Uprkos velikim očekivanjima, konkretan poziv za članstvo u NATO, Ukrajina nije dobila na samitu u Vilnjusu. Lideri NATO-a poručili da će poziv uslediti kad se steknu uslovi za to i kada se saveznici slože.

U utorak popodne, članice NATO-a bile su iznenađene snažnim tvitom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, za koji su mnogi posmatrači rekli da je preneo stvarnu emociju, dobro prikrivenu pre samita.

S obzirom da tekst deklaracije rizikuje da bude zatvoren pre nego što je Zelenski čak i sleteo na tlo Litvanije, dobro je služio svojoj političkoj svrsi.

Na kraju, deklaracija iz Vilnjusa, koja je usledila nakon meseci intenzivnih pregovora između članica NATO-a, nije imala datum ili direktan poziv Ukrajini da se pridruži alijansi, kako se Kijev u početku nadao.

Bićemo u poziciji da uputimo poziv Ukrajini da se pridruži Alijansi kada se saveznici slože i kada se ispune uslovi", naveli su lideri NATO-a, ne precizirajući koji bi to uslovi mogli biti.

Članice NATO-a bile su zadovoljne kaznom, to je bio najmanji zajednički imenitelj oko kojeg su države članice mogle da se dogovore Posebno SAD i Nemačka žele da spreče bilo kakvu odgovornost ili lažna očekivanja koja proizilaze iz formulacije.

Lideri NATO-a su se, međutim, složili da uklone potrebni Akcioni plan za članstvo (MAP), za koji su zvaničnici NATO-a tvrdili da predstavlja napredak jer bi proces pridruživanja Ukrajine sveo na samo jedan korak umesto na dva, svodeći ga na političku odluku.

Govoreći u centru Vilnjusa u utorak uveče, Zelenski, koga je više od dve hiljade ljudi umotanih ili mašući plavim i žutim zastavama dočekalo kao pop zvezdu, izrazio je razočaranje što Ukrajina nije pozvana da se pridruži NATO-u i upitao: „Da li je ovo prevelika želja?"

„Ovde sam danas putovao sa verom u odluku, sa verom u partnere, sa verom u jak NATO, NATO koji ne sumnja, koji ne gubi vreme i ne gleda ni u jednog agresora", rekao je on okupljenima, govoreći na ukrajinskom.

'Signal' za još?

Snažni izrazi razočarenja Zelenskog bili su u oštroj suprotnosti sa prijateljskim slikama sledećeg dana, neposredno pre nego što je krenuo na prvu sednicu Saveta NATO-Ukrajina, unapređenog formata u kojem se Kijev smatra „ravnopravnim"među članicama zapadne alijanse.

Promena tona ukrajinskog predsednika usledila je nakon što su neki od najbližih saveznika Kijeva signalizirali da je njegova javna kritika možda otišla i centimetar predaleko.

Britanski ministar odbrane Ben Volas bio je najotvoreniji, rekavši novinarima „NATO nije Amazon, svidelo se to vama ili ne, ljudi žele da vide zahvalnost".

„Ova deklaracija je snažna, ujedinjena poruka saveznika na vašem putu ka članstvu u NATO-u", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, govoreći zajedno sa Zelenskim u Viljnusu.

„Moramo osigurati da kada se ovaj rat završi da postoje kredibilni aranžmani za bezbjednost Ukrajine kako se istorija ne bi ponovila", dodao je on.

Progutajući svoje razočarenje zbog nedostatka rasporeda članstva, Zelenski je u sredu rekao da su rezultati samita generalno dobri i pozdravio je talas najava nove vojne pomoći zapadnih saveznika.

Upitan o formulaciji deklaracije i razlikama u budućem članstvu njegove zemlje, Zelenski je rekao da je „uveren da će Ukrajina nakon rata biti članica NATO-a".

„Možemo da konstatujemo da su rezultati samita dobri, ali da je bilo poziva, bili bi idealni", rekao je Zelenski i dodao da bi poziv bio „tehnički signal" pošto je status kandidata zemlje za članstvo u EU.

Lideri G7 su u sredu u posebnoj zajedničkoj deklaraciji napisali da rade na formalizaciji svoje „trajne podrške Ukrajini dok brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet, obnavlja svoju ekonomiju, štiti svoje građane i teži integraciji u evroatlantsku zajednicu".

Bezbednosna obećanja Ukrajini koja je izdalo nekoliko zemalja u okviru G7 trebalo bi da budu deo dugoročne strategije podrške Kijevu.

Govoreći novinarima o deklaraciji G7, Zelenski je rekao da će Kijev videti bilateralne bezbednosne garancije kao „signal"da ima još mnogo toga o članstvu.

„Ako G7 može da pristane na bezbednosne garancije, one pokazuju važan razvoj na našem putu ka NATO-u", rekao je on.

Šta dalje?

Ali pošto se naširoko smatralo da NATO nije uspeo da smisli konkretniji vremenski okvir za kandidaturu Ukrajine za članstvo, pitanje nakon samita u Vilnjusu biće pitanje kontinuiranog praćenja.

Naročito članice NATO-a sa istočnog krila žele da izbegnu istu grešku kao posle samita u Bukureštu 2008. godine kada je bilo malo praćenja deklaracije u kojoj je po prvi put rečeno da će Ukrajina „postati članica NATO-a".

Neki od njih su predložili ponovnu procenu napretka Ukrajine na neformalnom ministarskom sastanku NATO-a u novembru, drugi nisu bili sigurni da će biti mnogo toga za procenu ako se rat u Rusiji ne završi.

Sledeće merilo bi mogao da bude samit NATO-a u Vašingtonu sledećeg jula, gde bi članice zapadne alijanse bile u boljoj poziciji da procene dokle je Ukrajina stigla.

„Imamo jednu želju, a to je pobeda", rekao je Zelenski novinarima u Viljnusu na pitanje šta očekuje da će se desiti do samita sledeće godine.

Takođe postoji još veći strah da bi u jednom trenutku moglo doći do pregovora sa Rusijom i da bi NATO mogao da završi kao moneta za pregovaranje na stolu.

Na pitanje novinara u Viljnusu o tim strahovima, Stoltenberg je ponovio da će se „pregovori o rešavanju sukoba u Ukrajini desiti samo kada Ukrajina bude spremna za pregovore".

„Kao što sam već rekao, ponoviću, ništa o Ukrajini bez Ukrajine", dodao je on.

Nemački kancelar Olaf Šolc je o istom pitanju rekao da je „veoma jasno da pitanje članstva u NATO-u neće biti pitanje koje postavljaju drugi, koji nisu deo ovog partnerstva".

„Rusija neće moći da ima mandat nad ovim, i mislim da je to vrlo jasno", dodao je on.

(EURACTIV.rs)