Peking ponovo pokušava da "sedi na dve stolice", ocenjuje CNN.
Prošlo je više od godinu dana od rata u Ukrajini, a azijska supersila Kina odbila je da osudi invaziju Rusije i umesto toga pružila im je preko potrebnu diplomatsku i ekonomsku podršku.
Sada, dok rat između Izraela i Hamasa preti da preraste u širi sukob koji bi mogao da ugrozi stabilnost na Bliskom istoku, Kina je poziva na prekid vatre, istovremeno kritikujući akcije Izraela. Takođe primetno nisu osudili Hamas zbog izvođenja onoga što se naziva najgorim jednodnevnim masakrom Jevreja od Holokausta, dok je izrazio podršku da se reši sukob između dve države - Palestine i Izraela.
Taj stav je u skladu sa višedecenijskom podrškom Kine palestinskoj državnosti, ali takođe naglašava oštre podele između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, koje su podržavaju pravo Izraela da uzvrati Hamasu. Takođe, ovaj stav kineskih vlasti naglašava, kako ocenjuje CNN, duboke ekonomske interese Kine u Rusiji i na Bliskom istoku, koje želi da zaštiti po svaku cenu.
Druga najveća svetska ekonomija zavisi od Rusije i Bliskog istoka za veći deo svojih energetskih potreba. Oni su takođe važan deo pekinške inicijative "Pojas i put" - ambiciozan, ali kontroverzan poduhvat da se poveća povezanost i trgovina širom sveta kineskim novcem i znanjem u razvoju infrastrukture.
Kako Peking reaguje na geopolitičke situacije
Oba ova faktora će nastaviti da igraju ogromnu ulogu u tome kako Peking reaguje na geopolitičke situacije, kažu analitičari.
"Kina je takođe bila nestrpljiva da istakne, na bilo koji način, solidarnost sa velikim zemljama proizvođačima nafte i da iskontroliše bilo kakve posledice koje bi mogle dodatno da destabilizuju poreklo, poremete snabdevanje naftom i poveća cene energetika", rekao je Esvar Prasad, profesor na Univerzitetu Kornel i bivši šef kineskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda.
Kina je najveći svetski uvoznik nafte i 71 odsto svoje ukupne potrošnje nafte kupuje od stranih zemalja.
Ona je povećala kupovinu nafte iz Rusije od početka rata u Ukrajini, pošto su rafinerije prodavale naftu po sniženim cenama usred zapadnih sankcija Moskvi. Rusija je sada najveći kineski snabdevač sirovom naftom, ispred Saudijske Arabije.
Si je ove nedelje u Pekingu poželeo dobrodošlicu ruskom lideru Vladimiru Putinu. Putin, koga je Si nazvao "starim prijateljem" tokom njihovih susreta, bio je počasni gost samita povodom obeležavanja 10. godišnjice Inicijative "Pojas i put", čiji je Rusija veliki učesnik.
Prema studiji šangajskog univerziteta Fudan, posle Pakistana, Rusija je u okviru inicijative primila najveći iznos energetskih investicija između 2013. i 2021. od Kine.
Kina i Rusija pozovaju na prekid vatre u Izraelu
I Kina i Rusija — koje su pojačale svoju zajedničku retoriku o potrebi da se preoblikuje svetski poredak kakav vode Sjedinjene Američke Države — pozvale su na prekid vatre i kritikovale akcije Izraela, a kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je prošlog vikenda rekao da su "izašli izvan okvira samoodbrane".
"Obe zemlje neguju bliske veze sa Iranom i smatraju da je umešanost SAD u regionalna pitanja jedan od razloga za nestabilnost na Bliskom istoku", rekao je Žan-Lu Saman, viši naučni saradnik na Bliskoistočnom institutu Nacionalnog univerziteta u Singapuru.
Hamas i Iran su dugogodišnji saveznici, ali Teheran, koji je pohvalio operaciju islamističke grupe 7. oktobra u kojoj je ubijeno oko 1.400 ljudi u Izraelu, negirao je umešanost. U međuvremenu, širom Bliskog istoka izbili su antiizraelski protesti nakon smrtonosne eksplozije u bolnici u Gazi i višednevnih vazdušnih napada izraelskih borbenih aviona u kojima je poginulo skoro 3.500 ljudi.
Nejasno je ko je odgovoran za eksploziju. Izrael je izneo dokaze za koje kaže da je greška militantne grupe Islamski džihad izazvala eksploziju, a američki predsednik Džo Bajden je u sredu podržao to objašnjenje, pozivajući se na američke obaveštajne podatke. Islamski džihad je negirao odgovornost.
Nafta, nafta, nafta
Region igra ključnu ekonomsku ulogu u rastu Kine, posebno uzevši u obzir da Bliski istok uvozi više od polovine ukupnog uvoza nafte u zemlju ili nešto više od jedne trećine ukupne potrošnje nafte.
"Na svaka tri barela sirove nafte koje Kina potroši, više od jednog dolazi sa Bliskog istoka", rekao je kineski nacionalni proizvođač nafte i gasa u martu.
Saudijska Arabija je dugo bila najveći kineski dobavljač sirove nafte, sa 17 odsto njenog uvoza nafte 2022. godine, pre nego što ju je Rusija pretekla u prva dva meseca ove godine.
Trgovina gasom je takođe jaka. Katar je drugi najveći kineski snabdevač tečnim prirodnim gasom (LNG), čineći četvrtinu uvoza zemlje. Prošle godine, uvoz LNG-a iz zemlje Bliskog istoka porastao je za 75 odsto u odnosu na godinu ranije, kineska carina prikazana statistika.
Kina je takođe uspostavila bliže ekonomske veze sa Iranom, koji su SAD sankcionisale 2018. godine zbog navodnih nuklearnih ambicija i vojne agresije.
Kineska kupovina sankcionisane iranske nafte dostigla je oko 1,2 miliona barela dnevno u prvoj polovini septembra, što je malo manje od rekorda iz avgusta, prema nedavnim podacima kompanije za praćenje tankera Vorteka.
Energetska bezbednost postala je ključni prioritet za Kinu, koja se suočava sa značajnim ekonomskim izazovima. Kineski lider Si je istakao važnost snabdevanja energijom i bezbednosti kao ključne za nacionalni razvoj.
Tokom prošle godine, Peking je povećao svoje energetske investicije na Bliskom istoku. U aprilu je China Petroleum & Chemical Co (Sinopec), najveći svetski konglomerat za preradu nafte i gasa, kupio udeo u katarskom gasnom polju, što je predstavljalo prvu kinesku vlasničku investiciju u proizvodnji gasa u toj zalivskoj državi.
Prošlog novembra, QatarEnergy je potpisao 27-godišnji ugovor sa Sinopec-om za 4 miliona metričkih tona LNG-a svake godine za kineski rafineriju.
Bliski istok je takođe kamen temeljac u inicijativi "Pojas i put". Kineska ulaganja u arapske i bliskoistočne zemlje porasla su za 360 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu, prema studiji Univerziteta Fudan objavljenoj prošle godine. Angažman Kine u građevinskim projektima u regionu porastao je za 116 odsto u istom periodu.
Potrebna stabilnost
Ako rat između Izraela i Hamasa zahvati druge nacije, to bi moglo jako da naškodi Kini, kažu analitičari.
"Kina i SAD dele održavanje regionalne stabilnosti kao strateški cilj", rekao je Ahmed Abuduh, saradnik na programu za Bliski istok u Chatham House, globalnoj think tank organizacija sa sedištem u Londonu.
"Regionalni požar znači dugu nestabilnost, a duga nestabilnost znači da nema posla za Kinu na Bliskom istoku. Naravno, Kina ne želi da vidi kako njeni ekonomski interesi krvare", dodao je on.
U subotu su kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i američki državni sekretar Antoni Blinken razgovarali telefonom.
Blinken je razgovarao o važnosti održavanja stabilnosti u regionu i obeshrabrivanja drugih strana da uđu u sukob, navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta.
Kina je pozvala na sazivanje međunarodne mirovne konferencije "što je pre moguće", navodi se u saopštenju Vangovog ministarstva.
(EURACTIV.rs)