Filipini su dugo morali da postupaju oprezno kada je u pitanju suočavanje sa konkurentskim interesima Pekinga i Vašingtona, što je složeni čin žongliranja koji je bio živopisno prikazan poslednjih nedelja.
April je bio posebno naporan mesec za filipinsku diplomatiju, jer je ta zemlja bila domaćin do sada najvećih zajedničkih vojnih vežbi sa Sjedinjenim Američkim Državama, dok je takođe primila glavnog izaslanika Kine, koja je sve više negodovala - i otvoreno govorila - o odbrambenim vezama arhipelaga.
Pre samo nekoliko godina odnosi SAD i Filipina bili su delikatni.
Tadašnji lider zemlje, Rodrigo Duterte, lansirao je opscene priče protiv američkog kolege Baraka Obame, istovremeno umanjujući značaj dugotrajnih teritorijalnih sporova sa Pekingom i pokušavajući da privuče investicije od svog gigantskog suseda sa severa.
Ali izbor njegovog naslednika, Ferdinanda Markosa mlađeg, prošle godine regulisao je te odnose, delom zato što je Manila postala oprezna prema agresivnijoj Kini.
Markos mlađi, koji se trudi da popravi veze sa istorijskim saveznikom Manilom, sastao se u ponedeljak (1. maja) sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom u Vašingtonu.
Više od 12.000 američkih vojnika pridružilo se vojsci od oko 5.000 Filipinaca u poslednje tri nedelje kako bi učestvovali u do sada najvećim zajedničkim vojnim vežbama „Balikatan", koje su državni mediji u Pekingu označili kao „pokušaj napada na Kinu".
Vrhunac vojne vežbe desio se kada su američke i filipinske snage pucale na lažni neprijateljski ratni brod u Zapadnom filipinskom moru, delu Južnog kineskog mora koji obuhvata ekskluzivnu ekonomsku zonu Filipina.
Upravo kada su te vežbe počele, SAD su takođe ugostile dvojicu visokih diplomata sa Filipina, na razgovorima tokom kojih su se obe strane saglasile da završe mapu puta za SAD kako bi pružile bezbednosnu pomoć svom regionalnom savezniku u narednih pet do 10 godina, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin.
Prošle godine SAD su dale 100 miliona dolara za jačanje odbrambenih sposobnosti te zemlje jugoistočne Azije i njenu vojnu modernizaciju. Takođe, planiraju da izdvoje 100 miliona dolara za unapređenje vojnih baza kojima SAD imaju pristup prema Sporazumu o poboljšanoj odbrambenoj saradnji (EDCA).
U februaru su Filipini dali nova prava američkoj vojsci da doda četiri baze na pet prvobitno obuhvaćenih EDCA sporazumom.
Kina upozorava Filipine
Čini se da je to uznemirilo Kinu. Ranije ovog meseca, ambasador Kine u Manili, Huang Ksilijan, optužio je Filipine da „potpiruju vatru" regionalnih tenzija nudeći Americi širi pristup vojnim bazama, rekavši da je cilj mešanje u kineske poslove sa Tajvanom.
Kineska vladajuća Komunistička partija nikada nije kontrolisala Tajvan, ali smatra ostrvo svojim i više puta je odbijala da isključi mogućnost njegovog prisilnog preuzimanja, što za Manilu predstavlja pretnju i razlog da pojača svoju odbranu uz pomoć Vašingtona.
Izgleda da je Huang takođe pretio filipinskim radnicima (OFW) na Tajvanu, što je izazvalo reakciju na Filipinima.
„Filipinima se savetuje da se nedvosmisleno suprotstave 'nezavisnosti Tajvana' umesto da potpiruju vatru nudeći SAD pristup vojnim bazama u blizini Tajvanskog moreuza, ako vam je iskreno stalo do 150.000 OFW", rekao je Huang.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džonatan Malaja odgovorio je na primedbe kineskog ambasadora rekavši da „Filipini nemaju nameru da se mešaju u pitanje Tajvana" i dodao da EDCA „nije namenjen ofanzivi protiv Kine ili mešanju u tajvansko pitanje."
Uz visoke tenzije zbog komentara ambasadora Pekinga, kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang posetio je krajem aprila Manilu, gde se sastao sa Markosom mlađim i ministrom spoljnih poslova Enrikeom Manalom.
Markos mlađi je najavio „više linija komunikacije" za rešavanje sukoba između dve zemlje oko Zapadnog filipinskog mora, a Manalo se takođe obavezao da će „prevazilaziti poteškoće i mešanje".
Ćin je rekao da se Peking nada da će filipinska strana „na odgovarajući način rešiti pitanja u vezi sa Tajvanom, kao i pomorska pitanja, u skladu sa opštim interesima regionalnog mira i stabilnosti".
Značaj Filipina u Indo-Pacifiku
Analitičari kažu da pozicioniranje Filipina čini arhipelag vitalnim za sve koji žele da projektuju moć preko Pacifika.
„Filipini su ključni u zaštiti interesa nacionalne bezbednosti "dve Kine", kao i bezbednosnih ili strateških interesa Sjedinjenih Američkih Država na Pacifiku", rekao je Aries Arugaj, gostujući saradnik na singapurskom institutu ISEAS-Yusof Ishak.
„I to je razlog zašto su obe supersile veoma osetljive svaki put kada se smatra da Filipini više naginju jednoj ili drugoj", dodao je on.
Ono što je prošli mesec pokazao, dodala je Ana Malindog-Uj, potpredsednica Filipinskog instituta za strateške studije (ACPSSI), jeste da Filipinci „ne žele da budu kompromitovani zbog geopolitičkih interesa i agende Sjedinjenih Američkih Država u regionu ."
Manila je hiljadama milja udaljena od Vašingtona, ali njihov odbrambeni savez datira još od kraja Drugog svetskog rata, dok je Amerika nastojala da zaštiti svoje interese na Pacifiku.
Filipini su bili bivša američka teritorija i nekada su bili dom dve najveće američke vojne baze - vazdušne baze Klark i mornaričke baze Subik Bej, koje su stavljene pod kontrolu Filipina 1990-ih.
Ostaje na snazi sporazum o međusobnoj odbrani potpisan 1951. godine, koji predviđa da će obe strane pomoći jedna drugoj u odbrani ako bilo koju od njih napadne treća strana.
Vojna modernizacija Filipina saradnjom sa SAD i uspostavljanje dobro povezane regionalne odbrambene saradnje sa Japanom, Južnom Korejom i Australijom je prioritet za Markosa mlađeg, kaže Ričard Hejdarijan, viši predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu filipinskog azijskog centra.
Hejdarijan opisuje pristup kao „viševektorsku spoljnu politiku maksimiziranja veza sa svim velikim silama bez preteranog oslanjanja na bilo koju od njih".
„On se udvostručuje u savezu Filipina sa SAD, tako da se sa Kinom nosimo sa pozicije snage", rekao je Hejdarijan.
Hejdarijan je dodao da Kina mora da ponovo razmisli o svojoj strategiji prema Filipinima, pošto je administracija Markosa mlađeg otvoreno više usklađena sa SAD.
Kina ostaje jedan od najvećih trgovinskih partnera Filipina, dok Markos mlađi takođe nastavlja da pregovara o ulaganjima iz Pekinga u energetiku i poljoprivredu.
Ali sve veći oprez Manile prema Pekingu u poslednjih nekoliko godina podstaknut je nedavnim pomorskim agresijama - uključujući optužbe da je Kina koristila laser protiv filipinskog broda u februaru - povećane vežbe Pekinga oko Tajvana, kao i pomorske patrole u Južnom kineskom moru, rekao je Čong Đa Jan, vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu Singapura.
„To daje Filipinima mnogo razloga za oprez prema Kini. Ali u isto vreme, oni žele da zadrže skladne odnose sa Pekingom", rekao je Čong.
Zabrinutost zbog preteranog oslanjanja
Podrška proširenim odbrambenim vezama sa Vašingtonom daleko je od jednoglasne.
Neki brinu da bi Markos mlađi mogao da daje previše pristupa SAD-u, posebno kada su u pitanju baze i objekti u blizini Tajvana, rekao je Hejdarijan.
Predsednikova rođena sestra, senator Ajmi Markos, javno je postavila pitanje zašto bi filipinska vlada trebalo da se oslanja na strance za svoju spoljnu odbranu, pozivajući na definisana ograničenja EDCA pakta ako zemlja bude uvučena u regionalni sukob.
Kako američko-kinesko rivalstvo intenzivira Indo-Pacifik, njihova konkurencija kada je u pitanju uticaj je lokalizovana unutar Filipina, posebno u provincijama u kojima se nalaze američke baze, dodao je Arugaj.
Održani su protesti u provinciji Kagajan, severnom planinskom regionu gde treba da se grade tri od četiri nove EDCA lokacije.
Najmanje 5.000 ljudi u Kagajanu prisustvovalo je demonstracijama i molebanima, jer su verovali da je prednost data američkim interesima u odnosu na domicilno stanovništvo, prema kancelariji za informacije provincije Kagajan.
(EURACTIV.rs)