U Nemačkoj je prošle godine oko 600.000 ljudi bilo privremeno bez krova nad glavom – 58 odsto više nego 2021. Porast broja beskućnika bio je posebno veliki među stranim državljanima.

Prema tom udruženju, broj beskućnika je 2021. bio 383.000. a tokom 2022. u Nemačkoj je privremeno bez krova nad glavom bilo 607.000 ljudi. To je povećanje od 58 odsto, piše Dojče Vele.

Većina beskućnika boravila je u institucionalnom privremenom smeštaju ili na primer kod rođaka ili prijatelja. Oko 50.000 ljudi 2022. živelo je na ulici.

Razlike između beskućnika Nemaca i stranih državljana

Među beskućnicima sa nemačkim državljanstvom zabeležen je porast od pet odsto, dok je kod stranih državljana registrovan skok od čak 118 odsto. Većina beskućnika stranih državljana nikada nije imala stan u Nemačkoj i većinom su izbeglice, posebno iz Ukrajine. Udruženje takođe navodi da su među stranim državljanima beskućništvom prvenstveno pogođene porodice.

Izvor: EPA-EFE/Andy Rain

Kada se radi o nemačkim državljanima Udruženje navodi da su to većinom odrasli muškarci, samci, a razlozi beskućništva su sledeći: u 57 odsto slučajeva to je bio otkaz od strane stanodavca, 21 odsto je imalo dugove za stanarinu i energiju, 20 procenata imalo je sukobe u životnom okruženju, a 16 odsto je kao razlog navelo razvod ili rastanak od partnera.

Šefica Saveznog udruženja za pomoć beskućnicima Verena Rozenke, u saopštenju za novinare navodi da inflacija, povećani troškovi i porast kirija opterećuju domaćinstva s niskim prihodima u Nemačkoj. Posebno ugrožene grupe su jednočlana domaćinstva s niskim primanjima, samohrani roditelji i parovi sa više dece.

Premalo je 100.000 socijalnih stanova godišnje

Rozenke kaže da 100.000 novih socijalnih stanova godišnje, koliko je sebi kao cilj zadala nemačka vlada, nije dovoljno, te da je potrebno duplo više. Poslednjih godina obezbeđivano je svega 25.000 novih socijalnih stanova godišnje. To ne može da nadomesti čak ni ogromno smanjenje postojećeg socijalnog stambenog fonda do kojeg dolazi zbog isteka obaveze vlasnika da ih ponudi kao takve na određeni broj godina.

Zbog sukcesivnog ukidanja te obaveze i istovremeno niske stope novogradnje, udeo raspoloživih socijalnih stanova dramatično opada: prema proračunima Udruženja, od 1989. je nestalo oko 1.801.000 socijalnih stanova (-62,3 odsto) i trenutno ih u Nemačkoj ima oko 1.088.000.

Podsetimo, Nemačka je već mesecima u problemu kada je u pitanju ekonomsko stanje zemlje. Nekoliko meseci bila je u recesiji, a ekonomisti su ovu zemlju nazivali i "bolesnikom Evrope".

(EURACTIV.rs)