Pred evropske izbore koji će se održati u junu 2024. godine, jedno od glavnih pitanja koje se postavlja širom EU je naredna funkcija trenutne predsednice Evropske komisije.
Sa manje od godinu dana do evropskih izbora sledećeg juna, mnoge zanima odgovor na pitanje da li će Ursula fon der Lajen biti ponovo na funkciji predsednice Evropske komisije.
Ako, kako se očekuje, fon der Lajen odluči da se ne kandiduje za uskoro upražnjeno mesto generalnog sekretara NATO-a i ostane i tokom drugog mandata predsednica Komisije, ona će skoro sigurno imati većinsku podršku u glavnim gradovima EU.
Efekat bi bio izostanak kampanje za Spitzenkandidat-a (glavnog kandidata) u bilo kom značajnom smislu, ali grupa koju čine socijalisti, Obnovimo Evropu, Zeleni i levica će i dalje birati vodećeg kandidata.
Nakon što su lideri EU odbacili Spitzenkandidat-a Manfreda Vebera iz EPP-a 2019. godine, postavljanje Fon der Lajen trebalo je da ostavi ovaj sistem u prošlosti.
"Ne želimo da budemo ti koji su ga ubili", rekao je visoki zvaničnik partijske grupe za EURACTIV.
To bi poništilo svaki pravi "evropski" element kampanje, posebno pošto su nacionalne vlade još jednom odbile da podrže uvođenje transnacionalne liste za izbor malog broja poslanika.
Zakonski predlog za reformu izbornog zakona EU, koji uključuje transnacionalne liste i planove za snižavanje starosne granice za glasanje na 16 godina, gotovo je izvesno da će ostati blokiran od strane nacionalnih ministara i da će propasti kada se institucije EU zatvore zbog izborne kampanje sledećeg proleća.
Pitanje migracija
Podrška Fon der Lajen od strane nacionalnih vlada pojačana je sklapanjem sporazuma od 785 miliona evra sa Tunisom u julu koji će obezbediti ekonomsku podršku toj severnoafričkoj državi u zamenu za akcije u vezi sa sprečavanjem migracija preko Sredozemnog mora.
Na poslednjem samitu EU u Briselu pre letnje pauze, lideri su podržali sporazum sa predsednikom Kaisom Sajedom i dali podršku da se on koristi kao nacrt za slične aranžmane sa susednim zemljama.
Egipat će verovatno biti sledeći na listi Komisije, a nacrt sporazuma sa vladom predsednika Abdela Fataha el Sisija očekuje se pre kraja godine.
Međutim, u otvorenom pismu Fon der Lajen u julu, međustranačka grupa od oko 40 poslanika Parlamenta kritikovala je izvršnu vlast EU jer nije insistirala na merama za zaštitu ljudskih prava u sporazumu sa Tunisom i suspendovala sredstva u slučaju kršenja ljudskih prava.
Pod režimom predsednika Sajeda, demokratska vlada u Tunisu - poslednja koja je nastala od Arapskog proleća - suspendovana je, a mnogi opozicioni političari i aktivisti civilnog društva su uhapšeni.
Ali suprotstavljeni glasovi u EU sada predstavljaju manjinu koja se dodatno smanjuje, što ukazuje na to da su se promenili stavovi prema migracijama. Zvaničnici grupa socijalista i demokrata i Obnovimo Evropu rekli su da će većina njihovih poslanika podržati pakt sa Tunisom.
Na drugim mestima, poslanici Evropskog parlamenta i ministri će nastojati da postignu konačni sporazum o nizu zakonodavnih dosijea o režimu imigracije i azila u Uniji.
Ministri su u junu usaglasili zajednički stav o raspodeli migranata, sa sistemom dobrovoljnog preseljenja za države koje žele i naplatom od 20.000 evra za svakog migranta za kojeg zemlja kaže da ne može da ga primi.
Iako se poljska vlada protivi ovom aranžmanu i održava referendum o tome, malo je verovatno da će rezultat doneti veću razliku. Sa svoje strane, poslanici Evropskog parlamenta će se verovatno složiti oko kompromisa u vezi sa migracionim dosijeima radije nego da ih puste da ponovo propadnu na kraju zakonodavnog mandata.
Nacionalne ankete
Predstojeći opšti izbori u Poljskoj i Holandiji će verovatno biti pažljivo praćeni širom Evrope u potrazi za poukama uoči sledećeg juna.
U Poljskoj, vladajuća desničarska nacionalistička partija Pravo i pravda (PiS), koja je uporni trn u oku liderima EU po pitanju vladavine prava, migracija i klimatskih promena, ima prednost u istraživanju javnog mnjenja uoči izbora 15. oktobra.
Ali opoziciona Građanska platforma, koju predvodi bivši premijer i bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, prikuplja podršku i mogla bi da odbije PiS-u treći mandat.
Neizvesnije je šta će se desiti u Holandiji u novembru, gde se premijer Mark Rute povlači posle više od decenije na vlasti.
Zvaničnici kažu da ako Ruteova liberalna stranka VVD ne bude u stanju da formira vladu sa svojim trenutnim koalicionim partnerima, Hrišćanskom unijom i D66, holandskom seljačkom partijom, koja je bila na prvom mestu na opštinskim izborima početkom ove godine, mogla bi da formira koaliciju sa levo/zelenom alijansom koju će predvoditi evropski komesar za klimu Frans Timermans.
Konzervativci veruju da su na uzlaznoj putanji.
U Grčkoj je stranka Nova demokratija Kirijakosa Micotakisa odlučno osvojila drugi mandat u aprilu. Micotakis je jedan od najbližih saveznika lidera EPP Manfreda Vebera, a njegov ponovni izbor viđen je kao lični trijumf za šefa EPP.
Zvaničnici EPP-a su uvereni da će ostati najveća stranačka grupa u Evropskom parlamentu nakon izbora sledećeg juna, zadržavajući poziciju na kojoj su bili od 1999. godine, iako podaci anketa pokazuju da će izgubiti mali broj mesta i pasti na između 160 i 170 mesta u narednom mandatu.
Neubedljivi rezultati izbora u Španiji, koji su ostavili Partido Popular (PP) u julu kao najveću stranku, ali sa socijalistima Pedra Sančeza u boljoj poziciji da formiraju koaliciju, mogli bi da dovedu do novih izbora pre kraja 2023. godine, što bi potencijalno poremetilo šestomesečno predsedavanje Španije Savetom EU, koje počelo u julu.
Preoblikovanje saveza
Podaci anketa sugerišu da će sve značajnije dobitke imati evroskeptična grupa evropskih konzervativaca i reformista i ekstremno desničarska grupa Identitet i demokratija.
To je podstaklo mnogo razgovora o preoblikovanju saveza, posebno među desničarima, sa liderom EPP Manfredom Veberom koji pokušava da izgradi bliske veze sa nacionalističkom italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.
Pre početka leta, mnogo je učinjeno u EU u vezi sa pokušajima EPP-a da se poništi predloženi Zakon o obnovi prirode.
Međutim, koalicija EPP/ECR i dalje bi izgubila većinu u sledećem parlamentu. Mnogo je verovatnije da će se velika koalicija koju čine EPP, S&D i Renew nastaviti nakon 2024. godine, iako sa varijacijama u različitim parlamentarnim odborima.
Jedno pitanje o kojem će se odlučivati ove jeseni je veličina Evropskog parlamenta. Poslanici Evropskog parlamenta žele da prošire skupštinu na 744 mesta, dodeljujući dodatnih 11 mesta na osnovu povećanja broja stanovnika u celoj Uniji i još 28 za transnacionalnu listu.
Vlade EU su, međutim, odbile transnacionalnu listu i verovatno će preraspodeliti mali broj mesta Francuskoj, Belgiji i Poljskoj.
(EURACTIV.rs)