Većina zemalja EU okleva ili je aktivno protiv nekih od ključnih predloga reformi izbornog zakona koje je predložio blok, pokazuju rezultati ankete koju je sprovelo švedsko predsedništvo.
U ovaj dokument, koji je procurio, EURACTIV je imao uvid.
Reformu izbornog zakona EU, koja je ostala nepromenjena od uvođenja direktnih izbora 1979. godine, Evropski parlament je izglasao u maju 2022. U tekstu koji je Parlament usvojio predlaže se stvaranje transnacionalnih lista na kojima bi se biralo 27 poslanika iz celog sveta, bloka, kao i davanje mogućnosti građanima EU da navedu svog preferiranog kandidata za predsednika Evropske komisije.
Prethodne pokušaje reforme izbornog zakona, koji postavlja režim koji određuje kako i ko se bira Evropski parlament, srušile su nacionalne vlade oprezne u pogledu bilo kakvog pokušaja „evropeizacije" izbora.
Istraživanje, koje je sprovela švedska vlada, čije je šestomesečno rotirajuće predsedavanje Savetom završeno prošle nedelje, zasnovano je na konkretnim definicijama ili delovima predloga, na koje su zemlje članice mogle da odgovore: „Prihvatljivo", „O čemu će se raspravljati", „Nije prihvatljivo ", „Još nema pozicije" ili „Nema indikacija".
O rezultatima se razgovaralo među ministrima EU tokom sastanka Saveta za opšte poslove krajem juna.
U procurelom dokumentu se sugeriše da je od svih predloženih reformi najjače protivljenje mogućnosti da se građanima EU da mogućnost da navedu svog preferiranog kandidata za predsednika Evropske komisije. Samo jedna zemlja je za, pet traži dalju diskusiju, a 14 je protiv.
Za „listu širom Unije" samo tri su za, sedam traži dalju diskusiju, a 11 je protiv.
Što se tiče snižavanja starosne granice za glasanje, samo sedam zemalja je bilo za postavljanje na 16 godina, dok je još sedam reklo da žele dalje da razgovaraju o tome, a 10 je bilo protiv.
Sličan trend je bio i kod pitanja da li se minimalna starost kandidata spušta na 18 godina.
Što se tiče glasanja putem pošte, uključujući i građane EU u trećim zemljama, samo pet je bilo za, šest je bilo potrebno još diskusije, a 12 je bilo protiv.
Više podrške dobio je predlog za uspostavljanje zajedničkog praga koji bi zahtevao da stranka ili kandidat dobije najmanje 5% glasova na nacionalnom nivou da bi osvojio mesto, uz 17 zemalja za.
Francuski predlog
Kao odgovor na anketu, francuska vlada je pripremila „Konsolidovanu verziju predloga", u koji je EURACTIV takođe imao uvid.
U svom dokumentu, francuske vlasti predlažu kompromis o transnacionalnim listama koji bi rezultirao da se glasovi koje dobiju liste kandidata registrovanih u nacionalnim izbornim jedinicama, koriste za izbor poslanika u izbornoj jedinici širom EU.
Francuski predlog nije precizirao mogućnost da građani naznače predsednika Evropske komisije.
(EURACTIV.rs)