Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva, za EURACTIV je govorila o važnosti Dana Evrope, o tome šta znači biti Evropejac, da li bi Srbija pridruživanjem EU izgubila svoj identitet, ali i o drugim temama.
Dan Evrope proslavlja se svakog 9. maja, čime se obeležava godišnjica Šumanove deklaracije donete 1950. godine. Ova deklaracija se smatra momentom osnivanja Evropske unije, kada je napravljena vizija Evrope mira i solidarnosti.
Delegacija Evropske unije u Srbiji je do sada svake godine obeležavala ovaj značajan dan, međutim, zbog tragedija koje su se desile prošle nedelje u Beogradu i Mladenovcu, sve planirane aktivnosti su odložene.
Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva, za EURACTIV je govorila o važnosti ovog dana, o tome šta znači biti Evropejac, da li bi Srbija pridruživanjem EU izgubila svoj identitet, ali i o drugim temama.
Šta za Vas, a šta za građane EU znači Dan Evrope?
Sigurna sam da ga građani Evropske unije doživljavaju na bezbroj načina, ali za mene je to podsetnik da slavimo ono što nas ujedinjuje. Kakav dug put smo zajedno prešli od Šumanove deklaracije 9. maja 1950. koju danas slavimo kao trenutak osnivanja Evropske unije - deklaracije koja je iznela viziju Evrope mira i solidarnosti, izgrađene na saradnji, demokratiji i ljudskim pravima. Od svih kriza koje su preživljene u poslednje 73 godine, postavši, kao što je Mone (Žan Mone - francuski politički i ekonomski savetnik, „otac" Evropske unije, prim. aut.) ispravno predvideo, zbir rešenja usvojenih za te krize, a usuđujem se da kažem - i više od toga.
I dan-danas se naježim kad slušam našu (usvojenu) himnu „Odu radosti". Na obali Dunava iskristalisala se Betovenova ideja da Šilerovu pesmu oživi u svojoj devetoj i poslednjoj simfoniji pre više od dva veka. Od tada je ova večna himna humanizma i bratstva putovala daleko: od demonstracija u Čileu protiv Pinočeovog režima, preko Trga Tjenanmena, do proslave pada Berlinskog zida.
Delegacija Evropske unije planirala je obeležavanje Dana Evrope širom Srbije, ali je sve odloženo zbog prošlonedeljnih tragičnih događaja u Beogradu i Mladenovcu.
To je nezamisliva tragedija koja je sve nas ostavila slomljenog srca. Osećali smo da je jedino ispravno da odložimo sve svečanosti i planirane događaje, bez obzira na sav trud uložen u njihovu organizaciju. Biće još vremena za slavlje i razgovor o prilikama koje predstoje. Niko nema srca da pleše uz melodije „Alfavila" i regionalnih muzičara u trenutnim okolnostima. Ovo je vreme za žaljenje, zaceljenje i razmišljanje o tome šta možemo da uradimo da izbegnemo ovaj besmisleni gubitak nevinih života. Naša srca i misli su sa ožalošćenim porodicama i njihovim neizmernim bolom. Neka sve žrtve počivaju u miru. Neće biti zaboravljeni.
Lično, kao roditelj, uvek sam osećala da su moja deca sigurnija na Balkanu nego bilo gde drugde. Ovde, gde deca još uvek odrastaju igrajući se ispred svojih zgrada, sklapajući prijateljstva koja traju ceo život. Nekako ja, a verujem i drugi, osećam gubitak kolektivne nevinosti i sposobnosti da se zaštitimo od štetnih uticaja. To čini bol i osećaj gubitka sve nepodnošljivijim. I dok možemo spekulisati o uzrocima ove tragedije, zlo prevladava samo kada ga prihvatimo kao normu - a poslednji dani su nam pokazali suprotno.
Šta bi Srbija dobila članstvom u Evropskoj uniji? Koje bi bile glavne koristi za njene građane?
Glavne prednosti su pridruživanje porodici ujedinjenoj vrednostima, mirom i solidarnošću. Evropska unija garantuje prava za skoro 450 miliona građana i moćan je glas koji podržava mir i pravdu širom sveta. Dom je druge najtraženije valute na svetu i najveći trgovinski blok na svetu.
Sticanje punog pristupa jedinstvenom tržištu EU i sticanje koristi od strukturnih fondova takođe će dati veliki podsticaj privredi, otvoriti radna mesta i mogućnosti za preduzetnike, ojačaće povezanost i pomoći u ograničavanju odliva mozgova.
Evropska unija je već sada najveći donator, investitor i najvažniji trgovinski i ekonomski partner Srbije: više od 63% trgovine Srbije obavlja se sa Evropskom unijom; 70% investicija dolazi iz EU. Kompanije iz EU u Srbiji zapošljavaju više od 200.000 radnika.
Srbija je od 2010. godine dobila više od 10 milijardi evra finansijske podrške od EU, uključujući više od 3,3 milijarde evra grantova. Ipak, smatram da je veoma redukcionistički fokusirati se na našu finansijsku pomoć, jer priroda našeg odnosa nije transakciona. Ne postoji ništa transakciono u vezi sa budućnošću koju želimo za našu decu. I o tome se radi.
Mnogi ljudi u Srbiji veruju da bi članstvom u EU srpski identitet bio izgubljen. Ipak, ćirilica je zvanično pismo u Evropskoj uniji, na primer. Kako komentarišete ove mitove u vezi sa članstvom Srbije u EU?
Moj pokojni svekar Goran Stefanovski je govorio da „identitet nije zacrtan, već se izgrađuje iz dana u dan. Kao i sloboda". Identitet je uporedio sa pričom, mapom, koju bi trebalo redovno prilagođavati, jer ako ne odgovara pejzažu, bićemo izgubljeni.
Jedna priča o mom identitetu, koji nikada nisam osetila potrebu da prilagođavam, jeste da sam odgajana da verujem da sam Evropljanka mnogo pre nego što je moja zemlja pristupila EU. U vreme pristupanja EU, završavala sam master studije u Francuskoj i kada mi je kolega sa studija rekao: „Čestitam, sada si Evropljanka", osetila sam potrebu da ga ispravim: „Danas se moja zemlja pridružuje EU, ali ja sam oduvek bila Evropljanka".
I Srbija i moja domovina su stari evropski narodi i to niko ne može da oduzme (bez obzira na sve predrasude i stereotipe o našim zemljama, i regionu u celini). Naše evropejstvo je već u našem DNK i ne dolazi na štetu ostatka našeg identiteta, naših drugih priča - bez obzira da li smo u EU ili na putu ka njoj. Do danas pišem ćirilicom i pričam bugarski sa porodicom i prijateljima - ono što se promenilo je da su oba sada priznata kao jedan od zvaničnih jezika i jedno od zvaničnih pisama Evropske unije. Višejezičnost i različitost se neguju i štite u EU, otuda i naš moto: ujedinjeni u različitosti.
Od prošle godine ste zamenica šefa Delegacije EU. Kako ste se navikli na život u Srbiji?
Stigla sam pre devet meseci, ali imam osećaj da sam ovde mnogo duže: delom zbog veoma intenzivnog rada, a delom zato što se osećam skoro kao kod kuće. Postoje delovi Beograda koji me mnogo podsećaju na Sofiju, drugi na Skoplje gde sam živela pre više od decenije (ali da preduhitrim Vaše pitanje - da, Beograd je lepši grad). A onda je potreban samo nepogrešivi miris hodnika pojedinih zgrada, kuvana kafa ili rascvetale lipe da me vrate u detinjstvo. Radujem se što ću više putovati po Srbiji i otkrivati više njenih lepota.
Volite i često posećujete kulturna dešavanja u Beogradu. Šta vam se najviše dopalo i šta mislite o srpskoj kulturnoj sceni?
Ovo je jedna od stvari koje najviše volim u Beogradu i Srbiji uopšte: bogatstvo kulturnog i umetničkog života. Takođe sam u prilično privilegovanoj poziciji jer razumem srpski (mnogo bolje nego što govorim) i mogu da uživam ne samo u koncertima, umetničkim izložbama i plesnim performansima, već i u pozorišnim predstavama. Prijatno sam se iznenadila kada sam videla koliko su pune pozorišne i koncertne sale. Toliko je neverovatno talentovanih srpskih umetnika i reditelja da je teško izdvojiti nekog posebno. Nije ni čudo što je Srbija jedan od najuspešnijih korisnika programa Kreativna Evropa, ima toliko toga da ponudi! Ovo treba negovati i slaviti.
I da se vratim na pitanje identiteta - kultura je ta istinita, moćna i autentična priča. Nešto što nas spaja, razlikuje i govori nam ko smo. Kultura u Evropi je uvek u množini - jer toliko različitih kultura pripada ovom kontinentu. Evropska kultura je raznolika i različita, a istovremeno je i zajednička osnova.
(EURACTIV.rs)