Slovenija će uvesti i unutrašnju kontrolu na granici sa Hrvatskom i Mađarskom, Austrija je na ulice Beča izvela i 90 pripadnika vojske u strahu od terorističkih napada, a pooštravanje mera i kontrola traži i Švedska

U svetlu ovih novih zahteva i odluka o pojačanim kontrolama graničnih prelaza, otvorilo se pitanje da li je Šengen ugrožen?

Napadač Abdesalem Lasoud je nakon policijske potere upucan ispred kafića u jednom briselskom kvartu. Organizacija Islamska država je na društvenim mrežama preuzela odgovornost za napad, ali belgijske vlasti veruju da je delovao sam. Sa tim je složan i švedski premijer Ulf Kristerson koji je rekao da za sada sve ukazuje na to da se radi o terorističkom napadu usmerenom na Švedsku i da su ti ljudi su ubijeni samo zato što su Šveđani.

Pojačan oprez

Švedske ambasade pozvale su državljane na pojačan oprez u inostranstvu, a Kristerson je naglasio potrebu za pojačanim graničnim kontrolama na granicama EU, dovodeći u pitanje šengenski sistem koji ljudima omogućava jednostavno kretanje između zemalja.

Napadač je bio "na radaru" belgijskih vlasti i putovao je unutar šengenskog područja EU bez pasoša nakon što je ušao u Evropu preko italijanskog ostrva Lampedusa 2011. godine. Belgijski ministar pravosuđa Vinsent Van Kvikenborn priznao je da je trebalo da bude deportovan, ali da nije bio na belgijskom popisu terorista.

Izvor: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Incident u Briselu dogodio se usred rastućeg pritiska zbog povećanja ilegalnih ulazaka u EU, broja tražilaca azila i straha od novih terorističkih napada povezanih sa sukobima na Bliskom istoku. Švedska je u avgustu podigla upozorenje za terorizam na drugi najviši nivo nakon niza javnih spaljivanja Kurana od strane iračkog izbeglice koji živi u Švedskoj, što je rezultiralo pretnjama islamskih militantnih grupa.

Incident u Briselu dogodio se samo nekoliko dana nakon što je dvadesetogodišnjak čečenskog porekla ubio profesora u francuskoj školi u gradu Arasu, zbog čega je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao na pregled policijskih baza radikalnih pojedinaca, a ministar unutrašnjih poslova na hitno pooštravanje zakona o imigraciji.

Pooštravanje mera

Osim Francuske i Švedske, i druge zemlje u Evropi kreću u pravcu pooštravanja migrantske politike. U Poljskoj, gde bi Donald Tusk mogao da preuzme mesto još aktuelnog konzervativnog premijera Jaroslava Kaczinskog, mnogi su slavili njegove liberalne vrednosti.

Izvor: EPA-EFE/FILIP SINGER

Ipak, Tuskov eventualni uspon na vlast ne znači i ublažavanje migrantske politike zemlje. Na svojoj poziciji predsednika Evropskog saveta Tusk je 2015. promenio stav EU blizak Angeli Merkel, koja je dotad bila naklonjena migrantima.

Poljska je primila više od milion migranata iz Ukrajine koji su pobegli tokom ruske invazije, ali Tusk će nastaviti da podržava stav Poljske, koja odbija da učestvuje u najnovijem planu Evropske unije za premeštanje migranata i tražilaca azila unutar bloka i novčano kažnjavanje zemalja koje odbiju da ugoste azilante. Ovaj pakt iz juna napravljen je kako bi se ublažio pritisak na granice Italije i Grčke, koji traje od rata u Siriji 2015. godine, Mađarska je takođe glasala protiv pakta, dok su Malta, Litvanija, Slovačka i Bugarska suzdržane.

U sredu je i austrijski ministar unutrašnjih poslova izjavio kako se stepen opasnosti od terorizma u toj zemlji podiže na drugi, narandžasti, nivo. Austrijskoj policiji pomagaće i snage Savezne vojske. Rečeno je i kako je 90 vojnika, uglavnom pripadnika vojne policije, odmah raspoređeno na ulice Beča.

(EURACTIV.rs)