Nemačka je predložila detaljnu mapu puta za proširenje EU koja bi zemljama kandidatima kao što je Ukrajina dala rane pogodnosti, uključujući status posmatrača na samitima lidera u Briselu pre punopravnog članstva.
Predlozi ministarke spoljnih poslova Analene Berbok svode se na integraciju zemalja kandidata u delove EU mnogo pre nego što se okončaju tehnički pregovori za članstvo, koji umeju da traju godinama.
U velikom političkom gestu čiji je cilj da se ukloni deo igre moći iz debate o proširenju, ona je rekla da bi Nemačka bila voljna da se odrekne svog garantovanog mesta evropskog komesara kako bi napravila mesta za nove članice.
"Moramo da se zapitamo kako možemo da obezbedimo da se proces pridruživanjaodvija na način da se izbegne ostavljanje generacije u čekaonici pred Evropskom unijom do kraja života", rekla je ona.
Ukrajina i Moldavija dodate su prošlog leta u red zvaničnih kandidata zajedno sa Albanijom, Srbijom, Kosovom, Turskom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, a Gruzija je u aktivnom procesu prijavljivanja.
Sledeće nedelje biće objavljen ključni izveštaj EU o njihovom napretku, a odluka o formalnim pregovorima očekuje se u decembru.
Njen govor se fokusirao na to kako da se deblokira proces pridruživanja, za koji je rekla da je za neke zemlje postao "zabranjena" tema zbog brige oko proširenog budžeta, veličine parlamenta i donošenja odluka u zajednici od 35 zemalja koji bi mogao da bude beskonačno blokiran politikom prava veta neke zemlje.
Aktivnije učešće
Govoreći na konferenciji u Berlinu koju je sazvala, ona je predložila da se zemljama kandidatima pruži prilika za aktivnije učešće u EU.
"Ono što se čini kao mali gest ili mala stvar može imati veliki efekat. Zašto ne bismo, na primer, pozvali one zemlje koje su finalizirale pojedina poglavlja u postupku pristupanja da prisustvuju sednicama odgovarajućih saveta kao posmatrači? Imali bismo ih tamo, na primer, kada treba da odlučujemo o našoj zajedničkoj budućnosti, umesto da ih samo jednom godišnje pozivamo da slušaju izveštaje komisije o napretku", predložila je.
Kako je dodala, EU bi trebalo da obezbedi da ljudi ovih zemalja, posebno mladi, dobiju priliku da učestvuju u prednostima Evropske unije u ranijoj fazi, čak i pre nego što njihova zemlja postane punopravna članica.
Ministri iz 15 zemalja, uključujući države pristupnice, prisustvovali su konferenciji, bacajući novo svetlo na svoje frustracije.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je "Ukrajina pomogla EU da izađe iz zastoja u proširenju", ali se plaši da će Brisel na kraju skrenuti s puta sukoba oko budžeta, broja mesta koje bi zemlje izgubile u komisiji ili broj mesta od kojih bi zemlje morale da odustanu u parlamentu.
"Moramo da izbegnemo situaciju da se reforma Evropske unije na ovaj ili onaj način koristi kao argument za odlaganje proširenja", dodao je Kuleba.
Redovne provere
Osvrćući se na neke od strahova u vezi sa postepenim članstvom, Berbok je rekla da bi proces integracije pre članstva mogao da ima redovne provere za svaku zemlju koja je preokrenula potrebne reforme.
Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani rekao je na konferenciji da je njegova zemlja, koja je čekala skoro 20 godina da se pridruži EU, iskusila sve "nedostatke" procesa pridruživanja.
Problem je bio "fokus EU na samo formalno članstvo" i strah od toga da će više zemalja dobiti pravo veta na politiku u određenim oblastima, rekao je on. Predlozi Bebokove bi to mogli da isprave, dodao je on.
Davanje Severnoj Makedoniji statusa posmatrača na sastancima Evropskog saveta dalo bi njegovoj zemlji sredstvo za tranziciju ka članstvu, ali bi i "donosilo koristi" građanima "na dnevnoj bazi", dodao je Osmani.
(EURACTIV.rs)