"Ukrajina je most između Zapada i Istoka i to mora da ostane", tako da je status kandidata za članstvo u EU u najboljem slučaju "neiskren", smatra Nikola Sarkozi.
Ukrajina i Rusija treba da nađu kompromis za okončanje rata, a međunarodno ratifikovani referendumi treba da budu organizovani o tome da li trenutno okupirane teritorije ostaju pod kontrolom Moskve, izjavio je u sredu (16. avgusta) bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Sarkozi, koji je bio na funkciji (2007-2012) kada je Francuska bila predsedavajuća Savetom EU 2008. tokom ruske invazije na Gruziju, rekao je za Le Figaro u intervjuu da bi Unija trebalo da "razjasni svoju strategiju" u vezi sa ratom Moskve u Ukrajini.
"Biti u ratu, a ne biti u ratu" više nije održiv stav, rekao je Sarkozi, pozivajući sve strane da pronađu "kompromis", inače bi stvari mogle da se ružno okrenu "u svakom trenutku".
Komentari su uglavnom primljeni kao korak ka udaljavanju od politike francuskog predsednika Emanuela Makrona u vezi sa Ukrajinom.
Od početka rata u februaru 2022. godine, lideri EU stalno su jasno stavljali do znanja da se neće direktno mešati. Oni su, međutim, podržali Ukrajinu političkim, vojnim i ekonomskim merama bez presedana.
Ukrajina treba da bude "neutralna"
Još 2008. godine, tokom rata u Gruziji, Sarkozi je tvrdio da je "ubedio Vladimira Putina da povuče ruske tenkove iz Tbilisija" sve vreme uzimajući u obzir ruske "crvene linije".
"Mi [Sarkozi i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel] smo se borili protiv pristupanja Gruzije i Ukrajine NATO-u, uprkos pritisku SAD", rekao je u intervjuu francuskim medijima.
Petnaest godina kasnije, Putinova Rusija se nije promenila, rekao je Sarkozi, naglašavajući da su "Rusi Sloveni. Oni su različiti od nas [ali] su nam potrebni, a i mi smo njima potrebni".
Prema rečima Sarkozija, Putin nije iracionalan ili ratnohuškač zbog toga, već "evropski interesi nisu u skladu sa SAD" i lideri EU moraju da deluju u skladu sa tim. Pre svega, za njega bi to značilo da "Ukrajina ne sme da se pridruži EU".
"Ukrajina je most između Zapada i Istoka i to mora da ostane", tako da je status kandidata za članstvo u EU u najboljem slučaju "neiskren", upoređujući proces sa pregovorima Turske o pridruživanju EU, koji su sad već dugogodišnji, rekao je.
Umesto toga, Ukrajina bi trebalo da ostane "neutralna", kako se ne bi hranila Putinovom "antizapadnom paranojom".
Ovaj princip neutralnosti, rekao je Sarkozi za Le Figaro, ne sme se shvatiti kao "uvreda", i dolazi sa "međunarodnim sporazumom koji sadrži izuzetno jake bezbednosne garancije, za zaštitu zemlje od rizika novog napada".
Tražiti od Ukrajine da bira između Evrope s jedne strane i Rusije s druge strane, "čini mi se suprotno istoriji i geografiji regiona. Bilo bi naivno misliti da bi Putinov pad promenio ovu realnost", rekao je on.
Imigracija je pitanje "opstanka" EU
U istom intervjuu, Sarkozi se takođe pozabavio teškim pitanjem neregularnih migracija i rizicima koji, kako on kaže, one predstavljaju za evropski kontinent.
Francuska trenutno ima oko 110.000 ukrajinskih izbeglica od februara 2023. Neregularnih migranata, iako ih je teško izbrojati, navodno ima između 600.000 i 700.000.
"Sa emocijama koje stvara ova humanitarna kriza i sve većim brojem pravila koja štite izbeglice, postalo je nemoguće ograničiti i regulisati migracione tokove", smaatra Sarkozi.
Umesto toga, fokus bi trebalo da bude na izgradnji viznih "ključnih tačaka" u afričkim zemljama, kako bi se sprečili ilegalni tokovi. Posledično, svaka izbeglica koja stupi na Evropu bez važeće dozvole za boravak bi naišla na automatsku odbijenicu za prijem, sugerisao je Sarkozi.
Na EU je da izgradi infrastrukturu koja je potrebna afričkom kontinentu i podstakne afričku omladinu da ostane tamo.
"Ovde se ne radi o velikodušnosti. Ovo je pitanje opstanka Evrope", objasnio je Sarkozi.
(EURACTIV.rs)