Novi rat je na pomolu, izjavio je premijer Jermenije koji se pre nekoliko nedelja sreo sa Vladimirom Putinom.

"Sve dok mirovni sporazum ne bude potpisan i takav sporazum ne ratifikuju parlamenti dve zemlje, naravno, vrlo je verovatan novi rat sa Azerbejdžanom", rekao je Pašinjan za AFP.

Tenzije su eskalirale ranije u julu kada je Azerbejdžan privremeno zatvorio koridor Lačin, jedini put koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom.

Separatistički zvaničnik u Nagorno-Karabahu u Azerbejdžanu, naseljenom Jermenima, pozvao je Rusiju da obezbedi slobodno kretanje na jedinom putu koji povezuje otcepljeni region sa Jermenijom, upozoravajući na strašne humanitarne posledice.

Zatvaranje je izazvalo zabrinutost zbog humanitarne krize u regionu, gde se suočavaju sa nestašicom hrane, lekova i energenata.

"Ne govorimo o pripremi genocida, već o tekućem procesu genocida. Azerbejdžanske snage stvorile su geto u Karabarhu", rekao je Pašinjan opisujući krizu.

Prošle nedelje, AFP je razgovarao sa lokalnim stanovništvom u glavnom gradu pobunjeničke regije, Stepanakertu, koji su prijavili nestašicu hrane i kritične probleme sa pristupom medicinskim uslugama. Rastuće diplomatsko angažovanje Evropske unije i Sjedinjenih Država na Kavkazu iznerviralo je tradicionalnog regionalnog moćnog posrednika Rusiju.

Jermenija se od raspada Sovjetskog Saveza oslanjala na Rusiju za vojnu i ekonomsku podršku. Jerevan je optužio Moskvu, koja je već duže od godinu dana zaokupljena svojom agresijom na Ukrajinu, da nije ispunila svoju mirovnu ulogu u Karabahu prema primirju 2020. uz posredovanje Moskve.

Pošto poslednja runda mirovnih pregovora 15. jula u Briselu nije donela napredak, Pašinjan je rekao da i Zapad i Rusija moraju da pojačaju pritisak na Baku da ukine blokadu Nagorno-Karabaha.

"Ako, po logici nekih krugova na Zapadu, Rusija ne ispunjava sva naša očekivanja jer ne ispunjava svoje obaveze, shodno tome i Rusija nam govori (isto) o Zapadu", rekao je on.

Pašinjan je rekao da je napredak u pregovorima ometen „nastavljenom agresivnom retorikom Azerbejdžana, govorom mržnje prema Jermenima", takođe optužujući Baku da vodi „politiku etničkog čišćenja".

Smrtonosni granični sukobi nastavljeni su između bivših sovjetskih republika nakon što je prekid vatre uz posredovanje Rusije okončao šestonedeljne borbe u jesen 2020. godine i Azerbejdžan je od tada zauzeo džepove zemlje unutar Jermenije.

Pašinjan je rekao da su teritorijalni integritet, suverenitet Jermenije i prava i bezbednost Jermena u Nagorno-Karabahu "crvene linije" Jerevana u razgovorima sa Bakuom.

Nagorno-Karabah je bio u centru višedecenijskog sukoba između dve zemlje koje su vodile dva rata za kontrolu nad regionom, devedesetih i 2000. godine, koji su odneli hiljade života sa obe strane. Sporazumom o prekidu vatre uz posredovanje Rusije Jermenija je ustupila delove teritorija koje je kontrolisala oko tri decenije.

Moskva je rasporedila mirovne snage na koridor Lačin kako bi osigurala slobodan prolaz između Jermenije i Karabaha.

"Slučaj Jermenije je težak jer interes Jermenije za ovaj proces Azerbejdžan doživljava i tumači kao takozvano zadiranje u teritorijalni integritet Azerbejdžana", rekao je Pašinjan.

Tokom majskih pregovora uz posredovanje Zapada, Jerevan je pristao da prizna Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana, ali je zahtevao međunarodne mehanizme za zaštitu prava i bezbednosti etničko-jermenskog stanovništva u regionu. Baku insistira da se takve garancije moraju obezbediti na nacionalnom nivou, odbacujući svaki međunarodni format.

Dijalog između Karabaha i Azerbejdžana "treba da se odvija u kontekstu međunarodnih mehanizama gde mi imamo svedoka, svedok će biti međunarodna zajednica", rekao je Pašinjan.

(EURACTIV.rs)