Vikend u Parizu obeležio je nesvakidašnji protest, čiji je razlog rat između Izraela i Hamasa i njegovo prelivanje na Evropu.
Po prvi put u istoriji Francuske, veliki protest kojem su prisustvovali predstavnici glavnih političkih partija uključivao je krajnju desnicu - ali ne i krajnju levicu.
U nedelju popodne hiljade ljudi poslušalo je poziv predsednika dva doma parlamenta da pokažu svoju podršku francuskim "republikanskim" vrednostima i da protestvuju protiv antisemitizma – u uslovima naglog porasta antisemitskih akcija od 7. oktobra.
Više od 180.000 ljudi širom Francuske, od čega 100.000 u Parizu, izašlo je u nedelju na ulice kako bi izrazili protest zbog sve većeg antisemitizma nakon izraelskog napada na Gazu, preneo je AP.
Premijerka Elizabet Born, predstavnici nekoliko levičarskih konzervativnih partija, ali i centristi predsednika Emanuela Makrona, pa i pristalice krajnje desnice lidera Marin le Pen, prisustvovali su maršu u glavnom gradu Francuske.
Makron nije prisustvovao, ali je izrazio podršku protestu i pozvao građane da "ustanu protiv nepodnošljivog oživljavanja neobuzdanog antisemitizma".
Njihove kolege sa krajnje leve strane, Žan-Lika Melanšon, lider Francuske Nepokorene (LFI), nisu bile na ulici. Njegova stranka je unapred najavila da neće prisustvovati, kako je napisao na Tviteru lider, jer je marš bio "sastanak za bezuslovne pristalice masakra".
Teško je preceniti simbolički značaj ove promene, piše BBC.
Decenijama je francuska politika podizala bedem protiv krajnje desnice, čiji su stavovi - ne samo o Jevrejima - smatrani "antirepublikanskim". Stari Nacionalni front pod liderstvom oca Marin Le Pen - Žan-Mari Le Penom - smatran je kao izvan nje, i izbegavan je.
U međuvremenu, krajnja levica – komunisti, trockisti i nove formacije poput LFI gospodina Melanšona – svakako su napadnuti zbog svojih stavova, ali nikada nisu bili isključeni. Oni su bili deo široke političke porodice, na način na koji Le Penova franšiza očigledno nije bila.
Pre nekoliko godina, da jedna krajnje levičarska partija nije bila deo marša protiv antisemitizma bilo bi nezamislivo. Da je krajnje desničarska stranka bila tamo umesto toga, bilo bi nesavesno.
U pitanju je poremećaj u političkom poretku, koji je naravno davno prethodio ratu u Gazi i odražava se na različite načine u drugim evropskim zemljama.
Tri "I"
Današnja krajnja desnica, preimenovana u "tvrdu desnicu" ili "nacionalno pravo" je – barem u Francuskoj – zaboravila svoju opsesiju Jevrejima i svoje tvrdnje o "jevrejskom lobiju". Njegov primarni fokus sada su tri "I" - imigracija, nesigurnost i islamizam (engl. immigration, insecurity and Islamism) - pitanja koja imaju mnogo toga zajedničkog sa Jevrejima.
U međuvremenu, krajnja levica u Francuskoj, analizirajući Gazu kroz antikolonijalno ogledalo, vidi potlačeni narod koji je porobila supersila i viče "Solidarnost!" Pošto su izgubili podršku stare radničke klase, od kojih mnogi glasaju za Nacionalni skup, sada imaju novu bazu među ispolitizovanim imigrantima.
Tako dolazimo do nove situacije u kojoj partija čiji je osnivač jednom nazvao Holokaust "detaljom istorije" otvoreno prihvata pravljenje francuskih Jevreja; a na drugom kraju spektra, stranka izgrađena na idejama ljudskih prava i jednakosti optužena je za antisemitizam jer nije Hamas nazvala "teroristom".
Možda bi sve ovo trebalo nijansirati. Na kraju krajeva, mnogi ljudi i dalje misle da u srcu krajnja desnica, na osnovu svog francuskog etosa, ne može a da ne bude antijevrejska. Oni primećuju da je Džordan Bardela ove nedelje odbio da eksplicitno nazove Žan-Mari Le Pena antisemitom - greška na koju su neprijatelji Nacionalnog skupa (RN) reagovali sa oduševljenjem.
Podela na levoj strani
A na krajnjoj levoj strani postoje znaci podele oko Žan-Lika Melanšona, čija ličnost i autokratske metode dovode neke kolege do ogorčenja. Ove nedelje jedna starija poručnica, Rakel Garido, dobila je četvoromesečnu suspenziju kao portparolka stranke zbog osporavanja linije vođe - ne samo u vezi sa Hamasom.
Ali osnovna poenta ostaje: RN pod Marin Le Pen se veoma uspešno uvlači u mejnstrim, dok se LFI g. Melanšona izvlači.
Istraživanja javnog mnjenja to potvrđuju, piše BBC: prema prošlonedeljnom IFOP-u, Marin Le Pen bi danas pobedila opoziciju u prvom krugu predsedničkih izbora, sa čak 33 odsto glasova. G. Melanšon, sa 22 odsto na izborima 2022, pao je na 14 odsto.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je najmanje 182.000 ljudi marširalo francuskim gradovima, kao i da veći incidenti nisu zabeleženi.
(EURACTIV.rs)