Stvoren 2021. godine, postojeći Evropski odbrambeni fond je instrument od 8 milijardi evra koji se koristi za finansiranje odbrambenih tehnologija u EU. Nakon rata u Ukrajini, Komisija je predložila jačanje fonda.
Evropska komisija nastoji da preispita svoje prioritete za dodelu vojnog fonda za istraživanje i razvoj kako bi usmerila napore i resurse na ograničen broj odbrambenih projekata, kažu izvori bliski materiji.
Stvoren 2021. godine, postojeći Evropski odbrambeni fond (EDF) je instrument od 8 milijardi evra koji se koristi za finansiranje odbrambenih tehnologija u EU. Nakon početka rata u Ukrajini, Komisija je predložila jačanje fonda dodavanjem dodatnih 1,5 milijardi evra u budžet. Za ovaj potez i dalje je potrebno zeleno svetlo zemalja članica i parlamenta.
Trenutno fond pokriva širok spektar oblasti, uključujući zelena goriva za odbranu, veštačku inteligenciju, hipersonične projektile i sisteme za proučavanje svemira.
Izvršna vlast EU predlaže da se reprogramira EDF tako da se ulaganja usredsrede na projekte koji su identifikovani kao ključni odbrambeni kapaciteti za Uniju, ili "super prioriteti ograničenih sposobnosti", kako je za EURACTIV rekao jedan visoki zvaničnik Komisije, koji je želeo da ostane anoniman jer je sve još uvek u toku.
Ti "super-prioriteti" bili bi projekti namenjeni evropskoj odbrambenoj opremi od zajedničkog interesa za zemlje članice.
"Super-prioriteti"
"Da bi se izbegao rizik od rasejanja i disperzije, neophodno je uvesti koherentnost, kontinuitet i srednjoročno programiranje", rekao je visoki zvaničnik Komisije.
Ovim potezom, Evropska komisija bi radije dodelila sredstva manjim i fokusiranijim delovima velikog projekta umesto jednokratne dodele subvencija većem broju programa koji ne funkcionišu nužno zajedno.
Ideja je da se usklade kritični kapaciteti identifikovani u vojnoj strategiji EU objavljenoj pre dve godine, nazvanoj "Strateški kompas", sa onima koje finansira EU u okviru EDF-a.
Prema planovima, ti projekti bi mogli da budu evropski sajber štit za otkrivanje sajber napada, evropski sistem za svemir i otkrivanje i identifikaciju pretnji u svemiru, evropski antiraketni štit ili "Eurodome" ili zaštita morskog dna i podmorske infrastrukture (podmorski kablovi, cevovodi, itd.), rekao je izvor.
"Ova evolucija je kritična i moguća je", insistira isti zvaničnik Komisije.
Izvršna vlast EU nameravala bi da se založi za srednjoročno planiranje alokacije sredstava u skladu sa ovim super-prioritetima.
Da bi se sprovela ova nova strategija, novi proces planiranja bi identifikovao "neophodne tehnološke cigle" unutar fonda, rekao je visoki zvaničnik Komisije. To bi takođe uključivalo razvoj prototipa, a zatim insistiranje na posvećenosti zemalja članica za buduću akviziciju.
"Efikasnost sutrašnje odbrane zavisi od današnjeg ulaganja u nove sposobnosti", piše Evropska odbrambena agencija.
Ali "u većini zemalja članica prioritet je nabavka gotove opreme, dok je manje resursa posvećeno istraživanju i razvoju odbrane", napisala je EDA u svom izveštaju za 2021. "Ovo bi moglo biti dodatno pojačano trenutnim bezbednosnim kontekstom."
Kako su sredstva za istraživanje i razvoj mala i uglavnom ih vode dve zemlje članice, fokusiranje doprinosa EU unapred identifikovanim projektima rizikuje da blokira revolucionarna tehnološka istraživanja i postavlja pitanja.
"Istraživanju je potrebno više slobode da bi bilo inventivnije, i stoga je neophodno preuzimanje rizika", upozorio je jedan predstavnik odbrambene industrije koga je kontaktirao EURACTIV, a koji je zbog osetljivih okolnosti želeo da ostane anoniman.
Pravi izazov za buduće performanse fonda, takođe su rekli, bio bi da se osigura da oprema i tehnologije u koje EU ulaže zaista uđu u stvarni svet, zahvaljujući drugim mogućnostima finansiranja ili putem nacionalnih nabavki.
Više novca?
Evropska komisija takođe želi da poveća budžet reprogramiranog fonda za istraživanje i razvoj u narednom sedmogodišnjem budžetu EU. Uredba o EDF-u završava se na kraju tekućeg ciklusa budžeta EU (2021-2023), a Komisija bi tada morala da predloži novu uredbu, sa novim budžetom.
Pored toga, Komisija radi na predlaganju "Evropskog programa ulaganja u odbranu" (EDIP) i ima za cilj da proširi obim dosadašnjeg programa za vanredne situacije kako bi se povećali kapaciteti za proizvodnju municije i jačanje evropske odbrambene industrije kroz programe Zajedničkog zakona o nabavkama (EDIRPA), kako bi se ojačala zajednička nabavka i proizvodni kapaciteti.
(EURACTIV.rs)