Iz Brisela je stigla vest o "izbalansiranom predlogu za osnivanje ZSO", za koji su, kako kažu, obe strane iskazale načelnu spremnost da prihvate
Zajednica srpskih opština, kao glavni kamen spoticanja nalazi se na putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Na formiranje obavezuje Briselski sporazum, ali uprkos tome, Priština još nije ispunila taj deo dogovora iako je od stavljanja potpisa na dokument prošlo više od 11 godina. Ipak, iz Brisela je nedavno stigla vest o "izbalansiranom predlogu za osnivanje ZSO", za koji su, kako kažu, obe strane iskazale načelnu spremnost da prihvate.
To je poslalo pozitivan signal da bi ipak moglo doći do pomaka, nakon niza neuspelih pregovora dve strane u Briselu, događaja koji su udaljavali od postizanja bilo kakvog dogovora, odbijanja Prištine da ispuni dogovoreno i potpisano.
"Ovo bi unapredilo proces normalizacije i ublažilo rizik od eskalacije i novog nasilja. Na sastanku su strane nagovestile načelnu spremnost da prihvate ovaj evropski predlog, ali su obe imale preduslove koji su drugoj strani bili neprihvatljivi", rekao je Stano.
Premijer u Prištini Aljbin Kurti izjavio je da je nacrt međunarodnih predstavnika o Zajednici srpskih opština "neuporedivo napredniji" od prethodnih, ali je Miroslavu Lajčaku ipak uputio pismo sa primedbama na taj dokument.
Kurti je rekao da, zarad poverljivosti nacrta međunarodnih predstavnika o ZSO, ne može da govori o primedbama i kritikama, ali da su one veoma važne.
Evropske diplomate "kucaju na otvorena vrata u Beogradu" kada je u pitanju primena dogovorenog, poruke su predsednika Srbije.
"Neko mora da formira Zajednicu srpskih opština a oni to ne žele. Postoje politički akteri koji ne žele uopšte da vide Zajednicu srpskih opština. Pojedini političari iz Velike Britanije, od Ališe Kerns do nekih u Nemačkoj i tako dalje. Vlast u Nemačkoj sada traži sprovođenje Zajednice srpskih opština, već govorim o nekim veoma uticajnim krugovima", izavio je u ranijoj izjavi predsednik Srbije.
EU tajanstvena
Portparol EU rekao je da očekuje da će ova spremnost dovesti do implementacije bez daljeg odlaganja, ističući da "preduslovi nisu prihvatljivi“.
Prema njegovim rečima, predlog EU nije javno objavljen jer su diplomatski napori u toku.
"Nikada ne prenosimo zvanične dokumente o kojima se raspravlja, kao što je uobičajena praksa u međunarodnom posredovanju. Takođe je naša dugogodišnja politika da ne komentarišemo navodna curenja informacija ili izveštaje u medijima koji tvrde da su videli ili objavili dokument“, dodao je Stano.
Šta je Zajednica srpskih opština?
Zajednica srpskih opština (ZSO) ili Asocijacija srpskih opština (alb. Asociacioni i Komunave Serbe, AKS), planirano je samoupravno udruženje opština sa većinskim srpskim stanovništvom u Republici Kosovo.
Predlog za udruženje nastao je Briselskim sporazumom iz 2013. U skladu sa nadležnostima koje su date Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonom Kosova, opštine bi kroz udruženje imale pravo da sarađuju u vršenju svojih ovlašćenja. Ono bi imalo pun uvid nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
Šta piše u prethodnom nacrtu ZSO?
Prema Briselskom sporazumu, Zajednica srpskih opština trebalo bi da se formira "u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Kosovo", sa Statutom kao najvišim pravnim aktom. Definisana je kao Asocijacija/Zajednica i sastavljena od 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom, zastupa svoje i interese svojih stanovnika.
Tekstom su ponuđena i tri zvanična naziva za ZSO, a svaki od njih, bilo da sadrži termin Zajednica, Asocijacija ili i jedno i drugo, ukazuje na to da nije reč o monoetničkim, već o opštinama u kojima su kosovski Srbi većina.
U Nacrtu stoji i da će Asocijacija/Zajednica imati "svoje zvanične simbole, uključujući grb i zastavu, koje će dizajnirati Upravni odbor Asocijacije/Zajednice u skladu sa Ustavom Republike Kosovo i lokalnim zakonima". Osim toga, dodaje se, Zajednica ostvaruje pravo na sopstveni integralni budžet, bankovne račune, da poseduje imovinu i da se bavi finansijskim transakcijama.
Nacrtom su precizirane i nadležnosti ZSO kao što su jačanje lokalne demokratije, promocija i zaštita etničkih, jezičkih, verskih i drugih oblika kulturnih identiteta zastupljenih među stanovništvom opština članica, razvoj lokalne ekonomije. Uz to, Zajednica bi bila zadužena i za polje obrazovanja, poboljšanje lokalne primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite, koordinaciju urbanog i ruralnog planiranja.
(EURACTIV.rs)