„Grupa dvanaestorice" podnela je rezultate svog rada sa izveštajem koji preporučuje fleksibilnu reformu i proces proširenja EU.

Prepoznajući složenost usklađivanja vizija različitih država članica za EU, izveštaj preporučuje fleksibilnu reformu i proces proširenja EU. Ističe potrebu za hitnu akciju na poboljšanju funkcionalnosti EU, predlažući listu početnih koraka pred sledeće evropske izbore. Značajnije reforme, uključujući pripreme za revizije ugovora, trebalo bi da se sprovedu tokom novog zakonodavnog mandata (2024. do 2029. godine).

Preporuke u izveštaju imaju za cilj postizanje tri cilja: povećanje EU kapacitet za delovanje, pripremanje proširenja EU i jačanje vladavine prava i demokratski legitimitet EU. Izveštaj je strukturiran u tri glavna odeljka, koji se bave sa vladavinom prava, institucionalnim reformama i procesom reformi, produbljivanja i proširenja EU.

Zaštita vladavine prava

Vladavina prava je ustavno načelo o kojem se ne može pregovarati za funkcionisanje EU i pred- uslov za ulazak u EU. Na kraju krajeva, EU ne može da funkcioniše bez reciprociteta, uzajamnog poverenja i bez da se svi njeni članovi pridržavaju njenih principa. Izveštaj čini nekoliko preporuke za jačanje sposobnosti EU da zaštiti i osnaži vladavinu prava - jačanje budžetske uslovljenosti i prečišćavanje člana 7 u EU putem revizije ugovora.

Rešavanje institucionalnih izazova

Izveštaj se bavi oblastima od kojih su sve ključne za služenje tri definisana reformska cilja. Iako priznaje druge teme u debati o budućnosti EU, ona se fokusira na ove oblasti zbog njihovog značaja i izvodljivosti.

1. Trenutnim institucijama EU nedostaje agilnost i kažnjene su složenošću i obilju igrača. Izveštaj sugeriše da broj poslanika ne bi trebalo povećati preko sadašnjih 751, kao i novi sistem dodele mesta kao modifikovanje sistema „trio"za rotirajuće predsedavanje Savetom EU u korist „kvinteta" i ili smanjenje veličine Komisije na dve trećine članova država ili razvijanje hijerarhijskog modela.

2. Izveštaj naglašava potrebu da se reformišu procesi donošenja odluka u okviru Saveta. Pre sledećeg proširenja, sve preostale političke odluke treba da budu prenete iz jednoglasnost na KMV. Osim u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, ovo bi trebalo biti praćeno potpunim saodlučivanjem sa EP (kroz OLP) kako bi se osigurao odgovarajući demokratski legitimitet. Ako to nije moguće, predlaže se uvođenje KMV-a preko tri paketa grupisanih po oblastima politike kako bi se omogućila pravična ravnoteža ustupaka između pojedinačnih država članica. Da bi KMV bio prihvatljiviji, napravljene su tri dalje preporuke: stvaranje „sigurnosne mreže suvereniteta" koja omogućava državama članicama da izraze svoje vitalne nacionalne interese u odlukama KMV; rebalans akcija sa pravom glasa, radi rešavanja zabrinutosti manjih i srednjih država članica; i mehanizam za odustajanje.

3. Izveštaj naglašava značaj demokratskog legitimiteta u donošenju odluka u EU i predlaže četiri seta mera za njegovo jačanje. Prvo preporučuje usklađivanje izbornih zakona širom država članica za izbore za EP. Zatim se raspravlja o „glavnom kandidatu" - postupak za imenovanje predsednika Komisije i zastupnika za politički sporazum između EP i Evropskog saveta za sprečavanje sukoba. Treće, preporučuje bliže veze između postojećih instrumenata učešća i odluka EU - pravljenje i njihovo korišćenje za pripremu proširenja uključivanjem građana i zainteresovanih strana iz zemalja kandidata. Na kraju, izveštaj naglašava važnost poštenja, transparentnosti, i antikorupcijskih mera u okviru institucija EU i predlaže uspostavljanje namenske nove nezavisne kancelarije opremljene velikim nadležnostima i sredstva za njihovo preduzimanje.

4. Izveštaj razmatra nekoliko ključnih aspekata u vezi sa ovlašćenjima i nadležnostima EU. Preporučuje se razjašnjavanje nadležnosti EU, jačanje odredbi za rešavanje nepredviđenih razvoja događaja i bolje uključivanje EP. Predlaže se stvaranje "Veća najviših sudova i tribunala EU" za unapređenje pravosudnog dijaloga bez obavezujućih odluka.

5. Pozabaviti se izazovima reforme politika EU i raspodele finansiranja u kontekstu
proširenja i da se EU opremi finansijskim sredstvima za brzu reakciju na pojavu krize, u izveštaju se preporučuje povećanje budžeta EU po veličini i odnosu na BDP i preporuka je učiniti ga fleksibilnijim. Ovo uključuje stvaranje novih sopstvenih resursa, prelazak na KMV za
potrošnje, i omogućavanje zajedničkog izdavanja duga EU u budućnosti.

Produbljivanje i širenje EU

Izveštaj razmatra šest opcija za promenu Ugovora. Podrazumevana opcija je konvencija,
nakon čega sledi Međuvladina konferencija (IGC). Ako se o tome ne postigne dogovor,
izveštaj smatra „pojednostavljenu proceduru revizije" kao drugu najbolju alternativu. To
istražuje tri alternativna scenarija za reformu EU kao deo paketa sa pristupanjem
ugovoru. U nedostatku jednoglasnosti o promeni Ugovora, dopunski ugovor među voljnim državama članica bi omogućio diferencijaciju unutar EU.

Izveštaj podseća da EU već ima različite mehanizme diferencijacije i to će biti potrebno da bi se udovoljilo različitim preferencijama preko 30 država članica EU.

Međutim, diferencijacija ima svoje granice, posebno u pogledu vladavine prava i osnovnih vrednosti. Stoga ga treba koristiti pod pet sledećih uslova: poštovati uslove EU pravila i politike, koristiti institucije i instrumente EU, osigurati otvorenost za sve države članice, podela ovlašćenja i troškovi donošenja odluka među učesnicima i dozvoli voljnim državama članicama da krenu napred.

U reviziji Ugovora, diferencijacija treba da poštuje sledeće principe: isključivanja treba odobriti samo kada se produbljuje integracija ili proširenje KMV-a i ne bi trebalo dozvoliti izuzeća od osnovnih vrednosti EU.

Diferencijacija bi mogla dovesti do četiri nivoa evropskih integracija, napravljenih od unutrašnjeg kruga (duboka integracija u oblastima poput evrozone i Šengena), sama EU, veći krug od Pridruženih članova, uključujući učešće na jedinstvenom tržištu i pridržavanje
zajedničkih principa, i konačno, Evropske političke zajednice (EPC), kao spoljašnjeg sloja za
političku saradnju bez obaveze da bude vezana za pravo EU.

Izveštaj na kraju govori o tome kako upravljati procesom proširenja EU.

Već jeste je restrukturisan, sa pregovorima organizovanim u šest klastera i mogućnošću za
zemlje kandidate da postepeno uvedu posebne politike i programe EU. To preporučuje postavljajući cilj da obe strane (EU i zemlje kandidate) da budu spremne za proširenje do 2030.

Poziva se na razbijanje krugova pristupanja na manje grupe zemalja ('regata') da bi se osigurao pristup zasnovan na zaslugama i da bi se upravljalo potencijalnim sukobima.

Konačno ističe devet principa za buduće strategije proširenja koji svi imaju za cilj da proces bude efikasniji, kredibilniji i politički vođen.

(EURACTIV.rs)