Veruje se da je Vagner pomogao Rusiji da pripoji Krim 2014. i da je vodio neke od njenih najkrvavijih nedavnih bitaka, što je bilo ključno za osvajanje istočnog grada Bahmuta za Rusiju.
Plaćenička grupa Vagner više ne „učestvuje ni u jednom značajnom kapacitetu u podršci borbenim operacijama u Ukrajini", rekao je portparol Pentagona.
Ovo dolazi nekoliko nedelja nakon 24-časovne pobune plaćenika u Rusiji - što je predstavljalo izazov autoritetu predsednika Vladimira Putina.
Veruje se da je Vagner pomogao Rusiji da pripoji Krim 2014. i da je vodio neke od njenih najkrvavijih nedavnih bitaka, što je bilo ključno za osvajanje istočnog grada Bahmuta za Rusiju.
Prema sporazumu kojim je okončana junska pobuna, Vagnerovim borcima je rečeno da mogu da se pridruže redovnoj ruskoj vojsci ili da krenu u Belorusiju sa svojim vođom Jevgenijem Prigožinom.
Ali ranije ove nedelje, Kremlj je saopštio da se Putin sastao sa Prigožinom u Moskvi samo nekoliko dana nakon pobune. Putin insistira na tome da je svoju ponudu jasno izneo borcima tokom tog sastanka.
Govoreći za ruski dnevnik Komersant u četvrtak, Putin je rekao da su oni mogli da izaberu da "nastave svoju službu" za rusku regularnu vojsku.
„Njih bi predvodila osoba koja je sve to vreme bila njihov pravi komandant", nastavio je, očigledno misleći na sebe.
Putin je takođe naglasio da ne postoji pravni okvir za privatne vojne organizacije i otvoreno je izjavio: „Vagner ne postoji".
Ranije tokom dana, američki predsednik Džo Bajden rekao je na konferenciji za novinare u Finskoj da Prigožin treba da pripazi na trovanje nakon pobune.
„Samo Bog zna šta će verovatno da uradi. Nismo sigurni ni gde je i u kakvim je odnosima sa Putinom. Da sam na njegovom mestu, pazio bih šta jedem. Držao bih oko na mom meniju", rekao je Bajden.
Govoreći nakon samita sa nordijskim liderima u Helsinkiju, on je takođe rekao da ne postoji mogućnost da Putin dobije rat u Ukrajini.
„On je već izgubio taj rat", rekao je predsednik.
Bajden je sugerisao da će ruski predsednik na kraju „odlučiti da nije u interesu Rusije, ekonomski, politički ili na neki drugi način da nastavi ovaj rat. Ali ne mogu tačno da predvidim kako će se to desiti".
On je takođe izrazio "nadu i očekivanje" da će Ukrajina dovoljno napredovati u svojoj trenutnoj kontraofanzivi da bi došlo do mirovnog rešenja pregovaranjem.
Ali više od mesec dana nakon dugo planirane ukrajinske kontraofanzive, neki Ukrajinci i njihovi saveznici izražavaju zabrinutost zbog sporog napretka kijevskih trupa.
Drugi veruju da će se ruska odbrana na kraju slomiti, što će omogućiti Ukrajini da zauzme strateški značajnu teritoriju i napreduje ka Krimu koji je zauzela Rusija.
Ukrajina je dugo tražila od zapadnih saveznika da pruže veću vojnu pomoć kako bi joj pomogli u otporu protiv ruske invazije.
Iako nije dobila vremenski okvir za članstvo u NATO-u na nedavnom samitu u Litvaniji, dobila je od članica G7 dugoročni bezbednosni okvir kako bi se zaštitila od ruske agresije.
Komandant ukrajinske vojske Oleksandr Tarnavski je u četvrtak rekao američkoj televiziji CNN da je vojska primila prvu pošiljku kasetne municije koju su SAD obećale u kontroverznom potezu, što će napraviti značajnu razliku za Ukrajinu na prvoj liniji fronta.
„Upravo smo ih dobili, još ih nismo koristili, ali oni mogu radikalno da promene bojno polje", rekao je Tarnavski.
(EURACTIV.rs)