Grčki premijer Micotakis organizovao je večeru u ponedeljak uz učešće predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, šefa Saveta EU Šarla Mišela i osam lidera jugoistočne Evrope, na koju nije pozvan albanski premijer Edi Rama.
Albanski premijer Edi Rama nije želeo da komentariše odluku svog grčkog kolege Kirijakosa Micotakisa da ga ne pozove na sastanak lidera Zapadnog Balkana i Evropske komisije u Atini, ali je za EURACTIV rekao jednostavno: "Jednom Balkan, uvek Balkan".
Neformalnu večeru organizovao je u ponedeljak uveče grčki premijer uz učešće predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, šefa Saveta EU Šarla Mišela i osam lidera jugoistočne Evrope: predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, predsednice Veća ministara Bosne i Hercegovine Borjane Krišto i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
U slučaju Albanije, Micotakis pozvao predsednika Bajrama Begaja, čija je uloga uglavnom ceremonijalna, a ne Ramu. Tirana na kraju nije imala predstavnika jer Begaj nije prisustvovao zbog "prethodno definisanog dnevnog reda".
Na pitanje EURACTIV-a, Rama nije želeo da komentariše incident i očigledno je nedostatak poziva pripisao balkanskom mentalitetu.
"Jednom Balkan, uvek Balkan", prokomentarisao je on.
Izveštaji grčke štampe sugerišu da je Micotakis želeo da pokaže da je uznemiren u vezi sa Ramom zbog slučaja gradonačelnika Himare Fredija Belerija.
Fredi Beleri, grčki iseljenik koji se kandidovao za gradonačelnika ispred stranke grčke manjine koja je povezana sa opozicionom koalicijom, uhapšen je sredinom maja pod sumnjom da je kupovao glasove. Policija je rekla da će on biti optužen za aktivnu korupciju na izborima, što Beleri negira.
Beleri je od tada u pritvoru. Iako je pobedio na izborima, nije mu dozvoljeno da položi zakletvu kao gradonačelnik Himare na jugu zemlje, gde živi grčka manjinska zajednica.
U potezu koji će verovatno raspiriti vatru između Atine i Tirane, Beleriju je u ponedeljak na sudu odbijena promena mere bezbednosti - nešto što je Grčka zahtevala pod pretnjom prekida pristupanja Albanije EU.
Izgubio je višestruke uzastopne pokušaje da bude pušten iz zatvora pre suđenja.
Ovo je izazvalo bes u Grčkoj, a Micotakis i ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis su pozivali za njegovo oslobađanje. Političke snage u Atini saopštile su da će nepuštanje Belerija uticati na put Albanije ka EU, za šta je potrebno jednoglasno glasanje svih zemalja EU.
Reagovalo je u ponedeljak uveče i Ministarstvo pravde, tvrdeći da albanske vlasti ne poštuju vladavinu prava, ali ne iznoseći detalje.
Beleriju se sudi na Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, koji je specijalizovani sud osnovan uz nadzor i posršku Evropske unije, kao i Grčke, u okviru tekuće reforme pravosuđa i ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU.
Atina insistira da je slučaj povezan sa zaštitom manjinskih prava, što je ključni preduslov za pridruživanje EU.
Dana 14. avgusta, u Himari je organizovan protest grčke manjinske organizacije "Omonoje", kome su prisustvovali gradonačelnici Atine i Soluna Kostas Bakojanis i Konstantinos Zervas. Puštana je i unapred snimljena poruka potpredsednika Evropske komisije Margaritisa Šinasa.
Šinas, koji je takođe Grk, pozvao je Albaniju da napusti, kako je rekao, neproduktivnu strategiju koja ometa put zemlje ka EU. On je to takođe nazvao "duboko neevropskom" situacijom.
Bakojanis je takođe rekao da ako Albanija želi da se pridruži EU, mora da podržava vladavinu prava i evropske principe, dok je njegov solunski kolega Zervas rekao da je poslao pisma o situaciji gradonačelnicima širom sveta, navodeći da Belerijevo zatvaranje ugrožava demokratiju i prava grčke manjine.
Što se tiče zasedanja suda u Tirani u ponedeljak, Beleri se pojavio lično da zatraži izmenu mere "zatvorskog pritvora". Sud je odbio njegovu molbu, a advokat Edmond Pepa rekao je medijima: "Ubeđeni smo da je zadržan u zatvoru iz političkih razloga" i tvrdi da je sud nemoćan pred vladom.
Beleri je zadržan zajedno sa 48 osoba pod sličnim optužbama, uključujući bivše gradonačelnike i predstavnike vladajuće Socijalističke partije. Njegovi advokati kažu da ako do sredine septembra ne položi zakletvu kao novi gradonačelnik, gubi mandat i mora da se održi novo glasanje.
U tekstu koji je objavio EURACTIV i u objavama na društvenim mrežama, Rama je izrazio iznenađenje reakcijom Grka, demokratski izabranim zvaničnicima koji protestuju u Albaniji protiv pravosudnog sistema.
"Ne mogu da sakrijem svoju najdublju tugu pred nadrealnom intervencijom grčke strane po pitanju albanskog pravosuđa, izjavama u Atini i kuknjavom u Briselu", napisao je Rama i još jednom naglasio da je reč o mogućim izbornim prevarama i da to nema nikakve veze sa pravima grčke manjine.
Rama je rekao da su Grci dobrodošli da protestuju u Albaniji, a grčki mediji su dobrodošli da pišu o situaciji, ali bi trebalo da budu spremni da razmotre stranu priče iz Tirane.
"Ne postoji drugi slučaj, koliko ja znam, da izabranici jedne demokratske države organizuju protest u drugoj demokratskoj državi protiv vlasti", dodao je on.
Incident se dogodio samo nekoliko meseci nakon što je Micotakis otkazao putovanje u Himaru dan pre samita EU i Zapadnog Balkana u Tirani nakon što je Rama u intervjuu za EURACTIV rekao da je Grčka varala u procesu pridruživanja EU.
Komentari su postali viralni širom Grčke, a albanski premijer se izvinio tokom bilateralnog sastanka na samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani.
Ovo se takođe dešava u kontekstu dugotrajnog neslaganja o morskim granicama o kojem treba da odluči međunarodni tribunal.
U intervjuu za EURACTIV u decembru 2022, Sali Beriša - koji se smatra bližim Atini - otkrio je da je Ankara, dugogodišnji neprijatelj Atine, napravila "zaista snažnu intervenciju" kako bi blokirala sporazum o pomorskoj granici između Albanije i Grčke 2009. godine.
(EURACTIV.rs)