Cilj grupe je da „poboljšaju efikasnost i brzinu našeg donošenja spoljnopolitičkih odluka" u svetlu „agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i rastućih međunarodnih izazova sa kojima se EU suočava".
Devet zemalja članica EU je u četvrtak (4. maja) pokrenula novu inicijativu, na čelu sa Nemačkom, da reformiše pristup Unije u donošenju odluka o spoljnoj politici i odbrani, nakon godina borbe oko tog pitanja.
Takozvana Grupa prijatelja, uključujući Belgiju, Finsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Holandiju, Sloveniju i Španiju, uputila je apel za reviziju glasanja o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU (CFSP).
Cilj im je da „poboljšaju efikasnost i brzinu našeg donošenja spoljnopolitičkih odluka" u svetlu „agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i rastućih međunarodnih izazova sa kojima se EU suočava".
„Spoljnoj politici EU su potrebni prilagođeni procesi i procedure kako bi se EU ojačala kao spoljnopolitički akter", a „poboljšano donošenje odluka je takođe ključno da EU bude spremna za budućnost", navodi se u zajedničkom saopštenju.
Umesto jednoglasnosti, grupa poziva na korišćenje kvalifikovane većine za glasanje o ključnim pitanjima spoljne politike i odbrane.
Takav modalitet glasanja zahtevao bi da 15 od 27 zemalja članica budu složne - sve dok one predstavljaju više od 65% stanovništva EU od ukupno 450 miliona.
Sistem favorizuje Francusku i Nemačku, dve najnaseljenije zemlje EU.
„Činjenica da sada sve zahteva jednoglasnost pokazalo se da usporava našu sposobnost da reagujemo u slučajevima kada je brzina od suštinskog značaja", rekao je diplomata EU za EURACTIV.
„Ako želimo da budemo geopolitički akter, moramo da budemo u stanju da delujemo brzo i odlučno", dodaju oni.
Neodlučni članovi
Iako se zemlje članice i institucije EU slažu da je Unija prečesto spora u reagovanju, posebno u kriznim situacijama, prethodni pokušaji da se promeni način glasanja su propali jer su manje zemlje, a u prošlosti, posebno istočnoevropske države, strahovale da bi mogle biti zanemarene.
Protivnici tvrde da bi mogli izgubiti ako bi se sve odluke donosile glasanjem kvalifikovanom većinom, koje se trenutno koristi za većinu poslova EU, ali ne i za određene ograničene oblasti, uključujući spoljnu i bezbednosnu politiku, jer ona predstavlja suštinski nacionalni suverenitet.
„Ako postoji nešto što nam je protekla decenija dokazala, onda je to da Evropljani iz EU nisu bili dobro saslušani kada je u pitanju Rusija, a neke zapadnoevropske zemlje i dalje smatraju da su bile potpuno u pravu što su nas zanemarile zbog naše 'rusofobije' ", rekao je za EURACTIV jedan istočnoevropski diplomata.
„Mogu odmah da vas pitam - šta bi bilo sa sankcijama Rusiji ili odlukom da se neke manje evropske zemlje zaštite, ne nužno vojnim već političkim putem, ako velike zapadnoevropske zemlje odluče da to nije politički ili ekonomski izvodljivo", dodaje.
Austrijski kancelar Karl Nehamer izjasnio se protiv tog predloga, ističući da pronalaženje konsenzusa unutar EU može biti „iscrpljujuće", ali da je to „dodatna vrednost demokratije i različitosti".
„Različitost evropskih zemalja nije teret", rekao je Nehamer u četvrtak obraćajući se austrijskom parlamentu.
„Diskusije koje imamo u savetu do tri i trideset ujutru (povremeno su) pomalo iscrpljujuće, ali vredi ih voditi", dodao je on.
Više prepreka
Za otvaranje pregovora o promeni ugovora potrebna je prosta većina od 14 od 27 zemalja članica.
Međutim, svaki pravno obavezujući sporazum o ovom pitanju zahtevao bi ratifikaciju svih 27 zemalja članica EU.
Dodatna prepreka je to što će neke zemlje članice EU verovatno održati referendum o tom pitanju - korak koji je 2005. godine rezultirao odbacivanjem Ustavnog ugovora.
Grupa je rekla da ima za cilj koordinaciju sa institucijama EU i blisku saradnju sa svim zemljama članicama, pozivajući druge zemlje da se pridruže njenom reformskom naporu.
(EURACTIV.rs)