunjava uslove" i uskratiti joj ulazak u Savez. Po tome, ishod samita gotovo da se i ne razlikuje od onog u Bukureštu prije 15 godina.

Ceo tekst pročitajte na EURACTIV Hrvatska.

(EURACTIV.rs)