O petom oktobru 2000. i danas, za Euractiv pričali su Čedomir Čupić, politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i Balša Božović, predsednik Regionalne akademije za razvoj demokratije.
Na današnji dan, 5. oktobra 2000. godine svrgnut je autokratski režim Slobodana Miloševića, nakon velikih demonstracija u Beogradu. Nakon njih, Slobodan Milošević je prihvatio izborni rezultat izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 24. septembra koji je objavila Demokratska opozicija Srbije i rekao da je vreme da ode u penziju.
Miloševićev režim ostaće upamćen po represiji medija, političkim obračunima, bombardovanju, građanskom ratu, inflaciji i devalvaciji, čekanju u redovima za hleb i mleko, beznađu...
Peti oktobar 2000. je u srpskoj javnosti poznat i kao Petooktobarska revolucija, Petooktobarske demonstracije, Demokratske promene ili Buldožer revolucija, u zavisnosti od političke perspektive ugla gledanja na njega.
Danas, 23 godine kasnije, javnost je podeljena kada su u pitanju sećanja na ovaj dan, a naročito na period koji je usledio nakon njega. Iako je na ovakav način došlo do poštovanja izborne volje građana, u vremenu koje je usledilo, usled političkog pregrupisavanja, narod je postajao sve više letargičan, sa osećajem izneverenosti i neispunjenih očekivanja.
O 5. oktobru 2000. i danas, za Euractiv pričali su Čedomir Čupić, politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i Balša Božović, predsednik Regionalne akademije za razvoj demokratije.
Na pitanje novinara - šta za njega, u današnjem kontekstu znači 5. oktobar 2000. godine - Čedomir Čupić rekao je da je to jedna sjajna energija građana koja je u desetak godina posle 5. oktobra na loš način potrošena.
"Oni koji su bili poraženi i koji više nije nikada trebalo da dobiju šansu da budu birani na izborima posle desetak godina opet su bili na listama za biranje. Na izbornima 2012. godine oni su se povratili osvajajući vlast. Ponovo su osvojili vlast oni koji su bili učesnici jedne nerealne i tragične politike koja je dominirala Srbijom devedesetih godina. Kao nosioci vlasti devedesetih godina oni su Srbiju odveli u političku tragediju, a sada povratkom na političku scenu, u političku farsu. Farsa u politici je nepodnošljivija od tragedije. Ona okuplja sve najgore što se dešavalo u politici i devedesetih, ali i u prvoj deceniji 21. veka. Sve loše je umreženo i još sa novom zlom energijom pojačano. Samo jedan primer, obećana je nemilosrdna borba protiv korupcije, a njihovim dolaskom na vlast razvijena je još veća i perfidnija, po posledicama još opasnija. Peti oktobar ostaće u sećanju kao veličanstven čin građana Srbije. Od 6. oktobra od strane tadašnje pobedničke koalicije stranaka DOS-a, počela su da se predizborna obećanjima relativizuju, razvodnjavaju i na kraju da se od njih odustane. Lični i stranački interesi moćno su prevladali, a opšti, odnosno javni, potpuno potisnuti", kazao je Čupić.
Balša Božović kaže da je pad režima Slobodana Miloševića načinjen u političkom prevratu 5. oktobra danas već pitanje istorije.
"Nezavisno od toga da li ga se sećamo ili ne, dužni smo određenu objektivizaciju. Prvo, toga dana se nije desila promena vlasti na ulici, tada su branjeni izborni rezultati od 24. septembra 2000. godine. Dakle, DOS koji je pozvao građane na ulicu, imao je legitimitet zbog pobede na izborima u gotovo nemogućim i potpuno neravnopravnim okolnostima. I druga ključna stvar. Peti oktobar 2000. je značio izbor velike većine građana Srbije za Evropu i protiv izolacije Srbije u koju je gurnuo autoritarni i zločinački Miloševićev režim. Dakle, te dve stvari - odbrana izborne pobede i time demokratskog principa i izbor za evropske vrednosti su ključne istorijske pouke petog oktobra", ističe Božović.
Kakva su bila vaša očekivanja 2000. godine i koliko smo danas blizu/daleko tim idealima?
Profesor Čupić je očekivao da se realizuje ono što je bilo obećano.
"Sve je to bilo napisano u programu koji je sačinila ekspertska grupa G17. Bio je to paket od deset bitnih sistemskih zakona kojima je trebalo da se uspostavi vladavina prava, odnosno vladavina zakona. Sve je to bilo obećano da će se realizovati u prvih sto dana nove vlasti. Već pri formiranju prve demokratske vlade došlo je do velikih razmimoilaženja između stranaka DOS-a. Tada počinju unutrašnja spoticanja i sukobi između koalicionih partnera. Počelo se sa pravljenjem kompromisa koji nisu završavali u saglasnostima i saglasnim odlukama već u kompromitovanju. Posebno sam očekivao i predlagao donošenje dva bitna zakona: Zakon o lustraciji i Zakon o poreklu imovine. Da bi se realizovao Zakon o lustraciji trebalo je da se otvore dosijei tajnih službi o njihovim saradnicima po ideološkoj osnovi. To bi bili materijalni dokazi na osnovu kojih bi bili lustrirani svi oni koji su počinili ogromne štete u političkom životu. Ovim zakonom pročistila bi se politička scena u Srbiji. Zakonom o poreklu imovine bila bi oduzeta nelegalna stečena imovina kao i imovina stečena na osnovu monopolske pozicije u privređivanju, ali i imovina stečena na osnovu saradnje sa vlašću koja je sticana donošenjem selektivnih zakona i uredbi kao nagrada za saradnju, podršku i poslušnost. Ovim zakonima bila bi namirena pravda, odnosno ispravljene nepravde koje su počinjene zloupotrebom položaju ali i nelegalnim poslovanjem, kriminalnim delovanjima i ratnim profiterstvom. To nije učinjeno i skupo je plaćeno posle deset godina kada su vlast osvojile političke štetočine iz devedesetih godina. Mnogo smo se udaljili u proteklih jedanaest godina od svega onoga što je trebalo učiniti da se utemelji demokratska vladavina u Srbiji", smatra Čupić.
Božović kaže da su svi koji su učestvovali u zbivanjima 2000. godine, imali velika očekivanja od DOS-a, od čitavog društva, od samih sebe.
"Otvorena je jedna istorijska perspektiva, izborili smo se za to da se razvijamo kao normalno i uređeno, demokratsko, evropsko društvo. Opstrukcije svega toga bile su ogromne, kriminalni delovi starog režima su preživeli, vrlo brzo su našli zaštitnika u Vojislavu Koštunici i njegovom destruktivnom okruženju. Ali ipak, značajan deo ciljeva koji su postavljeni na septembarskim i decembarskim izborima 2000. godine su realizovani. Nije to bilo onako brzo kako bismo neki od nas očekivali i priželjkivali, ali očito je da većinska Srbija nije bila spremna za brze i korenite promene koje je ponudio Zoran Đinđić, već je želela polovične i spore korake uz kompromise sa starim poretkom i njegovom nacionalističkim vrednostima koje je reprezentovao Vojislav Koštunica", rekao je on.
Da li se u pogledu izborne volje građana nešto promenilo i koliko?
Profesor Čupić smatra da su u poslednjih jedanaest godina uslovi za održavanje slobodnih i fer izbora, ne samo pogoršani, nego potpuno razoreni.
"Ni prethodna demokratski orijentisana vlast nije ništa uradila kada je u pitanju donošenje paketa obećanih izbornih zakona, a takođe nisu ni sređeni izborni spiskovi niti razrađeni mehanizmi da se spreče zloupotrebe u toku izbornog procesa i posebno u danu kada se izbori održavaju Takođe, jedan od bitnih izbornih uslova povezan sa medijskim pokrivanjem i praćenjem izbornog procesa nije zakonski uređen, a i ono što je uređeno niko se od onoga što je u njegovoj nadležnosti ne pridržava. Ono što je najdrastičnije jeste zloupotreba medija od strane vlasti, posebno televizija sa nacionalnom frekvencijom. Mediji su porobljeni od strane vlasti i stavljeni u potpunu službu vladajućoj koaliciji i predsedniku Aleksandru Vučiću. Nastupilo je stanje totalne kontrole medija sa nacionalnom frekvencijom i njihovo pretvaranje u sredstava ogoljene propagande od strane predsednika Aleksandra Vučića", kaže profesor.
Božović kaže da je sadašnji režim tokom svoje desetogodišnje vladavine u velikoj meri promenio "krvnu sliku" našeg društva. U takvoj atmosferi, građani su sluđeni i nisu u stanju da prepoznaju vlastite interese.
"Nacional-populističkom propagandom širi se ksenofobija i podstiču najkonzervativniji izolacionistički refleksi u društvu. Tako da je podrška progresivnim politikama danas, onim koje su obeležavale upravo petooktobarsku orijentaciju, na istorijskom minimumu. Da ne pominjem koliko su radikalna i ekstremistička, ultradesničarska uverenja raširena među mladima, koliki je stepen mržnje i nasilja u društvu. Samo u takvim suludim okolnostima svakodnevnim širenjem tenzija, mržnje, ratnog huškanja, gebelsovske propagande, sadašnji režim može da opstaje", istakao je Božović.
Kako razočaranom narodu vratiti veru u demokratiju?
Na ovo pitanje profesor Čupić kaže da bi trebalo omogućiti da se izbori obavljaju prema uslovima koji se praktikuju u razvijenim demokratskim državama i da se obećanja koja se daju građanima tokom izbornog procesa realizuju.
"To znači: pripremiti da se izborni proces kontroliše; da javni medijski servis RTS bude ravnopravno dostupan svim učesnicima u izborima; da se u toku izbornog procesa ne mogu posećivati i otvarati bilo koji objekti ili radovi od javnog značaja od strane pripadnika vlasti; da se predsednik Srbije ne sme pojavljivati na predizbornim skupovima; da se predsednik ne može upotrebljavati u propagandne svrhe stranaka, odnosno da ne može biti na naslovim stranama i plakatima stranaka niti biti nosilac izbornih lista; da se u izbornom periodu ne zakazuju posete unutar zemlje od strane onih koji su na vlasti; i da svi učesnici u vlasti koji učestvuju u izborima podnesu ostavke, a da u tom periodu državne i javne poslove obavljaju oni koji se ne nalaze na izbornim listama, odnosno da državne i administrativne poslove obavlja tehnički tim vlade. Tako bi se omogućila ravnopravnost svih učesnika u izbornom procesu i izbegla zloupotreba upotrebe javnih dobara od onih na vlasti u izborne svrhe. To su načini s kojim se vraća poverenje građana u funkcionisanje demokratije i demokratske vladavine. Bitno je i da učesnici u izbornom procesu daju realna obećanja građanima koja će biti u stanju, posle osvajanja vlasti, da realizuju. To je ono što vraća veru i smisao u politički život Srbije", smatra profesor.
Božović napominje da je ključno pitanje da li ljudi, građani Srbije, imaju veru u sebe i da li veruju da mogu svojim glasom, zalaganjem, političkim ili društvenim angažmanom da bilo šta promene.
Ipak, kako kaže, medijskom propagandom i narativom, dezinformacijama i uticajem na birače, utiče se i na obeshrabrivanje, bezvoljnost i apatiju birača, na čemu, kako kaže, radi sadašnji režim.
"Tako je ubijao demokratski potencijal u društvu, propagandom, pretnjama, pritiscima, represijom i medijskim terorom, a demokratski orijentisane građane je obeshrabrivao da participiraju. Posledice takve aktivnosti, dugo ćemo plaćati i posle pada Vučićevog režima", smatra on.
Na pitanje kako vidi naredne izbore u Srbiji, kad god da se oni održe, u kontekstu aktuelnih dešavanja, profesor Čupić je rekao:
"Oni će se održati ako ih Aleksandar Vučić, kako je najavio, raspiše, ali ono što je sigurno, u nepovoljnim izbornim okolnostima. Već je Aleksandar Vučić najavio ono što je loše za demokratski izborni proces da će izbori biti raspisani na svim nivoima što nije dobro za demokratske izbore. Naime, u razvijenim demokratskim državama razdvojeni su lokalni od parlamentarnih izbora, kao i autonomnih jedinica. Obavljanje svih izbora na svim nivoima izaziva sumnju da će mnogo toga nelegalnog biti počinjeno i da je to jedna velika manipulacija sa biračkim telom. Zbog toga je, što je iskustvo razvijenih demokratskih država pokazalo, potrebno razdvojiti izbore na svim nivoima vlasti. Tamo gde se to ne razdvaja moguće su razne vrste zloupotreba i uzurpacija. Opozicija o svemu ovome treba da vodi računa i da se pripremi da manipulacije, zloupotrebe i nelegalnosti, preko dobre kontrole, smanji na najmanju meru. Naravno, dešavanja na Kosovu u Banjskoj su veliki teret sadašnjoj vlasti, a posebno Aleksandru Vučiću koji je sve vlasti podredio i stavio u svoju ličnu službu. Koliko i kako će to opozicija iskoristiti pokazaće rezultati izbora. Ono što je, po meni, na osnovu ličnog iskustva, važno jeste da se i okviru opozicije raščisti situacija. Više ne treba da se na zajedničkoj izbornoj listi nalaze stranke koje su ideološki, ali i prema strateškim orijentacijama, suprotstavljene. Konačno treba da se na političkoj sceni jasno razgraniče političke orijentacije učesnika u izbornom procesu. Kada god su u prethodnom periodu na istoj listi bili oni koji su ideološki i programski na različitim stranama u posle izbornom procesu dolazilo je do sukoba koji su kompromitovali politički život u Srbiji, a građane udaljavali od politike u obliku razočarenja, ravnodušnosti i osećaja nemoći. To su antipolitički principi koji upropašćavaju i razaraju politički život, a raznim demagozima i autokratama pružaju šansu da vladaju samovoljno i da sve podrede ličnom interesu i interesima onih koji ga bezrezervno podržavaju i koji su robovi slugeranstva".
Božović je sličnog mišljenja.
"Loše je u startu što na te izbore ponovo izlazimo pod nepromenjenim i neravnopravnim izbornim okolnostima. Izbori bez stvarnih izbora, "bugarski vozovi", masovna kupovina glasova i ličnih karata, crni džipovi, kriminalci, bejzbol palice, slikanje listića, dupli spiskovi, manipulacije mestom prebivališta, fantomski birači, pritisci u javnom sektoru... Sve skupa činiće i ove izbore nelegitimnim, jer oni neće odražavati stvarnu volju građana Srbije. Trebalo se boriti za koliko-toliko ravnopravne izborne uslove, a sa druge strane, drugi ključni neprijatelj proevropske i demokratske opozicije danas je apatija i pesimizam građana i deficit vere da se režim može promeniti na izborima. Zbog toga će mnogi apstinirati i time de facto, možda i nesvesno pomoći opstanku vlasti. Ali masovne demonstracije tokom proleća ove godine, kao i pad međunarodne podrške zbog terorističkih aktivnosti, otpočeli su procese koji će dovesti do kraja ovoga režima".
(EURACTIV.rs)