Evropski parlament je glasao za početak međuinstitucionalnih pregovora o direktivama za jednokratne i dugoročne dozvole za boravak i rad u zemljama EU, kako bi se ubrzale procedure
Evropski parlament je u četvrtak (20. aprila) glasao za početak međuinstitucionalnih pregovora o direktivama za jednokratne i dugoročne dozvole za boravak i rad u zemljama EU, kako bi se ubrzale procedure podnošenja zahteva za državljane trećih zemalja.
Direktiva predlaže jedinstvenu dozvolu za koju ljudi koji su legalno u nekoj zemlji EU ili kojima je odobrena međunarodna zaštita mogu podneti zahtev za boravak i rad u EU. Direktiva bi ograničila vreme obrade na 90 dana, a trajanje jedinstvene dozvole zavisilo bi od ugovora.
Druga direktiva se odnosi na dugoročnu dozvolu, koja bi omogućila državljanima trećih zemalja da podnesu zahtev nacionalnom organu da žive i rade na teritoriji na duži period nakon tri godine života u zemlji. Trenutno, u većini članica EU državljani trećih zemalja imaju pravo da podnesu zahtev za stalni boravak nakon pet godina života u nekoj zemlji članici.
Za dugoročnu dozvolu, period odobrenja biće ograničen na 60 dana. Ako njihov boravak bude odobren, državljani trećih zemalja bi takođe mogli da se presele u drugu zemlju članicu zbog posla ili studiranja bez dodatnih zahteva kao što je provera tržišta rada.
Izdržavana deca će imati pravo na dugoročnu dozvolu ako je njihov staratelj već ima.
Prema takvoj šemi, korisnicima bi se takođe moglo dozvoliti da budu odsutni sa teritorije EU do 24 uzastopna meseca bez gubitka statusa.
Idući dalje od prvobitnog predloga Evropske komisije, Evropski parlament je kao kvalifikovane za pojedinačne i dugoročne dozvole dodao sezonske radnike i one koji su dobili privremenu zaštitu.
Izvestioci dva dosijea, Havijer Moreno Sančez (za pojedinačne dozvole) i Damjan Bezelager (za dugoročne dozvole), rekli su novinarima da očekuju da će zakon biti odobren pre sledećeg Božića.
Bezelager je, međutim, rekao da će se odobrenje direktive o pojedinačnoj dozvoli verovatno odvijati brže od onog za dugoročnu dozvolu.
Pakt o migracijama i azilu
Istog dana, Parlament je glasao za početak pregovora o Paktu o migracijama i azilu, uredbama posvećenih mehanizmu solidarnosti u vezi sa migracijama, procedurama provera ljudi koji ulaze na teritoriju EU i upravljanju krizama.
Komitet za građanske slobode je već izglasao pregovaračku poziciju Evropskog parlamenta 28. marta, a na aprilskoj plenarnoj sednici je trebalo samo da formalno počne razgovore bez ikakvih glasova.
Međutim, ekstremno desničarske grupe Identitet i demokratija (ID) i Partija evropskih konzervativaca i reformista (ECR) zatražile su od plenarne sednice da se ne nastavi sa pregovorima, već da se o tome glasa u četvrtak, kako bi se tome suprotstavile.
„Odbijamo da se o ovim izveštajima u vezi sa Paktom o azilu i migracijama pregovara na brz i diskretan način", rekao je za EURACTIV evropski poslanik Žan-Pol Garo (ID) i dodao: „Postoji pretpostavljena želja da se ovaj paket usvoji, po svaku cenu, pre evropskih izbora 2024. i mogućeg dolaska nove parlamentarne većine koja bi mogla da ga blokira."
Uprkos njihovim primedbama, poslanici EU su velikom većinom dali zeleno svetlo za sve uredbe.
(EURACTIV.rs)