Politika

PROTEST U BEOGRADU ZBOG UBISTVA DVOGODIŠNJE DEVOJČICE: Nasilje u porodici i dalje ogroman problem u Srbiji

Autor Milena Antonijević

U Zaječaru je u porodičnom nasilju ubijena dvogodišnja devojčica. Devojčica je podlegla povredama koje joj je naneo majčin partner. Majka i partner su uhapšeni zbog sumnje da je dete pretučeno na smrt.

epaselect epa07182165 Filipino children with paint on their hands take part in a rally against violence against women and children at a park in Manila, Philippines, 22 November 2018. Child advocates and students staged a demonstration to urge the public to fight for women and children's safety and protection. EPA-EFE/FRANCIS R. MALASIG
Izvor: EPA-EFE/Francis R. Malasig

Majci je određen pritvor i sumnjiči se za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, za šta je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Njenom partneru je takođe određen pritvor pod sumnjom da je izvršio krivično delo teško ubistvo. Kada se dese ovakvi užasi, svaki normalan čovek ostane bez teksta, kaže za EURACTIV Vesna Stanojević, koordinator Sigurne kuće.

„Ovo nije prvi put da deca budu ubijena od strane roditelja ili staratelja te njihovih supružnika u Srbiji. Veliki broj dece je ubijen uglavnom od strane očuha ili nekog partnera njihove majke koja je, nažalost, u velikom broju slučajeva prisutna ili zna za nasilje a ne prijavi ga na vreme ili ne prijavi uopšte. To se, nažalost, često dešava jer žena ćuti u strahu da ne izgubi partnera, žrtvujući na taj način svoje dete. To je meni i većini ljudi nepojmljivo i svaki put ostanem bez teksta jer ne mogu da verujem da takve majke postoje, a veliki broj žena u Srbiji se bori za potomstvo i čini nemoguće, samo da bi mogle da postanu majke. Deca često postaju žrtve nasilja, mnoga žive u lošim i neadekvatnim uslovima i bivaju zapostavljana pa i zlostavljana. U mnogim slučajevima majke koje su takođe žrtve nasilja, prijavljuju nasilje ili se javljaju sigurnim kućama tek kad nasilnik počne da maltretira i dete. Nažalost, ima i slučajeva, gde su majke takoreći saučesnici u zlostavljanju i zapostavljanju, i nasilje ne prijave uopšte. Kod nas u sigurnim kućama u Beogradu često se pojavljuju deca koja su žrtve nasilja od strane oca ili partnera njihove majke, to jest očuha. Takvih slučajeva je mnogo“, kaže Stanojević.

Ona ističe da problematične porodice moraju da budu praćene od strane centara za socijalni rad.

„U ovom slučaju, koliko je poznato, Centar za socijalni rad u Zaječaru nije znao da postoji nasilje, nije bilo prijave nasilja u ovoj porodici, ali je porodica bila u nekoj evidenciji centra. Sve to treba ispitati, utvrditi realno stanje ali ne postoji olakšavajuća okolnost, niti opravdanje za bilo koga“, dodaje koordinatorka Sigurne kuće.
Kada se nešto ovako desi, mi kao društvo progovorimo kratko i nakon dva - tri dana, kao da se ništa nije desilo, naglašava ona.

„Kad je prevencija porodičnog nasilja u pitanju Srbija nema mnogo suštinskih predloga ili rešavanja prevencije. Na neki način se to zaobilazi i nikad se ne dovede do kraja. Međutim Srbija ima niz zakona koje nemaju mnoge druge zemlje Evropske unije. Recimo, otkad je pre sedam godina usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, statistika pokazuje da je broj slučajeva nasilja nad ženama smanjen.Tu su takođe i krivični zakon kao i porodični zakon gde se te stvari, takođe regulišu“, kaže ona za EURACTIV.

Vesna Stanojević podvlači i da je potrebno da budu ujednačeni kriterijumi kažnjavanja počinilaca u svim delovima Srbije, da bi postojala potpuna primena ovih zakona. Navodi i primere - za ubistvo devojke u Novom Sadu, sudija izriče presudu o doživotnom zatvoru, a za isto krivično delo u istočnoj Srbiji nasilnik dobija samo 15 godina zatvora.

“To su stvari na kojima moramo da radimo kako bi te dobre zakone koje Srbija ima, mogli da primenjujemo onako kako treba. Dok god ne shvatimo da je svako ubistvo isto i da tu nema olakšavajućih okolnosti, nećemo napredovati u ovom smislu“, smatra Stanojević. 

Opravdanja za nasilje ne postoje, ističe ona.

„Ukoliko se nađeš u konfliktnoj situaciji sa članom porodice koji ima sklonosti ka nasilju, skloni se, okreni se i beži. To je jedini način da se neko nekad možda i spase“, zaključuje naša sagovornica.

Zaštitnik građana Republike srbije, pokrenuo je postupke kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih državnih organa. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za EURACTIV kažu da je Centar za socijalni rad u Zaječaru odmah obavestio ministarstvo o ovom tragičnom događaju i svim merama koje je Centar preduzeo kada je u pitanju zaštita porodice.

„Naše ministarstvo je u stalnom kontaktu sa Centrom za socijalni rad Zaječar i drugim nadležnim organima kako bi se što pre utvrdile sve činjenice u ovom slučaju. Takođe,mi ćemo, u okviru naših nadležnosti, izvršiti nadzor nad radom Centra za socijalni rad Zaječar“, navodi pres služba Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za EURACTIV.

Prema podacima MUP-a, učinioci nasilja u prosečno 82% slučajeva su muškarci. Žrtve nasilja su u gotovo 70% slučajeva osobe ženskog pola, objavljeno je na sajtu „Isključi nasilje“. To potvrđuju i mesečni podaci Republičkog javnog tužilaštva o žrtvama i počiniocima nasilja, kao i podaci koji se navode u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine

Policiji je u protekle tri godine prijavljeno 85.355 događaja nasilja, a policijski službenici su tokom 2020. godine izrekli 29.540 hitnih mera zaštite uvedenih Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Prema podacima Ministarstva pravde, u periodu jun 2017. – decembar 2020. osnovna javna tužilaštva, podnela su ukupno 64.402 predloga za produženje hitnih mera, od čega su osnovni sudovi usvojili 97,87% njih. Od septembra 2018. do decembra 2020. godine, osnovni sudovi su produžili hitnu meru u cilju zaštite maloletnih žrtava u 2.534 slučaja.

„I pored značajnih pravnih i institucionalnih koraka ka sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici u Srbiji potrebni su kontinuirani napori da se smanji tolerancija i opravdavanje nasilja koje je i dalje prisutno u društvu i utiče na odluku o prijavljivanju nasilja“, istaknuto je na sajtu “Isključi nasilje”.

Povodom smrti devojčice nakon porodičnog nasilja u Zaječaru, Ženska solidarnost najavila protest u subotu, Stop femicidu. Protest će biti održan ispred Vlade Srbije.

„Dođite da koračamo rame uz rame za žene i devojčice koje više ne hodaju među nama, kako bismo svi zajedno pokazali da ne dopuštamo institucionalno zanemarivanje ženskih života i da zahtevamo sistemske promene“, pozvala je Ženska solidarnost.

(EURACTIV.rs)