Tokom proteklih nedelja, Francuska je sa svojim partnerima Velikom Britanijom, Amerikom i Nemačkom radila na izradi bezbednosnih garancija ili obaveza prema Kijevu, međutim, neke zemlje članice EU se čvrsto drže svoje neutralnosti.
Očekuje se da će lideri EU u četvrtak (29. juna) razgovarati o budućim bezbednosnim obavezama koje bi Unija mogla da obezbedi Ukrajini, prema najnovijem nacrtu zaključaka samita EU koji će se održati ove nedelje, a u koji uvid imao EURACTIV.
„Evropska unija i zemlje članice spremne su da zajedno sa partnerima doprinesu budućim obavezama prema Ukrajini po pitanju bezbednosti, što će pomoći Ukrajini da se dugoročno brani od agresije i odupre se destabilizaciji", navodi se u najnovijem nacrtu zaključaka.
„S tim u vezi, oni će vrlo brzo razmotriti modalitete takvog doprinosa", navodi se u aktuelnom tekstu, bez navedenih detalja šta bi to moglo da podrazumeva.
Formulacija, koju je Francuska iznela prošle nedelje, prema mišljenju nekoliko diplomata EU, odnosi se na govor francuskog predsednika Emanuela Makrona na konferenciji GLOBSEC-a prošlog meseca.
Makron je u Bratislavi pozvao ukrajinske partnere da rade na izradi „bezbednosnih garancija" za Kijev.
Tokom proteklih nedelja, Francuska je sa svojim partnerima Velikom Britanijom, Amerikom i Nemačkom radila na izradi takvih bezbednosnih garancija ili obaveza prema Kijevu.
U onome što bi moglo da liči na američke obaveze prema Izraelu, ova uveravanja bi mogla imati oblik dugoročnog obećanja podrške, uključujući vojnu pomoć, kako bi se pomoglo boljem opremanju i obuci oružanih snaga Kijeva da bi bile u stanju da odvrate svaki budući napad.
Zamenik ministra spoljnih poslova Litvanije Mantas Adomenas rekao je na događaju Prijatelji Evrope u Viljnusu ranije ovog meseca da davanje „bezbednosnih garancija" Ukrajini znači „dugoročnu posvećenost podršci. Ništa više od toga".
Uloga EU nejasna
Od lidera EU se sada očekuje da „razjasne" ili „tumače" šta bi mogle biti te „bezbednosne obaveze", pošto su brojne zemlje članice tražile pojašnjenja, rekle su tri diplomate EU za EURACTIV.
Nije jasno kakva bi mogla biti uloga EU - ni zemalja članica, posebno onih neutralnih, rekle su diplomate i dodale da Pariz to nije precizirao.
„Niko ne zna tačno kakve bezbednosne obaveze, kako ih obezbediti, kako ih finansirati?" požalio se jedan od diplomata EU.
„To je kao otvaranje Pandorine kutije", rekao je on, ukazujući na činjenicu da Unija nema jasan okvir odbrambene politike, niti koherentan pristup odbrambenoj politici.
Drugi diplomata EU je rekao da „ono što razumemo jeste da Makron želi da istakne ulogu EU", dok je treći objasnio da „neke zemlje članice žele da se postaraju da to ni na koji način ne bude u suprotnosti sa transatlantskom debatom, posebno uoči samita NATO-a u Viljnusu kasnije ovog meseca".
EU takođe pomaže Ukrajini preko vanbudžetskih sredstava Evropskog mirovnog fonda, koji se koristi za nadoknadu isporuka oružane i druge pomoći zemalja članica Kijevu.
EU radi na ubrzanju isporuke oružja Ukrajini pritiskajući zemlje članice da zajednički nabavljaju opremu, posebno municiju i projektile, kao i svoju industriju zarad povećanja proizvodnje municije.
Neke zemlje članice veruju da bi buduće bezbednosne obaveze koje pruža sama EU mogle da budu „preimenovanje" postojećih aktivnosti EU.
Istovremeno, diskusija će verovatno biti neprijatna za neutralne zemlje članice EU.
U tekstu se navodi da će „ove obaveze biti preuzete uz puno poštovanje bezbednosne i odbrambene politike pojedinačnih zemalja članica, uzimajući u obzir bezbednosne i odbrambene interese svih zemalja članica", kao potez koji bi trebalo da omogući svakoj zemlji da odluči o svom doprinosu, prema sopstvenim zakonima i tradicijama.
Austrija, Malta i Irska su neutralne zemlje. Mađarska je izjavila da će ostati neutralna po pitanju rata u Ukrajini i odbila je da je vojno podrži.
(EURACTIV.rs)