Čini se da je najava plana za izbore na okupiranoj teritoriji poslednji pokušaj Moskve da poruči da je situacija stabilna. Prošle godine proglasila je aneksiju četiri ukrajinske provincije, iako ne kontroliše u potpunosti nijednu.
Rusija je u četvrtak (15. juna) objavila planove u vezi sa organizovanjem izbora u okupiranim delovima Ukrajine za samo tri meseca, što je poslednji pokušaj Moskve da signalizira da je ovaj region pod njihovom kontrolom, iako je ukrajinska kontraofanziva potisnula njene snage u nekim oblastima.
Ruska državna novinska agencija TASS citirala je predsednicu ruske Centralne izborne komisije Elu Pamfilovu koja je rekla da su i Ministarstvo odbrane i Federalna služba bezbednosti (FSB) zaključili da će glasanje biti moguće održati u septembru.
Čini se da je najava plana za izbore na okupiranoj teritoriji pokušaj Moskve da poruči da je situacija u Ukrajini, s njihove strane, stabilna.
Rusija je prošle godine proglasila aneksiju četiri ukrajinske provincije, iako ne kontroliše u potpunosti nijednu od njih i ne drži glavna naseljena mesta u dve.
Kijev kaže da bi svi izbori koje Rusi organizuju na teritoriji Ukrajine bili nevažeći i nezakoniti.
Veliki test ofanzive Ukrajine tek predstoji. Rusija je imala nekoliko meseci da pripremi svoju odbranu. Ukrajinske trupe tek treba da stignu do najtežih ruskih odbrambenih položaja, koja su udaljena od linije fronta.
Veruje se da je Kijev pripremio napad sa oko 12 brigada i hiljadama vojnika u svakoj od njih, od kojih većina koristi nedavno pristigla oklopna vozila sa Zapada. Samo deo njih je do sada bio angažovan.
Rusija je, sa svoje strane, objavila slike zapadnih tenkova i oklopnih vozila za koje kaže da ih je uništila ili zarobila.
Ukrajinska kontraofanziva je u ranoj fazi, a vojni stručnjaci kažu da odlučujuće bitke tek predstoje. Ali leševi ruskih vojnika i izgorela oklopna vozila pored puta u selima koja su nedavno ponovo zauzele ukrajinske trupe svedoče o najvećem napretku Kijeva od prošle godine.
„Naš herojski narod, naše trupe na liniji fronta suočavaju se sa veoma teškim otporom", rekao je Zelenski u intervjuu za NBC News u Kijevu. „Jer kada bi Rusija izgubila ovu kampanju od Ukrajine, rekao bih, to bi zapravo značilo gubitak rata."
Zelenski je rekao da su vesti sa prvih linija „generalno pozitivne, ali veoma teške", navodi se u delimičnom transkriptu intervjua.
Nastavljajući kampanju za vojnu pomoć, Zelenski je u video obraćanju pozvao švajcarski parlament da dozvoli drugim državama da ponovo izvoze oružje proizvedeno u Švajcarskoj u Ukrajinu, rekavši da bi takav potez neutralne zemlje bio od vitalnog značaja.
Rojters je u protekla dva dana stigao do sela Neskučne i Storoževa, pružajući prvu nezavisnu potvrdu ukrajinskog napredovanja nekoliko kilometara južno duž reke Mokri Jali na teritoriji koju je Rusija držala od ranih dana svoje invazije prošle godine.
Nekoliko tela ruskih vojnika ležalo je na ulicama razrušenih i opustošenih sela. Ukrajinski vojnici u Storoževu rekli su Rojtersu da su tamo ubili oko 50 Rusa i zarobili četvoricu.
Ukrajinska vojska, koja je strogo ćutala o kampanji više od nedelju dana, oglasila se u četvrtak kako bi se pohvalila uspesima, održavši svoj prvi brifing za medije od početka kontraofanzive.
Trupe su do sada zauzele najmanje sedam naselja i 100 kvadratnih kilometara teritorije u dva velika napada na jugu, rekao je brigadni general Aleksij Hromov.
„Spremni smo da nastavimo borbu za oslobađanje naše teritorije, čak i golim rukama", rekao je on.
Vojska na južnom frontu napredovala je do 7 km u oblasti duž reke Mokri Jali, kao i do 3 km na drugoj osovini zapadnije u blizini sela Mala Tokmačka, saopštili su ukrajinski vojni zvaničnici.
Oni su takođe opisali napredak na istoku oko razorenog grada Bahmuta, koji je Moskva zauzela prošlog meseca kao svoju jedinu veliku nagradu za ogromnu zimsku i prolećnu ofanzivu koja je dovela do najkrvavije kopnene borbe u Evropi od Drugog svetskog rata.
Ruski predsednik Vladimir Putin insistirao je ove nedelje da ciljevi Moskve u Ukrajini ostanu nepromenjeni. Tvrdio je da su ruske snage Ukrajincima nanele 10 puta više žrtava nego što su pretrpele.
Afrički plan
Afrički lideri čije su zemlje teško pogođene posledicama rata, koji je poremetio snabdevanje žitom i drugim namirnicama, pogoršao inflaciju cene hrane i krizu gladi, spremni su da posreduju u sukobu.
Predsednik Senegala Meki Sal i predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa predvode delegaciju uključujući lidere Zambije, Komorskih ostrva i premijera Egipta koja će otputovati u Kijev u petak i u Sankt Peterburg u subotu.
U okvirnom dokumentu, koji nije javno objavljen, navodi se da je cilj misije „promovisanje značaja mira i podsticanje strana da pristanu na proces pregovora vođen diplomatijom".
„Sukob, kao i sankcije koje su Rusiji postavili glavni trgovinski partneri (afričkog) kontinenta, imali su negativan efekat na afričke ekonomije i sredstva za život", navodi se u saopštenju.
U dokumentu se navodi niz mera koje bi afrički lideri mogli da predlože u okviru prve faze njihovog angažovanja sa zaraćenim stranama. Te mere bi mogle da obuhvataju povlačenje ruskih trupa, uklanjanje taktičkog nuklearnog oružja iz Belorusije, suspenziju primene naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda protiv Putina i ublažavanje sankcija.
„Gore pomenute mere treba da imaju za cilj da olakšaju stvaranje ambijenta pogodnog za prekid vatre, a to će omogućiti stranama da izgrade poverenje i da razmotre formulisanje svojih strategija za obnovu mira", navodi se u dokumentu.
Sporazum o prekidu neprijateljstava mogao bi da usledi i trebalo bi da bude praćen pregovorima između Rusije i Zapada, navodi se u dokumentu. Ti razgovori bi morali da tretiraju pitanja poput raspoređivanja sistema naoružanja srednjeg dometa, taktičkog nuklearnog oružja i sistema biološkog oružja.
Od izbijanja rata, Afrika je bila u centru ponovnog nadmetanja za uticaj između Rusije i Kine s jedne strane i zapadnih zemalja koje pozivaju na osudu Moskve s druge.
(EURACTIV.rs)