Evropski parlament je u sredu (18. oktobra) zvanično odobrio sporazume o digitalizaciji viza u šengenskom prostoru, što je pretposlednji korak do toga da sporazum postane zakonodavni akt.
Propisi će digitalizovati zahteve za vize državljana trećih zemalja u šengenski prostor, kao i država članica EU koje nisu članice Šengena. Ovo će učiniti aplikacije za vizu bržim i jeftinijim, prema zakonodavcima EU, kao i sigurnijim, jer će biti kriptografski potpisane i stoga ih je teže krivotvoriti.
"Evropa trenutno zaostaje za našim kolegama u procedurama za dobijanje digitalnih viza. Ovom reformom ćemo sustići zaostatak, a aplikantima će ceo proces postati jeftiniji i lakši", naveo je u saopštenju evropski poslanik i izvestilac predloga Matjaž Nemec (S&D).
"Ova jedinstvena viza za EU na jedinstvenoj platformi biće temelj Evrope kao jedinstvenog geografskog entiteta", dodao je on.
Institucije EU postigle su dogovor o uredbi u junu, nakon trijaloga pregovora.
Evropski parlament je tokom razgovora uspeo da obezbedi da u slučaju da aplikanti imaju prepreke za pristup internetu, bude moguća i papirna prijava.
Konačni tekst sadrži i odredbe koje se odnose na osobe sa jezičkim barijerama ili invaliditetom, kako bi proces prijave bio "dostupan svima".
Zemlje članice EU koje nisu u šengenskom prostoru, poput Bugarske i Rumunije, takođe će imati koristi od zakona. Iako neće izdavati šengenske vize, rumunske i bugarske vize će takođe biti digitalizovane.
Za obradu prijava koristiće se jedinstvena onlajn platforma, koja će podnosiocima prijava saopštiti zemlju iz koje će primiti prijavu u slučaju putovanja u više zemalja.
Onlajn platformom će upravljati "operativno upravljanje IT sistemima velikih razmera", agencija EU koja se naziva i "eu-LISA", operativna od 2011.
Sledeći koraci
Poslednji korak da sporazum postane zakonodavni akt je formalno odobrenje ministara EU u Savetu, koje je predviđeno za 12. novembar, rekao je izvor iz Saveta za Euractiv.
Ako ga odobre ministri EU, zakon će biti objavljen u zvaničnom časopisu EU i stupiće na snagu nakon dvadesetog dana od objavljivanja. Zakon će biti obavezan nakon sedam godina od dana usvajanja.
"Očekujemo obaveznu upotrebu aplikacije verovatno od 2031. ili 2032. godine, a dobrovoljnu od 2025. godine", rekao je izvor iz Evropskog parlamenta za Euractiv.
Podsetimo, ova vest dolazi kada Slovenija najavljuje da će uvesti i unutrašnju kontrolu na granici sa Hrvatskom i Mađarskom, Austrija je na ulice Beča izvela i 90 pripadnika vojske u strahu od terorističkih napada, a pooštravanje mera i kontrola traži i Švedska. U svetlu ovih novih zahteva i odluka o pojačanim kontrolama graničnih prelaza, otvorilo se pitanje da li je Šengen ugrožen?
(EURACTIV.rs)