Lideri zemalja Grupe sedam (G7) planiraju da pooštre sankcije Rusiji na samitu u Japanu ove nedelje, sa koracima usmerenim na energetsku i izvoznu pomoć Ukrajini, rekli su zvaničnici upoznati sa sadržinom predstojećih diskusija.
Nove mere koje su lideri najavili tokom sastanaka od 19. do 21. maja imaće za cilj izbegavanje sankcija koje uključuju treće zemlje i nastojaće da potkopaju buduću rusku proizvodnju energije i obuzdaju trgovinu koja podržava rusku vojsku.
S druge strane, američki zvaničnici takođe očekuju da će članice G7 pristati da prilagode svoj pristup sankcijama tako da, barem za određene kategorije robe, svaki izvoz bude automatski zabranjen osim ako nije na listi odobrenih artikala.
Bajdenova administracija je ranije gurala saveznike G7 da preokrenu pristup grupe sankcijama, koji danas dozvoljava da se sva roba prodaje Rusiji osim ako nije eksplicitno na crnoj listi.
Ta promena bi Moskvi mogla otežati pronalaženje praznina u režimu sankcija.
Iako se saveznici nisu složili da široko primenjuju restriktivniji pristup, američki zvaničnici očekuju da će u najosetljivijim oblastima za rusku vojsku, članice G7 usvojiti pretpostavku da je izvoz zabranjen osim ako se ne nalazi na određenoj listi.
Još uvek se razgovara o tačnim oblastima u kojima bi se ova nova pravila primenjivala.
„Trebalo bi očekivati da se u nekolicini pitanja, posebno u vezi sa ruskom odbrambenom industrijskom bazom, desi ta promena", rekao je američki zvaničnik koji je odbio da bude imenovan.
Precizan dokument zajedničkih deklaracija lidera G7 i dalje je predmet pregovora i prilagođavanja pre nego što bude objavljen tokom samita. G7 čine Sjedinjene Države, Japan, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija. Sednici prisustvuju i Savet EU i šefovi Komisije.
Akcija lidera G7 prema Rusiji dolazi u trenutku kada zapadni saveznici Ukrajine traže nove načine da pooštre već restriktivne sankcije Rusiji, od kontrole izvoza do ograničenja viza i ograničenja cena nafte.
Neki saveznici SAD oduprli su se ideji da se trgovina široko zabrani, a zatim da se izdaju izuzeća po kategorijama.
Evropska unija, na primer, ima svoj pristup i trenutno pregovara o svom 11. paketu sankcija otkako je Rusija napala Ukrajinu, pri čemu je najveći deo fokusiran na ljude i zemlje koje zaobilaze postojeća trgovinska ograničenja.
„Pristup o kojem se ponekad raspravlja, 'prvo sve zabranjujemo i dozvoljavamo izuzetke' neće raditi po našem mišljenju", rekao je jedan visoki zvaničnik nemačke vlade.
"Želimo da budemo veoma, veoma precizni i hoćemo da izbegnemo neželjene efekte."
U međuvremenu, bilo kakva promena, uključujući tezu koja navodi da je određena trgovina zabranjena osim ako nije izričito izuzeta, od strane lidera G7 ne mora nužno dovesti do novih zabrana ili bilo kakve promene u držanju Rusije.
„Ta promena u pretpostavci ne menja suštinu onoga što je dozvoljeno, ali je važna za dugoročnu putanju kuda idemo i restriktivnost celokupnog režima", rekao je američki zvaničnik.
Očekuje se da će Ukrajina, podržana zapadnim naoružanjem i gotovinom, pokrenuti velike kontraofanzivne operacije u narednim nedeljama kako bi pokušala da povrati delove svog istoka i juga od ruskih snaga.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski boravio je ove nedelje u Evropi na sastancima sa papom Franjom, kao i sa liderima Francuske, Italije, Nemačke i Francuske. Očekuje se da će se on obratiti liderima G7, bilo virtuelno ili lično, tokom njihovog samita u Hirošimi, rekli su zvaničnici.
Bivši ruski predsednik, Dmitrij Medvedev, rekao je prošlog meseca da će potez G7 za zabranu izvoza u tu zemlju dovesti do toga da Moskva raskine ugovor o crnomorskom žitu koji omogućava vitalni izvoz žitarica iz Ukrajine. Očekuje se da će sigurnost hrane nakon rata biti glavna tema na G7.
(EURACTIV.rs)