Nova rumunska vlada pokrenuće prošireni plan u narednim mesecima kako bi naterala Austriju da ukloni veto na dugo željeno pridruživanje zemlje Šengenu, rekao je socijaldemokratski premijer Marsel Čolaku za EURACTIV.com.
Čolakua su u četvrtak imenovala dva doma rumunskog parlamenta za premijera da predvodi koalicionu vladu sa Nacionalno liberalnom partijom (PNL – EPP) nakon dogovorene rotacije vlade.
Nakon pridruživanja EU 2007. godine, Bukurešt je tražio pristup šengenskoj zoni EU bez pasoša, ali se na svakom koraku suočavao sa mnogim preprekama. Krajem 2022. godine, njen pokušaj pristupanja, koji zahteva jednoglasnost država članica, blokirala je Austrija, koja je kao razlog navela povećan broj tražioca azila iz trećih zemalja koji ulaze u zemlju preko Rumunije.
Ali Čolaku je prevazišao to pitanje, visoko na njegovom dnevnom redu.
“Zamoliću novog ministra unutrašnjih poslova [Katalin Predoju] i novog ministra spoljnih poslova [Luminita Odobesku] da predstave prošireni plan za naredne mesece da vidimo šta može da se učini kako bi se promenio veto koji je postavila desničarska vlada iz Austrije“, rekao je Čolaku za EURACTIV u u ekskluzivnom i jednom od prvih intervjua koji je dao od kada je na novoj poziciji.
Lider socijaldemokrata je izbegavao bilo kakva predviđanja u vezi sa datumom pristupanja kako ne bi stvarao “lažna očekivanja”.
“Imali smo šansu prošle godine, nadležni su propustili tu priliku. To ne znači da ćemo odustati. Već sam bio u kontaktu sa predstojećom predsedavajućom Španijom u Savetom EU i Evropskom komisijom da vidim šta planiraju da urade po ovom pitanju u drugoj polovini godine“, rekao je Čolaku.
On je dodao da zemlja treba da uči iz prošlogodišnjih grešaka i napomenuo da u novoj vladi odgovorni za ovo pitanje više nisu na svojim pozicijama.
“Moramo da uključimo sve u proces i izradu strategije i da izradimo nacionalnu koaliciju sa svima koji su zainteresovani da pomognu Rumuniji da postigne ovaj cilj. Ako mogu bilo šta da uradim na osnovu tih preporuka stručnjaka, sigurno ću to učiniti“, rekao je on.
Fokus na poljoprivredi, građevinskoj industriji
Upitan o svojim ekonomskim prioritetima, on je naglasio da je cilj njegove vlade da bude na čelu novog industrijskog talasa EU.
“Čvrsto verujem da naš kontinent – a posebno moja zemlja – mora ponovo da postane industrijsko središte sveta, naravno, moderna industrija, energetski efikasna i ekološki prihvatljiva industrija koja nudi dobro plaćene poslove“, rekao je on.
Čolaku je objasnio da će država “odmah intervenisati” u podršci poljoprivredno-prehrambenom sektoru i sektoru građevinskog materijala sa specifičnim mehanizmima finansijske podrške koji su osmišljeni za razvoj industrije.
“Dalje, planiramo da ubrzamo ključne projekte koji su već definisani sa našim strateškim partnerima u energetici, poljoprivredi ili digitalnom sektoru.
On je rekao da će glavni fokus nove vlade biti da “pruži značaj“ ovoj velikoj koaliciji pokretanjem modernizacije Rumunije u ekonomskom i društvenom smislu kako bi se povećao životni standard, stimulisale investicije, razvila infrastruktura i unapredila ekonomija da bi ljudi bili bolje kvalifikovani i bolje plaćeni.
“Predložićemo nove mere kao što su razvoj našeg poljoprivrednog i građevinskog sektora, ubrzanje implementacije projekata finansiranih od strane EU i Fonda za oporavak i otpornost (RRF), posebno u oblasti transporta, i nastojaćemo da budemo prisutniji na evropskim i svetskim tržištima sa rumunskim proizvodima i uslugama“, rekao je on.
Ključno strateško čvorište za NATO
Na radaru je i odbrambena industrija EU i NATO-a, a Čolaku kaže da bi Rumunija mogla da postane “ključno strateško čvorište” kroz “značajna ulaganja” u povećanje i modernizaciju odbrambene industrije, čime bi Rumunija postala održivi igrač NATO i EU u regionu.
“Nadamo se da ćemo takođe da iskoristimo nove objekte stvorene da podrže industriju na evropskom nivou i dodatu vrednost koju pruža Instrument za oporavak i otpornost (RRF). Rumunija ima sirovu infrastrukturu, kvalifikovane radnike, energente i mineralne resurse i strateška je regionalna lokacija za ovakve vrste investicija“, rekao je on.
On je objasnio da će Rumunija nastaviti da bude “pouzdan i predvidljiv“ partner u regionu, koristeći svoju ulogu da ojača poziciju sa svojim saveznicima u jugoistočnom delu Evrope, crnomorskom regionu i Kavkazu.
“Sve te ključne ekonomske mere povezane su sa našom novom vizijom za naciju osmišljenu da od Rumunije napravi ključno regionalno čvorište u partnerstvu sa EU i NATO, obezbeđujući stabilnost u crnomorskom regionu, promovišući demokratiju, podržavajući pristupanje EU Republike Moldavije i aktivno učestvovanje sa svojim saveznicima u obnovi Ukrajine.
Put Moldavije ka EU
Upitan o putu Moldavije prema EU – za koji se Rumunija snažno zalaže – on je izrazio nadu da će “uskoro” toj zemlji biti dozvoljeno da započne zvanične pregovore i dobije pristup fondovima EU koje imaju pretpristupne zemlje.
“Rumunija je prvi investitor u Republici Moldaviji, a mi ćemo razviti nove mehanizme koji će vam omogućiti da to još više razvijete. Zajedno sa drugim partnerima, želimo da proširimo naše ekonomsko prisustvo u regionu i pokažemo da EU omogućava istočnim zemljama da ostvare konvergenciju i postanu relevantni trgovinski akteri“, rekao je on.
On je dodao da je aktuelnoj proevropskoj vladi u Moldaviji, predsednici Maji Sandu i svim Moldavcima koji brane pristupanje EU “potrebna naša podrška i EU da nastave sa reformama koje će ih približiti Uniji“.
Koalicija posle 2024.
Što se tiče unutrašnje politike, Čolaku je rekao da ako se sprovedu planirane reforme sadašnje koalicije, onda bi koalicija trebalo da nastavi “čak i posle izbora 2024. godine”.
“Zaista verujem da u rumunskom političkom okruženju nemamo drugog izbora osim da nastavimo ovim putem […] Nadam se da naši koalicioni partneri razumeju našu zajedničku odgovornost, a oni koji će pokušati da se udruže sa ekstremistima, sa krajnjom desnicom, nisu državnici i najverovatnije će vrlo brzo nestati iz politike jer je takav savez dokaz da su propali”.
“Čak smo odlučili da odložimo izbor nove vlade kako bismo našli rešenja za zahteve profesora. Štaviše, već smo odlučili da smanjimo broj ministarstava i isto ćemo uraditi sa državnim sekretarom“, rekao je on i dodao da će njegova vlada do kraja godine reformisati penzioni sistem, zabraniti posebne penzije i izgraditi novi zakon o javnim platama.
(EURACTIV.rs)