Srbija dobila i pozitivne i negativne ocene u različitim oblastima. Napredak je zabeležen na polju reformi, najviše po pitanju pravosuđa, medijske regulative, migrantske politike. Kritike su pale zbog sankcija Rusiji i Banjske
Evropska komisija objavila je izveštaje o napretku 10 zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u EU i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.
Nakon predstavljanja izveštaja Evropske komisije o proširenju predsednica komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je u interesu Prištine sprovođenje nacrta statuta ZSO.
"To bi bio veliki iskorak", smatra ona, dok je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji istakao da Priština mora da udvostruči svoje napore da dijalog sa Beogradom uspe.
"Za Kosovo je važno da postoji jasan cilj učlanjivanja i to da bude jasno šta od Kosova očekujemo, a to je sprovođenje nacrta statuta ZSO. To bi bilo veliki iskorak, to je u interesu Kosova. Ako pogledamo Kosovo i Srbiju važno nam je da svakoj zemlji damo mogućnost da se približe EU. Podsticaj je mnogo pozitivniji i pitanje je šta ste vi uradili da se približite EU", rekla je fon der Lajenova.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da postoji zahtev Prištine da se pridruži EU i da je on u Evropskom savetu.
"Savet još nije zatražio mišljenje od EK. Mi smo spremni da ga damo. Naš utisak je da, kada je Kosovo u pitanju, evropski put se ostvaruje putem dijaloga. Kosovo mora da udvostruči napore da dijalog bude uspešan", istakao je Varhelji.
Zapadnom Balkanu ponuđena integracija pre priključenja
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Briselu da Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe.
On je rekao da je cilj razvojnog plana koji je EU pripremila za Zapadni Balkan da se smanji nejednakost između zemalja članica i zemalja regiona, na polju socijalnih i ekonomskih pitanja.
"Zemljama Zapadnog Balkana dajemo priliku ranije integracije u EU, pre nego što joj se de fakto priključe", naglasio je Varhelji.
Unija, kako je objasnio, želi da se partneri sa Zapadnog Balkana što pre integrišu u "četiri slobode" EU (neometano kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala). Kazao je da to treba da doprinese stabilnosti i prosperitetu regiona u celini, i da će EU stoga tražiti da se zemlje Zapadnog Balkana jedne prema drugima odnose onako kako se odnose prema Briselu.
"Kada se integrišu naše slobode, na isti način treba da postupaju prema drugim partnerima", naglasio je Varhelji i dodao da integracija u "četiri slobode" EU podrazumeva teške i složene reforme koje će, kako je rekao, biti na korist zemalja Zapadnog Balkana.
EU je spremna da ponudi više podrške i zato nudi više podrške i Savetu EU predlaže da poveća finansijski doprinos za podršku reformama za još šest milijardi evra.
"To će zemlje Zapadnog Balkana dovesti na nivo zemalja članica na kraju ovog okvira", uveren je Varhelji i izrazio uverenje da će se planom rasta za Zapadni Balkan BDP ovog regiona uvećati za jednu trećinu.
Zapadni Balkan bi udvostručio svoj BDP u narednoj deceniji
Ursula fon der Lajen poručila je da su zemljama Zapadnog Balkana otvorena vrata ekonomskog prosperiteta i pre političke integracije u Uniju. Uslov za pristupanje zajedničkom tržišti EU je da zemlje Zapadnog Balkana formirau zajedničko regionalno tržište koje bi, kako je rekla predsednica EK, doprinelo rastu regionalnog BDP-a od 10 odsto.
"A, priključivnje jedinstvenom tržištu EU može da udvostruči BDP (zemalja Zapadnog Balkana) u narednoj deceniji", naglasila je Fon der Lajen.
Ona je saopštila i da Evropska komisija Savetu EU preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, a uslovno i sa BiH, kao i dodeljivanje statusa kandidata Gruziji pod uslovom da sprovede neophodne reforme.
Srbija dobila i pozitivne ocene i kritike
Neke od odluka o ocenama procureli su i u medije, tako da se već zna da je u godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija dobila i pozitivne i negativne ocene u različitim oblastima. Napredak je zabeležen u smislu reformi, najviše po pitanju pravosuđa, ali i nedavno donete medijske regulative i migrantske politike. Kritike su pale zbog odluke Beograda da ne uvede sankcije Rusiji i nedavnih dešavanja u Banjskoj na KiM.
Zaključci Izveštaja
Kada je reč o političkim kriterijumima, Skupština konstituisana u avgustu 2022. godine uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020. Međutim, politička polarizacija je ostala očigledna i još je dodatno produbljena nakon tragičnih masovnih pucnjava početkom maja. Srbija još treba da se pozabavi nizom dugoročnih preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope koje se tiču izbornog okvira.
Poslovnik Narodne skupštine treba da se modernizuje, a kodeks ponašanja da se primenjuje u rešavanju prekršaja poslanika.
Srbija je umereno pripremljena u oblasti reforme javne uprave. Ukupno je postignut ograničen napredak u ovoj oblasti, posebno kroz kontinuirani razvoj e-usluga, sprovođenje politike e-uprave i dalje sprovođenje obuka za državne službenike. U oblasti upravljanja ljudskim resursima, više od polovine viših rukovodećih pozicija i dalje popunjavaju vršioci dužnosti.
Pravosudni sistem je na izvesnom nivou pripremljenosti. Srbija je učinila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa pravovremenim usvajanjem većine sprovedbenih zakona kojim su praktično stupili na snagu ustavni amandmani iz 2022. godine, dok dva sprovedbena zakona tek treba da se usvoje: Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o sedištima i područjima sudova. Venecijanska komisija je izdala tri mišljenja koja su u celini pozitivno ocenila usvojeno implementaciono zakonodavstvo i prepoznala transparentnost i inkluzivnost procesa. Većina njegovih preporuka je adresirana. Odgovarajuća podzakonska akta će morati da se usvoje do maja 2024.
Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti u borbi protiv korupcije. U izveštajnom periodu je ukupno napravljen ograničen napredak, uključujući prošlogodišnje preporuke. Preduzeti su koraci sa ciljem daljeg sprovođenja preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) u oblasti sprečavanja korupcije. Zabeležen je blagi porast u broju novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije visokog nivoa, ali je opao broj novih optužnica. Srbija tek treba da usvoji nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i prateći akcioni plan. Srbija je predstavila Evropskoj komisiji nacrt strategije za period 2021-2028. i prvi akcioni plan za period 2023-2024. Dokumenta uključuju većinu prelaznih merila za Poglavlje 23 koji se odnose na borbu protiv korupcije i većinu GRECO preporuka iz 4. i 5. ciklusa ocene. Ostaje da se osigura uključivanje preostalih prelaznih merila Poglavlja 23 i neispunjenih preporuka.
U borbi protiv organizovanog kriminala, ograničeni napredak je postignut u ispunjavajnu prošlogodišnjih preporuka, posebno o pitanju pronalaženja i sprečavanja krijumčarenja migranata i trgovine ljudima. Ukupan broj novih istraga i optužnica je povećan, ali je broj prvostepenih i pravosnažnih presuda smanjen (posebno u slučajevima pranja novca). Postoji dobro uspostavljena saradnja sa CEPOL-om, Evrodžastom, Evropolom i INTERPOL-om, posebno u oblasti trgovine oružjem i drogom i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa visokog profila.
Zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava je mahom uspostavljen. Zaštitnik građana je ponovo izabran u aprilu 2023. godine, bez podrške među partijama. Kancelariji zaštitnika građana tek treba da se obezbede dodatni resursi za pokrivanje novih ovlašćenja predviđenih Zakonom o zaštitniku građana iz 2021. godine. Započela je primena novih strategija i akcionih planova o rodnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i inkluziji Roma. Akcioni planovi i povezano finansiranje u vezi sa nasiljem nad ženama i deinstitucionalizacijom značajno kasne.
U pogledu slobode izražavanja ostvaren je ograničen napredak u izveštajnom periodu. Policija i tužilaštvo su brzo reagovale na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara. Međutim, pojedini slučajevi i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti. Učestale izjave visokih zvaničnika o istraživačkom radu novinara stvaraju izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja. Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je previše ograničena u zakonskom okviru.
Srbija je nastavila da sprovodi akcioni plan medijske strategije. Ukupno gledano, novi zakoni će ojačati nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM). Oni takođe kodifikuju ulogu Saveta za štampu i čine proces javnog sufinansiranja transparentnijim i dostupnijim. U kontekstu izbora, zabrana medijskog izveštavanja o zvaničnicima koji su ujedno i kandidati koji učestvuju na zvaničnim skupovima organizovanim za otvaranje infrastrukture ili drugih objekata produžena je na 30 dana, što je poboljšanje trenutne situacije. Međutim, zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Vlasništvo nad medijima od strane državnih preduzeća bilo je istaknuto u razmatranjima.
U ekonomskim kriterijumima Srbija je na dobrom nivou pripremljenosti i postigla je izvestan napredak u razvijanju funkcionalne tržišne ekonomije. Napredak je takođe postignut u pogledu usvajanja novih fiskalnih pravila. Očuvana je stabilnost bankarskog sektora, a rast kreditiranja je značajno usporen.
Sve u svemu, Srbija je ostala angažovana u dijalogu posredstvom EU o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali treba da pokaže ozbiljniju posvećenost. Srbija treba da održi svoje obaveze iz dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i Aneksu o njegovoj primeni.
Na odnose sa Kosovom uticalo je nekoliko kriza različitog intenziteta po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na severu Kosova na kosovsku policiju 24. septembra 2023. što predstavlja najveću eskalaciju poslednjih godina. EU očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje.
Ostale krize tokom izveštajnog perioda bile su izazvane pitanjima slobode kretanja. Ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova. Potrebno je što pre održati vanredne lokalne izbore u sve četiri opštine, organizovane na potpuno inkluzivan način i uz bezuslovno učešće kosovskih Srba.
Po pitanju migracija, Srbija je doprinela upravljanju mešanim migracionim tokovima ka EU i sarađivala sa EU, državama članicama EU i svojim susedima u sprovođenju Akcionog plana EU o Zapadnom Balkanu koji je Komisija predstavila u decembru 2022. Očekuje se dodatni napredak u svim stubovima Akcionog plana. Srbija je produžila na još godinu dana, do marta 2024, privremenu zaštitu ukrajinskim državljanima, nastavila da primenjuje sporazum EU-Srbija o readmisiji i da vrši kontrolu i nadzor granica. Kasni sprovođenje nove strategije integrisanog upravljanja granicom za 2022-2027, sa njenim akcionim planom za 2022-2024.
(EURACTIV.rs)