Državni udar u Nigeru je uglavnom uzrokovan neokolonijalnim odnosom između Francuske i afričkog kontinenta, rekao je bivši francuski ambasador Žerar Araud, kritikujući nedostatak jedinstva EU prema jasnoj strategiji za Afriku.
Vojni udar u Nigeru doveo je do toga da je general Abdourahamane Tiani zbacio i zarobio demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma.
Kriza proizilazi iz „odbijanja francuskog prisustva u zemlji", rekao je Žerar Araud u intervjuu za EURACTIV. On kaže da je uzrok i frustracija lokalnog stanovništva zbog nasleđa „Francafrikue", termina koji se koristi za opisivanje bliskih i „incestuoznih" ekonomskih i diplomatskih veza koje Francuska ima sa bivšim afričkim kolonijama.
Araud, iskusni ambasador koji je obavljao funkcije u Ujedinjenim nacijama, Vašingtonu i Izraelu, ranije je bio generalni direktor za političke i bezbednosne poslove u francuskom ministarstvu spoljnih poslova.
U afričkim državama sa francuskom kolonijalnom prošlošću, „svedoci smo pobune mladih" protiv Francuske i njihovih nacionalnih vlada, za koje se smatra da su francuske marionete u regionu, rekao je Araud.
Prema rečima diplomate, gnev protiv Francuza je povezan sa demografskim procvatom i ekstremnim siromaštvom, što je značajno opteretilo nacionalne vlasti.
Vojna operacija „Barkhane" propala
Francuska je imala vojno i ekonomsko prisustvo u Sahelu tri veka, kolonizujući zemlje uključujući Obalu Slonovače, Gvineju, Senegal i Sudan, između ostalih.
Nezavisnost 1960-ih nije u potpunosti prekinula veze sa Francuskom, a vojne intervencije zemlje kroz operacije Serval i Barkhane tokom proteklih 10 godina signalizirale su napore Francuske da ostane relevantna sila u regionu.
Operacija Serval 2012-13, koja je imala za cilj potiskivanje džihadističkih pobunjenika na severu Malija, smatrana je uspehom tako da su francuski vojnici u zemlji dočekani kao „borci za slobodu", izjavio je Araud za EURACTIV.
„Međutim, svaka oslobodilačka vojska postaje, posle nekog vremena, okupator", smatra diplomata.
Devetogodišnja operacija Barkhane, koja je prvi put sprovedena 2014. godine, imala je širi mandat od Servala i nastojala je da se bori protiv džihadizma u celom regionu Sahela. Francuski vojnici su „odradili ogroman posao u neverovatno teškim okolnostima", ali nisu uspeli da stanu na kraj teroru džihadista, objasnio je on.
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na postepeno ukidanje operacije u novembru 2022.
„Tvrdim da je Barkhane zapravo ojačao džihadiste, koji su se udružili sa drugim terorističkim i etničkim grupama čija je jedina opsesija smrt zapadnih vojnika", rekao je Araud.
To je doprinelo širenju narativa širom Burkine Faso i Malija, od kojih su obe poslednjih godina takođe doživele vojne udare. Ispada da je Francuska zapravo podržavala uspon džihadističkih grupa, dodao je diplomata.
„Normalizujte" odnose
Zatvaranje kasarni francuske vojske u Nigeru odavno je zakasnilo, tvrdi Araud.
„Imati vojne baze signal je da žele da se mešaju u afrička pitanja.
Na neki način, „Niger je za Francusku ono što je Avganistan za SAD", rekao je on, dodajući da je krajnje vreme da se normalizuju političke i ekonomske veze, a da Francuska tretira svoje afričke kolege kao suverene nacije.
„Ostavite to diplomatama i kompanijama", dodao je on, „i potpuno se rešite vojnog prisustva", kazao je.
Odsustvo bilo kakvog jasnog evropskog jedinstva oko zajedničke afričke strategije takođe doprinosi haosu koji region trenutno doživljava, objasnio je Araud. Dok je EU ključni donator razvojne pomoći, zemlje EU ne pričaju iste priče o svom pristupu Sahelu.
To, tvrdi on, dovodi do evropskog „neuspeha". Nemačka i Italija, koje su takođe imale vojne kontingente u Nigeru, takođe moraju da se preispitaju.
Da li je Francuska na kraju izgubila od Rusije, koja se širi nadaleko u regionu, posebno preko privatne Vagnerove jedinice?
„Rusija samo surfuje po talasu", aludirao je Araud, dodajući da Bela kuća nije našla dokaze da Rusija stoji iza puča.
Okretanje Vagnerovim plaćenicima ne odgovara nijednoj velikoj ruskoj strategiji u Africi, rekao je on, dodajući da je ona „samo oportunistička" bez očiglednih ekonomskih interesa.
Region Sahela je jedan od najsiromašnijih na svetu, lišen značajnih resursa. Čak i uranijum, koji kopa francuski nuklearni mogul Orano, ostaje bogat izvor širom sveta, sa rezervama u Rusiji.
Nismo se vratili na hladnoratovsku situaciju, naglasio je.
„Postoji konfrontacija sa Rusijom, iako ona nije ni blizu tako moćna kao SSSR.
Umesto toga, sukobljene sile u regionu ilustruju „arhaičan pristup onome što čini moć u Sahelu", dinamiku koja se mora hitno promeniti, ako se želi pronaći više stabilnosti.
(EURACTIV.rs)