Sastanak vrha članica NATO-a u Vilnjusu najavljivan je kao istorijski, ali njegovi odjeci nisu veliki. Ipak napravljeni su određeni pomaci po pitanju manje izvesnog članstva Ukrajine i vrlo izglednog članstva Švedske.
Iako najavljivan kao istorijski, dvodnevni samit NATO-a u Vilnjusu bio je, može se reći, sve samo ne to.
Kada se podvuče crta ispod sastanaka šefa država ili vlada 31 članice Severnoatlantskog saveza, vidi se da ključnih odluka na samitu zapravo i nije bilo.
Mnogi ovaj samit po ishodu već sada upoređuju s onim koji je 2008. godine održan u Bukureštu, a s kojeg su, ako izuzmemo pozivnice Hrvatskoj i Albaniji da pristupe Savezu - ostalim zemljama koje čekaju na članstvo poslate samo uopštene poruke o "otvorenim vratima".
Zelenski razočaran
Prvi i medijski svakako najzanimljiviji slučaj je onaj Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je do kraja verovao da će njegova zemlja u Vilnjusu dobiti, ako ne pozivnicu, ono bar jasne smernice prema članstvu u NATO-u.
Ipak, na kraju je Ukrajina dobila samo obećanje da će jednog dana ući u NATO, ali tek, kako je rekao šef NATO-a Jens Stoltenberg, "kada se ispune uslovi". U praksi, prokomentarisali su analitičari, to znači da bi Ukrajina pred vratima NATO-a možda mogla ostati i večno, a sasvim sigurno godinama.
Toga se, izgleda boji i sam Zelenski koji je pre nekoliko dana, kada je postalo jasno da Kijev u Vilnjusu neće dobiti nikakve vremenske odrednice, ocenio da NATO očigledno nema volje za primanjem Ukrajine. Ukrajinski predsednik otišao je i korak dalje i na postu na Tviteru napisao kako strahuje da bi se budući status Ukrajine mogao određivati za pregovaračkim stolom Rusije i Zapada.
"To znači da je ostavljen otvoren prozor mogućnosti kako bi se o ukrajinskom članstvu u NATO-u pregovaralo s Rusijom. Za Rusiju to znači motivaciju da nastavi s terorom", požalio se Zelenski na Tviteru.
Primanje Ukrajine u NATO visi u vazduhu čak i kada rat prestane
Ipak, ne može se reći da Ukrajina u Vilnjusu nije dobila baš ništa. Iako je samo članstvo u NATO-u Kijevu je na vrlo dugom štapu,Ukrajina je dobila još jednu podršku NATO-a u svom obrambenom ratu protiv Rusije.
Takođe, obećane su joj nove isporuke oružja i municije. Ukinuta joj je obveza Akcionog plana za članstvo (MAP), čime bi i njen eventualni ulazak u NATO jednog dana trebalo da bude jednostavniji i brži. Osnovano je i novo Veće NATO - Ukrajina.
Ipak što se samog članstva u Severnoatlantskom savezu tiče, ono je ostalo da visi u vazduhu. Teoretski, čak i kada se završi rat i kada se redefinišu odnosi Kijeva i Moskve, bilo koja članica NATO-a može reći da Ukrajina "još ne ispunjava uslove" i uskratiti joj ulazak u Savez. Po tome, ishod samita gotovo da se i ne razlikuje od onog u Bukureštu prije 15 godina.
(EURACTIV.rs)