Italija je potpisala ugovor sa Albanijom o izgradnji dva centra na albanskoj teritoriji za prihvatanje imigranata, pod italijanskom jurisdikcijom. Ovom dogovoru i daljim planovima protivi se opozicija u obe zemlje.
Sporazumu se protive opozicione stranke u obe zemlje. Pre Italije je nešto slično pokušala Velika Britanija dogovorom sa Ruandom koji nikada nije zaživeo. Zainteresovanost za takav plan pokazuju i Danska, Austrija i Nemačka, piše RTS.
Ugovor potpisan između italijanske i albanske vlade o izgradnji dva centra za prijem imigranata na albanskoj teritoriji ali pod italijanskom jurisdikcijom u 14 tačaka opisuje na koji način će biti realizovan i koje su obaveze dve zemlje potpisnice.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da se radi o inovativnom evropskom rešenju.
"Albanija će omogućiti Italiji korišćenje određenih delova svoje teritorije na kojoj ćemo o našem trošku i pod našom jurisdikcijom izgraditi dva centra za prihvatanje imigranata. Na početku će moći da prihvati 3.000 imigranata koji će tu boraviti koliko bude bilo potrebno da se obrade njihovi zahtevi za azil ili eventualne procedure za povratak u zemlju porekla. Namera nam je da godišnje tu prođe i do 36.000 ljudi", rekla je Melonijeva.
Ona je precizirala da se protokol odnosi na imigrante koji se ne iskrcavaju na italijansku obalu već su spašeni na moru i da se ne odnosi na trudnice i decu. Imigranti će biti iskrcavani na albanskoj teritoriji dok će Italija obaviti procedure iskrcavanja, identifikacije i logistike.
Albanski premijer Edi Rama je na italijanskom izjavio je da su albanski imigranti bili prvi koji su pogodili Italiju 1990. godine i da prema ovo zemlji imaju veliki dug te kada Italija pozove, Albanija se odaziva.
"Nikada nećemo moći da se odužimo Italijanima za sve ono što su učinili za nas od kada smo masovno krenuli da se iseljavamo u Italiju, u potrazi za boljim životom i bekstvom od pakla. Taj duh je nemoguće isplatiti. Neki spekulišu da to radim da bismo lakše došli do pregovora za ulazak u Evropsku uniju, što zaista nema smisla", naveo je Rama.
Protivljenje opozicije
No nakon potpisivanja ovog sporazuma, albanska opoziciona Demokratska partija podnela je zahtev za hitan razgovor sa premijerom kako bi čula objašnjenje o razlozima sklapanja sporazuma koji članovi ove stranke nazivaju izdajom.
"Poštujem italijansku premijerku, ali ovaj sporazum sa Edijem Ramom je nevažeći, pošto je on pod međunarodnom istragom i voljan je da potpiše bilo šta samo da se spasi te istrage. On je saučesnik sa bivšim visokim funkcionerom FBI-ja i mi ćemo Vašingtonu poslati još dokaza, tako da njegovi dogovori nisu važeći", rekao je Salji Beriša iz Albanske demokratske partije.
Italijanska opozicija na čelu sa Demokratskom partijom pod vođstvom Eli Šlajn, smatra da se ovim ugovorom krši međunarodno pravo. Sa tim se slaže i deo italijanske javnosti kao i organizacije koje se bore za ljudska prava.
"Ovaj dogovor nas vrlo brine, jer italijanska vlada vodi politiku isključivanja i eksternalizacije imigranata. To je neka vrsta automatskog pritvora što je zabranjeno međunarodnim pravom. Nadamo da će ovaj sprazum biti poništen i očekujemo da će napokon da se uvede praksa zaštite ljudskih prava", istakla je Simona Kjodo iz Amnesti internešnala u Italiji.
Vremenski okvir
Dogovor ostaje na snazi pet godina. Italijanske vlasti će, kako piše u sporazumu, obezbeđivati poštovanje osnovnih ljudskih prava i slobode u skladu sa međunarodnim pravima, a pristup tim objektima će biti omogućen advokatima, međunarodnim organizacijama i agencijama Evropske unije.
Brisel od Italije očekuje detalje sporazuma koji je svakako drugačiji od onog koji je potpisala Velika Britanija sa Ruandom i koji, ukoliko bude funckionisao, otvara vrata i drugim zemljama Unije za eksternalizaciju svojih granica, po pitanju migrantske politike.
(EURACTIV.rs)