Rusi iz cele Rusije kupuju nekretnine u okupiranom Marijupolju, gde su ruske snage prošle godine uništile gotovo ceo grad
Prošlo je više od godinu dana otkako su ruske snage zauzele ukrajinski grad Marijupolj. Rusija ga sada transformiše i predstavlja kao primer vladavine iz Moskve, a pojedini Rusi se čak nadaju da će tamo kupiti stan, piše BBC.
Posle niza međunarodno nepriznatih referenduma, Rusija je proglasila aneksiju nekoliko ukrajinskih regiona, među kojima je i grad Marijupolj.
Tokom dvomesečne opsade i borbe za Marijupolj, oštećeno je ili uništeno oko 90 odsto objekata u gradu na obali Azovskog mora.
Poginule su hiljade civila, a grad je napustilo oko 350.000 stanovnika, od predratnog broja od 430.000 ljudi, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Sada su proruske vlasti naizgled čvrsto rešene da, kako piše britanski javni servis, “rusifikuju“ grad, menjajući ukrajinske putne oznake u ruske, uvodeći ruski jezik u školski program i pritiskajući preostale stanovnike da izvade ruski pasoš.
BBC tim za proveru činjenica upotrebio je satelitske snimke da mapira kako Rusija menja grad.
Otkrili su da su, dok je nova gradnja u toku, i dalje prisutni znaci masovnog razaranja, a razgovarali su i sa preostalim predratnim stanovnicima koji se boje neizvesne budućnosti.
Rusi kupuju nekretnine
“Pronašao sam nekretninu. Marijupolj će biti divan grad“, rekao je za BBC Vladimir, stanar arktičkog ruskog grada Murmanska.
On je jedan od desetine Rusa koji poslednjih meseci traže nekretninu u Marijupolju preko VKontaktea, najpopularnije ruske društvene mreže. Vladimir kaže da je već prodao stan u rodnom gradu i uskoro će se preseliti u novi dom u Marijupolju sa čitavom porodicom.
“Najvažnije je da je na moru“, rekao je on za BBC, dodavši da se odlučio za njega sada jer su cene niske.
Satelitski snimci koje je proučavao BBC pokazuju da su u proteklih godinu dana nikla brojna naselja sa stambenim neboderima u postojećim četvrtima širom grada, uglavnom u predrgrađima.
Postoji i ogromna nova oblast sa visokim stambenim zgradama na severozapadnom obodu grada po imenu Nevski. Ali snimci napravljeni preko satelita otkrivaju i da su razmere razaranja u gradu još masivne.
Odlaganja i ograničenja
Zvanično, oni čije su kuće uništene ili oštećene mogu da se prijave za stan u novim naseljima koja se grade.
I ruska državna televizija i Jutjub kanali bliski Kremlju rutinski prikazuju naizgled srećne porodice kako se useljavaju u nove domove.
A opet mnogi meštani, poput onih sa kojima je BBC razgovarao, govore da je proces mučno spor i da postoje mnoga ograničenja u ovoj praksi, zbog čega nove zgrade ostaju poluprazne.
Podsetimo, prošle godine, kada je grad bio poprište višemesečne bitke između okupacijskih ruskih snaga i ukrajinske vojske, 90 odsto stambenih zgrada u Marijupolju i 60 odsto kuća bilo je uništeno, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. U junu 2022. UN je potvrdio smrt 1348 civila u gradu. Ranije je gradonačelnik Vadim Bojčenko izvestio da je u Marijupolju ubijeno 10.000 ljudi.
Prema ruskim podacima, od marta 2023. obnovljeno je 1.829 zgrada, 36 stambenih zgrada je ponovno izgrađeno, a 321 uništena građevina je srušena.
(EURACTIV.rs)