Oružane snage Azerbejdžana su pokrenule "lokalne protivterorističke aktivnosti" u regionu Nagorno-Karabah kako bi vratile ustavni poredak razoružavanjem tamošnjih armenskih vojnih formacija
Tenzije na Južnom Kavkazu, već mesecima visoke oko otcepljene enklave međunarodno priznate kao deo Azerbejdžana, kulminirale su slanjem azerbejdžanskih trupa koje su otpočele napad na Nagorno-Karabah.
Napad je, tvrde stručnjaci, pretnja su po izbijanje novog rata na Kavkazu.
Azerbejdžan je počeo "lokalne antiterorističke aktivnosti" u otcepljenom regionu, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo odbrane, navodeći da se akcija sprovodi u cilju "suzbijanja provokacija velikih razmera" i "proterivanja jermenskih trupa".
Vlasti nepriznate defakto nezavisne republike Nagorno-Karabaha naseljene etničkim Jermenima objavile su danas na Fejsbuku da je pet osoba poginulo, a 80 ranjeno u vojnim operacijama Azerbejdžana.
Prema navodima informativnog centra Nagorno-Karabaha, od 80 ranjenih, 15 su civili, preneo je Rojters. Jermenski premijer Nikol Pašinjan prethodno je izjavio da azerbejdžanske oružane snage granatiraju čitavu teritoriju Nagorno-Karabaha kako bi uspostavile kontrolu nad naseljenim područjima.
Prema njegovim rečima "azerbejdžanska vojska pokrenula kopnenu operaciju u nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah (NKR)".
Azerbejdžanske snage uništile su školu u selu Jegsahog u Nagorno-Karabahu, meštani su pod opsadom i ne mogu da se evakuišu, javio je Armenpres.
Vlasti Nagorno-Karabaha nisu u mogućnosti da evakuišu 150 stanovnika sela koje je potpuno opkoljeno azerbejdžanskim snagama, naveo je aktivista za ljudska prava Nagorno-Karabaha Gegam Stepanjan. "Zajednica Jegsahog u regionu Šuši sa ukupno 150 stanovnika našla se pod direktnom metom azerbejdžanske strane.
Tenzije koje traju duže od jednog veka
Karabah, planinsko područje u nestabilnom širem regionu Južnog Kavkaza, međunarodno je priznato kao teritorija Azerbejdžana. Međutim, jednim delom upravljaju separatističke jermenske vlasti koje kažu da je to područje njihova prapostojbina.
Karabah je bio u centru dva rata od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, poslednjeg 2020. godine.
Turska je pružila vojnu i diplomatsku podršku Azerbejdžanu u ratu 2020. godine, što se smatralo vojnim uspehom Azerbejdžana.
Borbe su zaustavljene u novembru 2020., mesec dana nakon što su ruske mirovne trupe bile raspoređene u skladu sa sporazumom koji je zaključao teritorijalne dobitke Azerbejdžana.
Svet osuđuje napad
Američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je u utorak Azerbejdžan da odmah zaustavi svoju operaciju, rekavši da to pogoršava ionako strašnu humanitarnu situaciju u Karabahu – što se odnosi na dugotrajnu de fakto blokadu regiona od strane Bakua.
Evropska unija, Francuska i Nemačka takođe su osudile vojnu akciju Azerbejdžana, pozivajući ga da se vrati razgovorima o budućnosti Karabaha sa Jermenijom.
Glasno i uzastopno granatiranje čulo se sa snimaka društvenih mreža snimljenih u utorak u Stepanakertu, glavnom gradu Karabaha, koji Azerbejdžan naziva Khankendi.
Hikmet Hadžijev, spoljnopolitički savetnik azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, rekao je da je Baku rasporedio kopnene snage za koje je rekao da su probili jermenske linije na nekoliko mesta i postigle neke od svojih glavnih ciljeva, što su jermenske separatističke snage negirale.
Borbe Karabahu bi mogle da promene geopolitičku ravnotežu
Borbe u Karabahu bi mogle da promene geopolitičku ravnotežu na Južnom Kavkazu, koji je ispresecan naftovodima i gasovodima, i gde Rusija – ometena sopstvenim ratom u Ukrajini – nastoji da sačuva svoj uticaj suočena sa većom aktivnošću Turske, koji podržava Azerbejdžan.
Hikmet Hadžijev rekao je da vojska koristi vođenu municiju protiv vojnih ciljeva kako bi izbjegla kolateralnu štetu civilima.
"Namera Azerbejdžana je da zatvori poglavlje animoziteta i konfrontacije", rekao je Hadžijev i poručio da "što je dosta - dosta jekao i da oni ne mogu više da tolerišu da imaju takve oružane snage na njihovoj teritoriji, kao i strukturu koja svakodnevno dovodi u pitanje bezbednost i suverenitet Azerbejdžana.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da namerava da „razoruža i obezbedi povlačenje formacija oružanih snaga Jermenije sa naših teritorija, (i) neutrališe njihovu vojnu infrastrukturu“.
Nikol Pašinjan, premijer Jermenije, rekao je da ponuda izgleda kao još jedan pokušaj Bakua da natera Jermene da se oslobode Karabaha u okviru kampanje „etničkog čišćenja“, optužbe koje Baku poriče.
Jermenija, koja je vodila mirovne pregovore sa Azerbejdžanom, uključujući i pitanja o budućnosti Karabaha, osudila je „agresiju punog obima“ Bakua protiv naroda Karabaha i optužila Azerbejdžan za granatiranje gradova i sela.
(EURACTIV.rs)