Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj, predložio je da se doda 3,5 milijardi evra u fond koji se koristi za finansiranje vojne pomoći Ukrajini, rekli su juče izvori iz EU.
Izvori, koji žele da ostanu anonimni, rekli su da je Borelj zatražio od vlada EU da podignu gornju granicu za Evropski mirovni fond (EPF), fond koji je već izdvojio oko 4,6 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini.
Boreljov predlog zahteva odobrenje nacionalnih vlada EU. One su se prošlog decembra složili da bi, „u slučaju potrebe", takvo povećanje moglo biti opravdano.
Fond je osnovan 2021. godine sa ciljem da EU da pomogne zemljama u nabavci vojne opreme. Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu, zemlje članice su odlučile da sredstva fonda iskoriste za nabavku oružja Ukrajini.
Fond je odvojen od budžeta EU, kojem nije dozvoljeno finansiranje vojnih operacija.
Činjenica da su se zemlje EU udružile da kupe oružje i municiju za zemlju u ratu sa Rusijom označila je istorijski korak za blok, koji je decenijama izbegavao uplitanje u odbrambena i vojna pitanja.
Rat je doprineo da je EPF potrošio novac mnogo brže nego što je planirano. Prvobitno je imao budžet od 5 milijardi evra, koji je trebalo da potraje do 2027.godine. Limit je već jednom podignut, za 2 milijarde evra, prošlog decembra.
Fond omogućava zemljama EU koje isporučuju oružje i municiju Ukrajini da povrate deo troškova. Zemlje EU doprinose fondu prema veličini svojih ekonomija.
Visoki zvaničnik EU kaže da je Borelj odlučio da zatraži povećanje jer je fond bio prilično iscrpljen i da je spoljnopolitička služba EU htela da bude sigurna da EPF ima dovoljno novca za finansiranje vojne pomoći drugim zemljama, kao i Ukrajini.
„Moramo da dopunimo fond", rekao je zvaničnik.
„Suština Evropskog mirovnog fonda ima univerzalni karakter. To nije osmislila Ukrajina. Zamišljen je za svaki sukob sa kojim bi Evropska unija mogla da se nosi.
Mađarska postavila uslov
Mađarska će blokirati sledeću tranšu podrške EU u okviru EPF za Ukrajinu i svaki novi paket sankcija Rusiji osim ako Kijev ne ukloni mađarsku banku OTP sa svoje liste ratnih sponzora, rekao je u sredu njen ministar spoljnih poslova.
„Ne možemo da damo zeleno svetlo sve dok je Tužilaštvo na crnoj listi", rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto i dodao da isto važi i za sankcije.
Mađarska je ove nedelje predložila dodelu dodatnih 500 miliona evra iz fonda koji vodi EU, Evropskog mirovnog fonda, za vojnu pomoć Ukrajini.
Ovo bi omogućilo vladama EU da podnesu nove zahteve za nadoknadu oružja i municije koje su donirali Kijevu.
Opravdavajući taj potez, Mađarska je tražila garancije da će i drugi regioni, poput Balkana ili severne Afrike, takođe dobiti novac iz fonda.
Međutim, diplomate EU u Briselu rekle su da je Mađarska, iza zatvorenih vrata, jasno stavila do znanja da je glavni razlog za blokadu stavljanje na crnu listu OTP banke.
Zvaničnici EU rekli su da rade na rešavanju ovog pitanja, uključujući pokušaje da se utvrdi da li je Kijev stavio na crnu listu celu banku ili samo njenu rusku filijalu.
Neke diplomate su frustrirane zbog poteza Mađarske, tvrdeći da ta dva pitanja ne treba povezivati i napominjući da su i druge kompanije iz EU takođe na crnoj listi Kijeva.
„Razgovaraćemo sa Ukrajincima i kao i sa državama članicama (EU), uključujući Mađarsku", rekao je visoki zvaničnik EU.
Mađarska, koja je članica EU i NATO, odbila je da obezbedi bilo kakvu vojnu opremu svom susedu Ukrajini, a takođe je više puta kritikovala sankcije EU protiv Rusije, ali je na kraju podržala sve dosad dogovorene mere.
(EURACTIV.rs)