EURACTIV INTERVJU: Miroslav Aleksić o napuštanju stranke i daljim političkim planovima

Miroslav Aleksić za EURACTIV govorio je o tome šta se dogodilo u Narodnoj stranci, koja neslaganja su dovela do toga da je posle šest godina napusti, kakav program će ponuditi Narodni pokret Srbije - kako će se zvati politička organizacija koju sada osniva, o stanju u opoziciji, vladajućoj SNS, protestima "Srbija protiv nasilja", ali i o poljoprivredi kojom se on i njegova porodica bave već 30 godina.

Političar koji je često bio napadan, kako od strane vladajućih, tako i od opozicionih stranaka, čovek čiji su podaci o ocenama tokom školovanja izlazili u javnost, o čijoj se imovinskoj karti bestidno polemisalo, govorio je za EURACTIV bez zadrške, pitanja nije tražio unapred, niti je želeo autorizaciju.

U više navrata ste i vi i Vuk Jeremić izjavljivali da između vas ne postoji nikakav sukob, međutim, prvo odluka da vas smene sa mesta predsednika IO stranke, pa povlačenje te odluke, a zatim i Vaša odluka da Narodnu stranku napustite, ukazuje na to da tu jeste bilo neslaganja. Šta se dogodilo i zbog čega ste doneli tu odluku?

"Neslaganja jeste bilo. Oko nekih konceptualnih pitanja, oko politike, odnosa sa drugim opozicionim strankama ali smo mi to unutar stranke rešavali. Ja sam pokušavao da se kroz unutar - stranačke debate izborim za ono što smatram da je važno, međutim, ono što je bio veliki problem, to je da su članovi Narodne stranke, organizacija, odbori Narodne stranke po Srbiji koje su u svakodnevnom kontaktu sa građanima i traže podršku građana za naše politike, počeli da iskazuju veliko nezadovoljstvo prema politici i onome što je gospodin Jeremić predstavljao. Ja sam pokušavao da mu signaliziram na neki način i ukažem na to, da probamo da to prevaziđemo. Nismo uspeli to da rešimo, onda su odbori tražili vanrednu skupštinu, pa je napravljen kompromis da se dogodi redovna koja će biti u oktobru ove godine. Onda je usledilo nešto, za mene potpuno neočekivano, a to je da sam na jednom sastanku predsedništva smenjen sa mesta predsednika Izvršnog odbora stranke, bez da je to bilo na dnevnom redu i da sam to očekivao i to je bio trenutak kada sam shvatio da neće moći da se napravi nikakav dogovor. Pogotovo što je nakon toga krenulo raspuštanje, od strane novoizabranog Izvršnog odbora, svih povereništava u Srbiji u tom trenutku njih 47, smene u velikim odborima - kao što je u Nišu, mog kolege poslanika Đorđa Stankovića i kooptiranje nekih drugih ljudi koji su lojalni gospodinu Jeremiću. Zapravo, stvorio se takav ambijent da je bilo jasno da je nemoguće da se održi jedna normalna, demokratska izborna skupština Narodne stranke, kao i da bi ona imala dva kandidata, i na taj način pokazala da je stasala i sazrela u jednu demokratsku organizaciju. Pali smo na tom testu. Ja sam to odlučio u dogovoru sa kolegama koje su me podržale, i prema kojima imam odgovornost, a 106 odbora je u pitanju od ukupno 126, koliko ih ima u Srbiji. Od samog početka sam sa njima učestvovao u izgradnji i građenju Narodne stranke, pa smo uvidevši sve ovo, odlučili da podignemo novu političku organizaciju zato što više nismo mogli da utičemo na pravac i kurs kretanja Narodne stranke.

Koji je to pravac kojim niste želeli da nastavite u Narodnoj stranci? Koji je novi put koji ste izabrali?

Narodna stranka je osnovana na temeljima Narodnog pokreta Srbije koji sam ja osnovao i čiji sam bio predsednik, i osnovni pravac je da smo mi proevropska, građanska desnica. To je put kojim ja želim da idem. Smatram da Srbija ne može da se okreće i da beži od Evrope, jer mi smo deo Evrope teritorijalno, a EU je naš najveći spoljnotrgovinski partner. Evropa najviše investira u našu zemlju i ne možemo mi sad da kažemo da nećemo više da idemo tim putem zato što nam se ne sviđaju neki stavovi Evrope. Ne moramo mi da prihvatimo sve od Evrope. Prihvatićemo ono što nama treba i što je u interesu građana Srbije, a što mora da nam bude na prvom mestu. To su životni standard, institucije koje rade svoj posao, sloboda medija, sloboda govora i izražavanja i sve ono što jesu neke normalne vrednosti kojima mi moramo da težimo, uključujući teritorijalni integritet i celovitost, što i jeste jedna od osnovnih vrednosti EU. Zapravo, to je put kojim ćemo mi ići i to je politika oko koje su se okupili odbori Narodne stranke. Međutim, u zadnjih godinu dana neki funkcioneri Narodne stranke su krenuli da glasno govore nešto što nije politika Narodne stranke, da skreću sa tog puta i tu je došlo do određenih mimoilaženja. S druge strane, ja smatram da opozicija danas mora da traži način kako da sarađuje međusobno, da se ukrupnjava, ujedinjuje, a ne da se iznova targetira i deli. Narodna stranka je u jednom trenutku, zahvaljujući nekim visokim funkcionerima stranke, postala problem i za stranke levog, i za stranke desnog centra, pa niko nije hteo da sarađuje sa njom, zato što su neki funkcioneri sve targetirali, prozivali da su lažna opozicija, da su im programi loši, da rade za ove ili one i to je stvorilo jednu izuzetno lošu atmosferu. Zato smatram da je Srbiji i društvu danas potrebnija još jedna politička stranka koja će moći da sarađuje sa drugim strankama, nego ova jedna stara koja je došla u situaciju da sa njom niko ne želi da sarađuje. Ja sam čovek koji smatra da svakog treba poštovati, svačije programe i ideologije i da više od toga što komentarišemo druge stranke, treba da se bavimo svojim programom. Ja ću to raditi u budućem periodu, a sve stranke koje se bore protiv režima Aleksandra Vučića, i koje se bore za bolje i drugačije uređeno društvo su naši potencijalni partneri.

Ovo nije prvi put da se Narodna stranka cepa. Prvo su je napustili Nikola Jovanović, predsednik GO Beograda sa jednim delom odbora, Vladimir Kovačević sa još nekim članovima, zatim Zdravko Ponoš, takođe sa delom članstva, a sada i vi i sa vama još neki članovi rukovodstva - Borislav Novaković i Đorđe Stanković. Kako je moguće da u jednoj stranci ima toliko "struja" i toliko neslaganja? Šta se sve tu dešavalo?

To je sjajno pitanje koje ste postavili, ipak negde ono treba da bude upućeno Vuku Jeremiću. Meni je žao što je on sve vreme rukovođenja strankom, punih šest godina uvek grešku tražio u drugima, a da ni u jednom momentu nije bio samokritičan da se zapita da li je greška u njemu. Za tih šest godina iz stranke je otišlo more ljudi, stranka se delila, odlazili su čitavi odbori i visoki funkcioneri stranke, to je činjenica. Ja sam se sve to vreme trudio da budem integrativni faktor, da spašavam što se spasiti može, bio sam potpuno lojalan stranci, davao sam sve od sebe. Međutim, došli smo do toga da ni on ni ja nismo mogli dalje ovako. I ovi ljudi koji su već otišli, pre svega mislim na Nikolu Jovanovića i Zdravka Ponoša, bili njegovi bliski saradnici i pre nego što je nastala politička stranka, mislim da i to govori o tome da čovek treba da ima manje sujete, a više samokritičnosti i poštovanja prema drugim ljudima.

Kako građani Srbije gledaju na ovakva dešavanja u opozicionim strankama? Kako to utiče na njihov politički stav prema Narodnoj stranci, i prema vama?

Mislim da se građani Srbije odlučuju na osnovu opredeljenja za konkretne političare, više nego za same organizacije. Lično, u ovom trenutku, ono što osećam prema građanima Srbije, a i prema svim članovima Narodne stranke i odborima koji su meni pružili podršku, jeste da zastupam njihove interese. Sve dok budem imao tu podršku, ja ću radititi u interesu svih građana, a što je obaveza svih političara - da služe narodu, a ne da građani služe političkim elitama. Prošlo je vreme tih političkih elita i salonskih političara koji misle da mogu da iz vračarskih restorana upravljaju Srbijom i koji očekuju da građani Srbije njima služe. Ovo je novo vreme. Vreme kada građani očekuju da su političari tu sa njima, kada je to potrebno, da ih političari podrže, zaštite, da im se nađu, da se žrtvuju, da učine sve što je u njihovoj moći. Dogodila se tektonska promena na političkoj sceni, posebno sada nakon velikih tragedija koje su nas zadesile u maju. Ovo je novo političko vreme koje traži nove ljude, koje traži drugačiji odnos sa građanima. Mi ponovo pokušavamo da izgradimo izgubljeno poverenje između građana i političara, zbog grešaka iz prošlosti, a nemamo više vremena za bavljenje prošlošću, niti za ispravljanje grešaka. Treba da radimo na izgradnji budućnosti i na onome što će biti u interesu svih. Današnji dan je već prošao. Treba da razmišljamo o onom što ćemo imati sutra.

Šta će Narodni pokret Srbije ponuditi građanima Srbije, a da nije već viđeno, da je nešto potpuno novo, po čemu ćete se razlikovati na trenutnoj političkoj sceni?

Narodni pokret Srbije će biti registrovan kao politička stranka. Ja ću im ponuditi, ono što sam i do sada radio, jednu političku iskrenost, otvorenost, nešto što do sada nije bilo prisutno i jasno za političare,a to je da se održi reč koju date građanima. Ponudiću im jednu drugačiju političku kulturu. Ja mislim da mi to možemo jer znam da u Srbiji postoji mnogo pametnih, sposobnih, vrednih ljudi koji su spremni da se stave na raspolaganje svojoj zemlji i mi moramo da animiramo te ljude. Moramo da stvorimo sistem u kome će svaki pojedinac imati ista prava, bez obzira da li je u pitanju političar, lekar, profesor, bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji. Ako uspemo da izgradimo sistem u kome će institucije raditi svoj posao, i ako pravda bude dostupna svima, onda možemo reći da se država razvija, da će ljudi ostajati u zemlji, a da će oni koji su otišli iz Srbije poželeti da se vrate. To je moja misija i učiniću sve da to napravim. U našem programu ćemo definisati neke ključne stvari. Mislim da je to u ovom trenutku nešto što se dogodilo, a to je porast nasilja u Srbiji, da se borimo za bezbednost i sigurnost svakog ko živi u našoj zemlji. Odmah iza toga je borba protiv kriminala i korupcije koja je ušla u sve pore društvenog života, ekonomija i životni standard, i naravno institucije koje moraju raditi svoj posao, nezavisne od političke elite koja je trenutno na vlasti, i svako mora da odgovara jednako pred zakonom. Ja želim da u takvom društvu odrastaju sutradan i moja deca, i svako drugo dete u Srbiji. Želim da Srbija bude kao neke države koje su bile u sastavu stare Jugoslavije, a ranije su shvatile nešto što mi nismo. Pre svega Slovenija, koja je sada jedna od najuređenijih evropskih zemalja.

Imali smo više puta priliku da čujemo da je srpskoj opoziciji potrebno ukrupnjavanje, a ne rasparčavanje. I vi, lično, ste nam to sada rekli. Kako ćete u budućem periodu raditi na ujedinjenju opozicije?

Opozicija mora da se dogovori i to je najvažnija stvar. Da se dogovori kako će nastupati, šta će biti strategija opozicije, bez obzira da li ćemo se dogovarati o jednoj, dve ili tri kolone, ali je važno da se razgovara. U ovom trenutku ideologija nije nešto što mora da opredeljuje ujedinjenje opozicije. Mi sada nismo u poziciji dok nam gori kuća da se bavimo nekim temama koje nisu od važnosti za svakog čoveka. Moramo da vratimo narodu državu koja im je oduzeta i koja je privatizovana. U tom smislu je jako važno da se opozicija dogovori, da bismo uspeli, i ja verujem da ćemo napraviti takav dogovor, koji je u interesu svih građana Srbije. Što se tiče samih kolona, ujedinjenja, ja mislim da je prerano o tome sada govoriti. Biće izbora na proleće verovatno, a od nas se očekuje odgovornost, da se izađe sa nekim konkretnim i jasnim planom kako će to izgledati. Smatram da na najavu formiranja tog velikog pokreta koji formiraju vlast i Aleksandar Vučić, odgovor mora biti i sa druge strane - pokret ili blok opozicionih stranaka koji će biti alternativa režimu.

Protesti "Srbija protiv nasilja" su nakon dve velike tragedije buknuli velikom snagom i energijom. Ona je međutim vremenom opala, možda ne po energiji, ali da po broju ljudi koji izlaze na proteste. Vlast je u prvih par nedelja reagovala na proteste, dok ih sada, kako kažu i analitičari, ali i opozicija, ignoriše. Zahtevi nisu ispunjeni. Šta se protestima postiglo i šta mislite u kom pravcu će oni ići nadalje?

Ono što je najvažnije jeste da su građani Srbije pokazali visoku svest da je ovo trenutak kada svi moraju da ustanu i da utiču na dešavanja u političkom životu. Protesti Srbija protiv nasilja su probudili ljude koji su stajali po strani, koji su bili apstinenti, koji nisu želeli da se opredeljuju politički jer su shvatili da smo svi u opasnosti - da svačije dete može da nastrada u školi, da naiđe na kabl za električnu energiju, da može na ulici neko da zapuca i to su svi razumeli. To je promenilo želju građana da budu akteri i direktni učesnici u nekom procesu. S druge strane, protesti su postigli jednu jako veliku stvar a to je da je vlast shvatila da u građanima Srbije postoji jako velika energija, pa je dramatično pao moral u okviru Srpske napredne stranke, njihovih aktivista, njihove vojske, generalno stranaka vlasti, da shvate da su oni zamenljivi i da dolazi dan kada će oni izgubiti tu vlast. Oni su se sada na neki način ućutali i povlače se. To se oseća, nema više te bahatosti koja je bila ranije jer su se građani probudili i podigli na ovim protestima. Takođe, građani su pokazali jako veliku upornost, odlučnost i istrajnost. Protesti traju već tri meseca, a građani ne odustaju. To što je sada, tokom jula i avgusta manje ljudi na protestima, siguran sam da ni u jednom gradu u Evropi ne mogu da se organizuju protesti u avgustu, kada je prirodno da ljudi koriste godišnje odmore i priliku da negde odu. Ipak, građani su uporni, i dalje dolaze, a siguran sam da će se protesti ponovo omasoviti od jeseni, kao i da možemo očekivati drugačiju formu protesta, s obzirom da vlast ignoriše građane Srbije, što je takođe jedna vrsta nasilja. Vlast ne želi da reaguje na zahteve protesta i brani svoje fotelje po svaku cenu, čak iako su u pitanju životi koji su izgubljeni u ovim tragedijama. Ne odustaju od Pinka, od rijalitija i svih tih stvari koje promovišu nasilje, agresiju i mržnju u društvu. To za nas iz opozicije predstavlja još jednu vrstu odgovornosti da mi moramo biti garant da ćemo, kad nam građani daju podršku i dobijemo priliku da mi odlučujemo u ovoj zemlji, da realizujemo te zahteve. Ja ću pozvati svoje kolege da se obavežu na to.

Koliko je vlast i vladajuća SNS zaista uzdrmana protestima? Da se sada održe izbori, šta mislite koliku podršku bi dobili oni, a koliku opozicione stranke?

Kad god da se održe izbori, da li sutra ili na proleće, doći će do promene režima. I bez obzira što će pojedinačno, SNS imati veći procenat, kada dođe do formiranja vlade, nisam siguran da će oni biti u toj prilici. Ljudi su shvatili nakon 11 godina vlasti SNS-a da su oni uradili sve što su mogli i da se ništa više od njih ne može očekivati. A ne da nisu uradili ništa dobro, nego su radili mnogo loše stvari koje su kulminirale tragedijama koje su se dogodile, i koje se dešavaju. Potpuno sam siguran da što se duže budu odlagali izbori, to će više slabiti podrška režimu u vladajućoj stranci. Ja to osećam. Ja to vidim, putujući gotovo svakodnevno po Srbiji, u razgovoru sa građanima. To pokazuju i istraživanja rejtinga, što se tiče Srpske napredne Stranke, potez Aleksandra Vučića koji je otišao sa čela SNS-a takođe to pokazuje, da se on na neki način sklanja i pravi odstupnicu. Takođe, to što nije formirao najavljeni pokret krajem juna, ukazuje na to da oni više nisu tako silni i jaki kao što su bili i da ne mogu više u toj meri da utiču na političke procese. Moć su preuzeli građani i to mu jasno stavili do znanja svojom odlučnošću.

Kao neko ko se bavi poljoprivredom, recite nam u kakvom stanju je ova grana privrede koja je, prema potencijalima koje Srbija ima, trebalo da bude, a i bila je u prošlosti jedna od vodećih?

Ja sam neko ko se sa svojom porodicom bavi poljoprivrednom proizvodnjom već pune tri decenije, u tom sam poslu, znam sve o poljoprivredi, član sam i Odbora za poljoprivredu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sa tugom mogu da kažem da je poljoprivreda Srbije potpuno devastirana, što je velika tragedija za jedno društvo. Dok sve zemlje sveta ulažu u proizvodnju hrane, trude se da podignu svoju proizvodnju i tamo gde nema uslova za to, mi kojima je bog dao i plodnu zemlju, i vodu i klimu, imamo obradive površine koje stoje kao utrine, koje se ne obrađuju. Činjenica da se od 5 miliona hektara obradivog zemljišta, milion ne obrađuje u Srbiji, govori da vlast ne shvata koliki je značaj poljoprivrede. Danas u Srbiji preko milion i po poljoprivrednika živi od poljoprivredne proizvodnje, dakle najveći poslodavac u Srbiji su mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Ona se raspadaju, nestaju. Ljudi napuštaju svoja imanja, odlaze da voze kamion u Nemačkoj ili Sloveniji jer ne mogu da opstanu samo zato što im država ne stvara okvir da opstanu u svojoj proizvodnji, da mogu da budu konkurentni sa drugim zemljama, ne ulaže dovoljno. Ako ne ulažete u poljoprivredu, ne možete ni da dobijete. Sve zemlje su iskoristile poljoprivredu u periodima tranzicije kao granu privrede koja sa minimalnim ulaganjima daje maksimalne rezultate. Mi to nismo uradii. Naprotiv. Danas Srbija uvozi luk, krompir, mleko, meso, i sve što je tragedija za jednu zemlju koja je mogla da bude stožer proizvodnje hrane u ovom delu Evrope jer imamo sve preduslove za to. Za to je kriva samo i isključivo politika vlasti i ništa drugo. Za ovih deset godina je posebno devastirana poljoprivreda. Nikada nije bilo lošije stanje u poljoprivredi nego što je danas. Pitanje je koliko ćemo i sa promenom vlasti uspeti da podignemo poljoprivredu, što je jedna od mojih najvećih želja. Ja bih voleo da dokažem da možemo da budemo jedna od vodećih zemalja u Evropi kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja jer bi to podiglo i BDP Srbije. Pitanje da li ćemo i koliko moći jer smo mnogo zaostali u tehnologiji, mnogo kaskamo, mnogo dugo se ne ulaže i treba vremena da se sve to vrati na svoje mesto. Ako budem imao priliku, sasvim sigurno će to biti jedna od ključnih tema kojom ću se baviti, da podignemo srpsku poljoprivredu, srpsko selo, a samim tim i ekonomiju.

(EURACTIV.rs)