Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić u intervjuu za EURACTIV govori o evrointegracijama, Rusiji, kosovskom pitanju...
"Evropska unija je imala u svojoj dugoj istoriji mnoštvo kriza. Krize, same po sebi, ne moraju da budu loše - one teraju na inovacije i na nova rešenja. Ništa na svetu nije idealno - merilo je rezultat i kako se do njega došlo. A EU je dala Evropi više od 75 godina mira i prosperiteta, kaže u intervjuu za EURACTIV Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, upitana da li se kredibilitet EU poljuljao poslednjih godina, te da li je i sama Unija u nekoj vrsti krize.
Ona ističe da je "životni interes evropskih građana, pa tako i nas u Srbiji, da se pametno prevaziđe ova kriza koja je globalnog karaktera, a ne samo evropskog, da se uspostavi novi poredak u Evropi i da se u njemu nađe mesta za sve, uključujući i Rusiju".
"Kao što je to bio slučaj sa Nemačkom i njenim saveznicama posle Drugog svetskog rata", navodi Jelica Minić.
Kako biste ocenili odgovor EU na napad Rusije na Ukrajinu? I šta je ovaj rat pokazao kad je reč o EU?
"Odgovor je bio brz i jedinstven, pa je potom došlo do ispoljavanja unutrašnjih razlika, prvenstveno vezano za meru energetske zavisnosti pojedinih članica od Rusije. No, u EU se već razmišlja o vremenu posle rata. Jačanje NATO saveza, novi bezbednosni poredak u Evropi, dalji poces proširenja... Rat je pokazao da je EU neophodna uprkos svim problemima i nužnim reformama. Za nas je rat pokazao da se ne može biti istovremeno saveznik svim sukobljenim stranama. Želimo li da se iz svih evropskih procesa isključimo i sedimo sami na pustoj litici, gde svako, a naročito jedan eskluzivni saveznik može uvek da nas gurne?"
Da li se EU pokazala kao slab posrednik u dijalogu Beograda i Prištine o Kosovu?
"To jeste opšta percepcija. Ali EU je zaslužna za Briselski sporazum iz 2013. i sve što mu je prethodilo, kao i velikim delom za ono što je do sada na osnovu njega primenjeno. A onda je sve stalo i EU nije imala kapacitet (volju) da radi na novim pomacima u procesu. Promenili su se i pregovarači, osim u Srbiji. Uključile su se i SAD. Videćemo ishod. Život Srba i Albanaca na Kosovu je dugo zarobljen u nadgornjavanju dve strane, u kome njihova reč nije mnogo bitna. A od promocije i negovanja suživota nema ni traga, sem malih autohtonih inicijativa."
Da li bi kosovsko pitanje moglo da bude nešto oko čega će se teško naći kompromis?
"Kosovsko pitanje je svakako jedna od najvećih kočnica ukupnog napretka i evropske integracije Srbije, ali i čitavog regiona. Oko načina njegovog rešavanja očigledno postoje razlike i unutar EU (pet članica koje ga nisu priznale), kao i sa SAD, iz kojih periodično dolaze kontradiktorne ideje, uključujući one o novim prekrajanjima Zapadnog Balkana. Otvorena su i dalje mnoga pitanja u BiH, a Crna Gora se temeljno uzdrmala. Srbija ni u jednoj od tih zemalja/entiteta ne igra konstruktivnu ulogu i potpuno zanemaruje realne interese Srba u regionu. Tretira region kao zonu širenja svojih teritorijalnih aspiracija, kao provizorijum, gde je privremeni modus vivendi uspostavljen jedino sa Albanijom i Severnom Makedonijom."
Mislite li da je francusko-nemački predlog konačna ponuda za kosovski problem?
"Uzdati se u to da je francusko-nemački predlog „konačna ponuda" za rešavanje kosovskog pitanja zvuči optimistički, ali zbivanja na terenu ne idu u prilog tim nadama. Pogotovo što Srbija o tom predlogu odlučuje na Savetu za nacionalnu bezbednost, a ne u okviru Vlade i Skupštine, gde bi bilo normalno i očekivano. Vidimo na primeru Rusije gde vodi politika koja se formuliše u bezbednosnim službama."
Kako vidite najave da bi moglo da se menja pregovaračko poglavlje 35, koje se odnosi na pitanje Kosova? Je li uopšte praksa da se poglavlja menjaju u toku pregovora? I hoće li se možda na tom poglavlju lomiti članstvo Srbije u EU?
"Daleko je do članstva, a sve je podložno promeni. Najčešće to nameću objektivne okolnosti. Promene konteksta i promene politika vezanih za konkretna poglavlja, metodologije, geopolitičke konstelacije..."
Da li je budućnost Zapadnog Balkana u EU izgledna u skorije vreme ako imamo u vidu, recimo, poruke predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je rekao da nema prijema novih članica dok se Unija ne reformiše unutar svojih redova?
"Budući da je rat promenio sve, da evroatlanski faktor jača na uštrb ideja o evropskoj strateškoj autonomiji, da je lansirana Evropska politička zajednica kao novi okvir, da imamo tri nove zemlje kandidate po kratkom postupku (Ukrajina,Moldavija i BiH), treba razmišljati izvan dosadašnjih šablona. Da li će otvaranje mogućnosti fazne i sektorske pune integracije u EU biti ozbiljan podstrek za ozbiljne kandidate? Da li se Srbiji može desiti da ostane na začelju, jer sada ima drugih većih od nje, važnijih, ambicioznijih i bez tovara ograničenja koji vuku za sobom? Da li će rešenje u nekom trenutku biti da kroz novi, diversifikovani model budu svi kandidati primljeni u paketu na prvi nivo, pa stavljeni pod striktni monitoring i kontrolu? To su pitanja o kojima vredi razgovarati. A predsednik Makron nije nikada bio protiv integracije u koncentričnim krugovima.
S druge strane, skepticizam vezan za članstvo u EU nije nikada bio veći u našem regionu. Prema Balkanskom barometru iz 2022, prvi put je od 2015. podrška integraciji u EU na Zapadnom Balkanu pala na 60%, a čak 28% građana misli da zemlje regiona neće nikada postati članice EU. Možda će novi kandidati i posleratna obnova Ukrajine doneti neku sasvim novu dinamiku i povući i nas iz neproduktivne opsesije sopstvenim realnim ili mitskim problemima i prošlošću."
Gde je Srbija danas kada je reč o evrointegracijama? Gde se mora više raditi?
"Tema evropske integracije, u ovom trenutku, izgleda veoma udaljeno sudeći po nastupima naših političara i medijskim preferencijama, prvenstveno zbog unutrašnje i spoljne politike koja Srbiju sve više udaljava od njenog ključnog prioriteta - članstva u EU. S druge strane, sve geopolitičke pretpostavke da se proces ubrza otvorile su se ruskom agresijom na Ukrajinu i ubrzanim aktiviranjem politike proširenja kao evropskim odgovorom - ublažavanje uslova za sticanje statusa kandidata (Ukrajina, Moldavija, BiH), otpočinjanje beskrajno odlaganog početka pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ponovno oživljavanje Berlinskog procesa, pokretanje nove, obuhvatnije platforme gotovo sveevropske koordinacije, Evropske političke zajednice, pokretanje ogromnih finansijskih sredstava za povećanje energetske i vojne bezbednosti i bolje infrastrukturno povezivanje Evrope, ogromni tokovi vojne i druge pomoći Ukrajini, širenje NATO saveza..."
"Ukratko, nazadovanje u razvoju demokratije i osnovnih sloboda, u vladavini prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i u jačanju institucija, a posebno udaljavanje od spoljne i bezbednosne politike EU i sve neskrivenije jačanje veza sa Rusijom, izazvali su sve glasnije poruke iz evropskih institucija da Srbiji preti zamrzavanje pregovora i evropskih fondova."
"Svemu ovome treba dodati rastući medijski uticaj Rusije i neskriveno fizičko prisustvo grupe Wagner, Noćnih vukova i njima sličnih na domaćoj političkoj sceni, uz sve zahtevnije i brutalnije oficijalne pritiske i zahteve ruskih političara, diplomata, portparola i dr. u usmeravanju spoljne, a i unutrašnje politike Srbije. I najzad, a možda najvažnije, i kao suma svega prethodnog, treba konstatovati klizanje Srbije u nove regionalne sukobe na Zapadnom Balkanu, o čijim mogućim posledicama još uvek ima malo vremena da se razmisli. Evropska integracija je primarno politički proces i to je odgovor na vaše pitanje. Uz svo poštovanje koje zaslužuju oni koji su u raznim institucijama u Srbiji pošteno radili svoj posao u evropskom pravcu i uz sve što su neosporno postigli, nije dovoljno. Presudna je politička volja."
Da li mislite da građani Srbije znaju dovoljno o tome šta sve znači biti član EU?
"Prema Balkanskom barometru iz 2022, 69% građana misli da je EU najpoželjniji i najbolji partner koga imaju. Međutim, dok u Albaniji 89% građana veruje da je integracija u EU za njih dobra, a na Kosovu 73%, u Srbiji to mišljenje deli samo 38% građana. Trebalo bi ozbiljno analizirati ove razlike i otkriti otkud u Srbiji takav odnos prema najvažnijem partneru. Nivo informisanosti i nivo demonstrirane političke volje sigurno su među najvažnijim razlozima.
Moglo bi se reći da je u Srbiji glavni izvor informacija naša sve brojnija dijaspora koja živi u EU. Građani su mnogo bolje obavešteni o Otvorenom Balkanu i inividualnim stranim investitorima, posebno kineskim i ruskim. Ali se sele i školuju po Evropi. Znači da zvanični sistem informisanja i edukacije koji više od deset godina lišava građane pravih informacija, ne može da osujeti realnu privlačnost EU, ali ugrožava motivaciju i neophodno angažovanje da do integracije zaista i dođe.
Nemali broj građana smatra da nas Unija samo uslovljava, kritikuje, da pokušava da nas discplinuje... Da li u tome leži sve manji procenat podrške članstvu u Uniji?
Pa ako svaki dan slušamo o strašnim i sve strašnijim pritiscima Zapada, a nema iskrenog objašnjenja šta to oni hoće i šta svaki izbor podrazumeva, teško je ne podleći permanentnoj i precizno usmerenoj dramatizaciji. Istini za volju, ponekada se pomenu pritisci i sa druge strane. Oni su doduše bratski, ali i potencijalno smrtonosniji.
A 2009. godine, kada je EU liberalizovala vizni režim za zemlje našeg regiona, podrška evropskoj integraciji je u Srbiji iznosila 74%. Srbija je ispunila sve preduslove, EU učinila veliki korak i rezultat nije izostao. To bi bio recept i za vremena koja dolaze."
U ovakvim se vremenima, saglasni su mnogi, vidi koliko je za EU važno da ima jakog lidera... Ko je, po vama, u istoriji Unije bio najjači evropski lider? Je li to bila nekadašnja kancelarka Angela Merkel?
"Pored 11 osnivača današnje Unije, od kojih su Žan Mone, Robert Šuman, Konrad Adenauer i Vinston Čerčil možda najpoznatiji domaćoj publici, svakako bih izdvojila velikog Žaka Delora, koji je bio predsednik Evropske komisije od 1985. do 1995. godine. On se smatra jednim od najuticajnijih, najvidljivijih i najkreativnijih lidera u stvaranju Unije u njenom sadašnjem formatu. On je stvorio Jedinstveno tržište sa četiri slobode kretanja, stajao je iza predloga za uvođenje evra i još mnogo toga. On je od onih ljudi koji su bez pompe stvarali istoriju.
U ovom veku, Angela Merkel sigurno nosi titulu najvećeg evropskog lidera, mada joj se bliskost sa Rusijom i stvaranje energetske zavisnosti od nje danas spočitava. Istorija će pokazati da li su njene ideje bile ispravne, ali je mnogo toga, u Rusiji pre svega, ali i u EU, kao i na evroatlanskoj poveznici onemogućilo sretan kraj. Moraće sve ispočetka, možda baš na liniji koju je ona zacrtala", zaključuje Jelica Minić.
(EURACTIV.rs)