Evropska komisija se uzdržala od predlaganja potpune zabrane prodajnih provizija za finansijske savete u svojoj Strategiji ulaganja na malo (RIS). Predllaže ograničenu zabranu podsticaja na prodaju bez saveta i veću transparentnost.
Komisija je u sredu (24. maja) predložila nova pravila kako bi zaštitila maloprodajne investitore od loših finansijskih saveta i učinila ih privlačnijim za ulaganje na tržištima kapitala.
Domaćinstva iz EU su mnogo manje sklona ulaganju u akcije i druge hartije od vrednosti nego njihove kolege iz SAD, za koje Komisija dugo tvrdi da predstavljaju problem za razvoj evropskog tržišta kapitala.
„Ljudi ne dobijaju uvek najbolje dostupne ponude ili odgovarajuću vrednost za novac", rekao je izvršni potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare, tvrdeći da to obeshrabruje učešće na tržištima kapitala.
„Neki investicioni proizvodi imaju neopravdano visoke troškove", rekao je on.
Problem leži u načinu na koji se mnogi investicioni proizvodi distribuiraju u EU. Finansijski savetnici, na primer banke, često ne dobijaju platu od strane maloprodajnih investitora koje navodno savetuju, već putem provizija od prodaje, takozvanih podsticaja, od dobavljača finansijskih proizvoda.
Ovaj sistem stvara pristrasnost finansijskih savetnika da prodaju proizvode za koje dobijaju najveće podsticaje umesto da prodaju proizvode koji su najpogodniji za maloprodajne investitore.
Neke zemlje, poput Holandije, zabranile su takve podsticaje kako bi bolje uskladile interese savetnika sa interesima maloprodajnih investitora. Istu opciju je razmatrala i Komisija, o čemu svedoči i sama procena uticaja Komisije, koja je zabranu podsticaja smatrala najboljom opcijom politike.
Međutim, ova opcija je odbačena kao „previše ometajuća" za Komisiju.
„U ovoj fazi, veoma smo pažljivo procenili da će biti previše zabrana preko noći", rekla je komesarka, Merid Mekginis.
„Međutim, mi zabranjujemo podsticaje za prodaju samo za izvršenje gde nema saveta", dodala je ona.
Komisija je predložila uvođenje strožih uslova o tome kada se olakšice mogu isplatiti i o vrsti informacija koje moraju biti dostupne malim investitorima. Pored toga, Komisija želi stroža pravila za ljude koji nude finansijske savete preko društvenih medija, takozvane finfluensere.
Teški lobistički napori
Uoči ovog predloga, banke i osiguravajuća društva su snažno lobirali protiv zabrane podsticanja, tvrdeći da bi to ugrozilo njihov poslovni model i široku mrežu regionalnih filijala banaka koje se njome održavaju. Takođe su upozorili na „nedostatak saveta" za maloprodajne investitore koji nisu mogli da priušte da plate finansijske savete.
Nemački i austrijski ministri finansija takođe su intervenisali kod komesarke Mekginis kako bi lobirali protiv zabrane podsticanja.
Opravdavajući odluku da se uzdrži od zabrane podsticanja uprkos sopstvenoj proceni uticaja Komisije, Dombrovskis je tvrdio da je to rezultat javnih konsultacija.
„Moramo da saslušamo sve zainteresovane strane koje odgovaraju na naše javne konsultacije", rekao je on.
Grupe potrošača su, u međuvremenu, nezadovoljne rezultatom, upozoravajući da su pristrasni finansijski saveti doveli do toga da potrošači izgube na hiljade evra, na primer u svojim penzionim planovima, zbog nedovoljnog učinka i previsoke cene proizvoda za ulaganja na malo.
„Komisija se slaže sa našom dijagnozom, ali ostavlja pacijenta u čekaonici bez pružanja velike pomoći zbog velikog pritiska lobija od strane industrije", rekla je u saopštenju Monik Gojens, generalna direktorka evropske organizacije potrošača BEUC.
Evropska bankarska federacija (EBF) bila je nezadovoljna rezultatom iz još jednog razloga. Iako je rekao da „ceni" odluku da se ne primeni potpuna zabrana podsticanja, portparol EBF-a je ipak upozorio da bi promene koje je predložila Komisija mogle „proizvesti remetilački uticaj na evropski finansijski sektor".
Sudeći po oceni Komisije i izboru reči, cilj predloga je izvesna smetnja.
„Vrlo je jasno da status kvo nije prihvatljiv", rekla je komesarka Mekginis na konferenciji za novinare, istakavši da industrija neće dobiti „karticu za izlazak iz zatvora".
Ona je takođe najavila da će Komisija pomno pratiti napredak pravila kako bi proverila da li imaju predviđeni efekat. Prema predlogu, pravila bi se revidirala tri godine nakon usvajanja.
„Stoga, industrija treba da počne da radi sada", rekla je Mekginis.
Dodala je da zatim reč b, zabrana podsticaja, ostaje na stolu.
U sledećem postupku i Evropski parlament i Savet EU koji predstavljaju države članice moraće da formiraju svoja mišljenja o predloženim izmenama.
(EURACTIV.rs)