Nekoliko prestonica EU, uključujući Berlin, Varšavu i Madrid, odbacilo je 27. februara primedbe francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je sugerisao da buduće raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini ne treba „isključiti"

Nijedna zemlja EU ili NATO koja je bila prisutna na konferenciji u ponedeljak nije otvoreno izrazila interesovanje ili nameru da pošalje vojnike u Ukrajinu.

U Francuskoj, Makronove izjave izazvale su kritike francuske opozicije, a lideri nekoliko partija pozvali su na zvaničnu parlamentarnu debatu o francuskoj strategiji za Ukrajinu.

Dan ranije, holandski premijer Mark Rute, koji je favorit u trci za sledećeg generalnog sekretara NATO-a, rekao je novinarima da pitanje slanja trupa nije u fokusu razgovora u ponedeljak i prebacio fokus na češku inicijativu za kupovinu municije van Evrope koju podržavaju 15 evropskih zemalja.

Ukrajina oprezna

Ukrajinski zvaničnici su se uglavnom uzdržali od javnog komentarisanja ovog pitanja.

Pomoćnik predsednika Vladimira Zelenskog, Mihail Podoljak, oprezno je pozdravio mogućnost da evropske nacije u nekoj fazi pošalju trupe u Ukrajinu.

„Ovo pokazuje, pre svega, apsolutnu svest o rizicima koje za Evropu predstavlja militaristička, agresivna Rusija", prokomentarisao je Podoljak za Rojters.

„Otvaranje diskusije o mogućnosti direktne podrške Ukrajini od strane oružanih snaga treba posmatrati kao želju da se postave pravi ciljevi, kao i da se jasnije istaknu rizici", dodao je on.

Međutim, opšte shvatanje u Kijevu je da, ukoliko takva odluka ikada bude doneta, malo je verovatno da će zapadni partneri biti uključeni u borbe na frontu, već bi radije mogli da budu angažovani u zadacima koji nisu vezani za bojno polje, kao što je obuka.

Kamil Grand iz istraživačkog centra Evropskog saveta za spoljne odnose objasnila je da prisustvo kopnenih trupa može imati više oblika pomoći Ukrajincima, od medicinske do tehničke podrške.

„Ključna poruka Makrona bila je da smo spremni da podržimo Ukrajinu na duge staze, i bez potpunog konsenzusa među učesnicima, otvoreni smo da ispitamo načine da produbimo ovu podršku", rekla je ona za Euractiv.

Preovlađujući skepticizam

Širom Evrope, Makronovi komentari su dočekani sa skepticizmom ili odbacivanjem.

„Neće biti kopnenih trupa, niti vojnika na ukrajinskom tlu koje tamo šalju evropske države ili države NATO-a", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc novinarima tokom posete Frajburgu.

Švedski premijer Ulf Kristersson, čija zemlja očekuje da se pridruži NATO-u za nekoliko dana, rekao je za program SVT-a Morgonstudio da slanje trupa u Ukrajinu „trenutno nije na dnevnom redu", dodajući da trenutno nema zahteva na ukrajinskoj strani za kopnene trupe.

Iberijsko poluostrvo je takođe ostalo nepropusno za tu ideju, a portugalski premijer Antonio Kosta je rekao da ne vidi nijednu zemlju NATO-a da to učini, a portparolka španske vlade Pilar Alegrija rekla je Euractivovom partneru EFE da je stav Španije „jasan" u njenoj posvećenosti povećanja i konsolidovanja podrške ukrajinskom narodu, ali ne i da šalje evropske ili NATO trupe u Ukrajinu.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis, koji se smatra bliskim Makronovim saveznikom, bio je kategoričan po tom pitanju:

„Želim da vas uverim da ne postoji pitanje slanja snaga, evropskih snaga NATO-a, unutar Ukrajine. Ovo je pitanje koje ne postoji za Grčku i verujem da ne postoji za veliku većinu naših kolega.

Poljski premijer Donald Tusk i njegov češki kolega Petr Fiala osvrnuli su se na to pitanje na konferenciji za štampu Višegradske četvorke u Pragu, i obojica su odbacili ideju da postoje planovi da se češke ili poljske trupe direktno uključe u rat.

„Ne razmišljamo o slanju bilo kakvih trupa u Ukrajinu", rekao je Fiala, dodajući da nema potrebe da se „otvaraju drugi metodi i putevi", dok je njegov poljski kolega rekao da Poljska, koja se smatra jednim od najčvršćih pristalica Ukrajine, „ne očekuje da pošalje trupe u Ukrajinu".

„Mislim da danas ne treba da spekulišemo o budućnosti i tome da li će se nešto dogoditi da se to promeni", rekao je Tusk.

Bugarski predsednik Rumen Radev, koji je izrazio protivljenje slanju vojne pomoći Ukrajini i više puta je rusku invaziju na Ukrajinu nazivao „sukobom", izjavio je da slanje NATO trupa u Ukrajinu znači „neverovatno povećanje rizika od nuklearnog sukoba ". Bugarska, dodao je on, ne može sebi priuštiti "nepromišljene akcije koje bi dovele do globalnog vojnog sukoba".

Zvaničnik Bele kuće je rekao za Rojters da Sjedinjene Države nemaju planove da pošalju trupe da se bore u Ukrajini i da ne planiraju da pošalju trupe NATO-a da se bore u Ukrajini.

„Fico faktor"

Slovački premijer Robert Fico prvi je pokrenuo to pitanje, a osnažio ga je po povratku iz Pariza.

„Svi oni žele da podrže rat po svaku cenu da bi se rat nastavio", rekao je Fico u video snimku koji je poslat medijima.

U drugoj izjavi, objavljenoj neposredno pre sastanka sa kolegama iz višegradskih zemalja u Pragu, on je rekao da mu je „drago što je na kraju dana sam predsednik Makron potvrdio da je pitanje slanja vojnika iz zemalja članica EU ili NATO-a na teritoriju Ukrajine takođe na stolu."

On je takođe naglasio da želi da uveri svoje građane da Slovačka ne pomišlja da šalje vojnike u Ukrajinu.

Domaći kontekst

Makronovi komentari dolaze u pozadini druge godišnjice ruskog rata u Ukrajini u punom obimu, sa Kijevom koji se sve više naoružava, nadjačan zbog nedostatka zaliha municije.

Po prvi put, francuski lider je takođe otvoreno ponovio komentare o rastućoj zabrinutosti Zapada da bi Rusija mogla da pokuša da direktno potkopa NATO u narednoj deceniji.

Posmatrači sugerišu da su Makronove primedbe mogle da budu upućene i njegovoj domaćoj publici, četiri meseca pre evropskih izbora u junu.

Makron je trenutno pod pritiskom ekstremno desničarske stranke Rasemblement National (RN) koja ga optužuje da nije bio dovoljno hrabar u mirovnim naporima da se okonča rat.

Do sada je zajednička evropska linija u vezi sa bilo kojim budućim mirovnim pregovorima i sporazumom da bi on morao da se zasniva na ukrajinskim uslovima.

(M.A./EURACTIV.rs)