Indijski premijer dočekan je najvišim državnim počastima. Iako je poseta Modija SAD-u propraćena i protestima, pozdravila ju je velika i uticajna dijaspora koja uključuje mnoge izvršne direktore Silicijumske doline.
Američki predsednik Džo Bajden pozdravio je američko-indijske veze, tokom proslave koju je u četvrtak organizovao zbog posete premijera Narendre Modija, što je uključivalo svečani marš, vojne počasti, kao i raskošnu vegetarijansku večeru.
Modi, koji je u državnoj poseti, obratio se i američkom Kongresu, gde je dobio ovacije. SAD, koje su Modiju odbile vizu zbog zabrinutosti za ljudska prava u Indiji pre nego što je postao premijer, sada ga vide kao ključnog saveznika.
Vašington je Indiju dugo posmatrao kao protivtežu rastućem uticaju Kine u Indo-Pacifiku, iako Delhi nikada nije bio u potpunosti zadovoljan tom oznakom.
Obraćajući se Kongresu, Modi nije naglasio da je u pitanju Kina, ali je spomenuo „tamne oblake prinude i konfrontacije koji bacaju senku na Indo-Pacifik". Premije nije spomenuo Rusiju ili ko je započeo rat, rekavši umesto toga: „Sa sukobom u Ukrajini, rat se vratio u Evropu".
Indija do sada nije direktno kritikovala Rusiju, za šta analitičari kažu da je u velikoj meri posledica njene ogromne zavisnosti od ruske odbrane i uvoza nafte i njenih „proverenih veza" sa Moskvom.
Ovo je zateglo odnose između Vašingtona i Delhija, ali je Bajden odlučio da se fokusira na to što su veze između dve zemlje jače nego ikad, kako je rekao. Otišao je toliko daleko da je to nazvao „jednim od odlučujućih odnosa 21. veka".
Modi se složio, rekavši američkom Kongresu da je ovo okupljanje dve velike svetske demokratije. On je rekao i da će prijateljstvo dve zemlje biti "korisno za jačanje snage celog sveta". Takođe, dodao je da je sveobuhvatnom i globalno-strateškom partnerstvu dve zemlje dodato "novo poglavlje".
Međutim, nisu svi na to gledali blakonaklono.
Indijski premijer je izložen sve većim kritikama, jer je njegova hinduistička nacionalistička vlada optužena da ne čini dovoljno da zaštiti manjine od nasilja i diskriminacije. Ali iako je poseta Modija SAD-u propraćena protestima, pozdravila ju je i velika i uticajna dijaspora koja uključuje mnoge izvršne direktore Silicijumske doline.
Jedan broj liberalnih demokrata je, međutim, bojkotovao njegov govor u Kongresu. Među njima je bila i predstavnica Aleksandrija Okasio-Kortez, koja je na Tviteru napisala da državne posete - najviši diplomatski protokol u SAD - ne treba nuditi pojedincima iz država sa "duboko zabrinjavajućim stanjem ljudskih prava".
Osim pompe i parade, napretka je bilo i po pitanju trgovine. Dve zemlje su se složile da prekinu šest nerešenih sporova u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i najavile dogovore sa Dženeral elektrikom i Mikronom.
Modi je takođe napravio izuzetak u vezi sa odgovaranjem na pitanja novinara - nešto što gotovo nikada nije uradio otkako je postao premijer Indije 2014. godine.
Na pitanje o zabrinutosti za ljudska prava u Indiji, rekao je da „demokratija teče našim venama" i da u Indiji „apsolutno nema prostora za diskriminaciju", čak i kada su se demonstranti okupili ispred Bele kuće da se suprotstave njegovoj poseti.
(EURACTIV.rs)